Институт за истраживање српских страдања у XX веку

В. ТАЛОВИЋ | 14. фебруар 2013. 20:58
Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида (4): Др Слободан Чикарић: И данас ме прате слике закланих по дубичким селима. Аврамов: Срби су највеће жртве

„Спасло ме што је Јасеновац био пун. Пуна два сата чекао сам да уђем у логор. Али, пошто је био крцат, за мене није било места. Да сам стигао само сат раније усташе би ме, са осталим логорашима, послале у кречану. А то је значило - смрт! Идеја прослављеног шахисте Александра Матановића и акција „Вечерњих новости“ да се подигне споменик свим страдалницима геноцида је величанствен чин и наша обавеза.“

Овако говори професор др Слободан Чикарић, један од наших највећих онколога. Био је, каже, сасвим мали, било му је пет година, када су усташе његову породицу протерале из Дубице у логоре.

В. ТАЛОВИЋ | 13. фебруар 2013. 20:58 |
Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује” (3): Матија Бећковић: Ако споменика не буде било, тврдиће да није било ни геноцида. Саво Штрбац: Преко својих мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо

ПРЕВИШЕ смо закаснили са спомеником жртвама геноцида, па сад испада као да смо то видели од других и хоћемо да им се придружимо. Док смо се ми двоумили, други су подизали споменике жртвама геноциода који су наводно починили Срби (уз певање песама "Нема врба колко има Срба, нема везе добре су и брезе") - каже за "Новости" академик Матија Бећковић.

Он подржава идеју нашег прослављеног шахисте Александра Матановића и акцију "Новости" за подизање споменика свим жртвама геноцида, али упозорава да је код нас "пола века, на неки начин, жртва геноцида био сам појам геноцид":

В. ТАЛОВИЋ | 12. фебруар 2013. 20:55
Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује” (2)

У Јасеновцу, највећем и најстрашнијем логору смрти у овом делу поробљене Европе, који историчари називају и “српски Аушвиц”, нестало је неколико стотина хиљада Срба, Рома, Јевреја и антифашиста различитих националности.

- Жртве не смеју да буду заборављене - каже академик Василије Крестић. - Најмање што можемо да учинимо за све страдалнике, без обзира на веру, нацију и боју коже, јесте да им подигнемо споменик. За опомену и незаборав.

Јасеновац је само један од злогласних логора смрти, а Крестић сматра да би споменик био подсећање на све жртве расистичких идеологија и њихове крвнике.

Подигнимо споменик свим жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује” (1)
В. ТАЛОВИЋ | 11. фебруар 2013. 21:02

ИСТОРИЈА која се заборавља, понавља се. Да је Јасеновац био познат светској јавности као што је био познат Аушвиц, “Олује” 1995. године не би било - каже наш прослављени шаховски велемајстор Александар Матановић, иницијатор идеје да се у Београду подигне споменик свим жртвама геноцида.

- Споменик је морални дуг према жртвама геноцида у Независној Држави Хрватској и обавеза да се такво масовно затирање српског народа никад не понови - образлаже Матановић. - Тако бисмо геноцидно страдање српског народа у НДХ отели од заборава.

Проминуо је светом наш уважени колега и саборац 

Хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есејиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достојевиста и православни мислилац.

 

Надахнути беседник. Борац за Истину. Мудар и частан Човек. Био је члан Научног већа Института, и наш пријатељ.

Биографи ће забележити и: Предраг Р. Драгић Кијук рођен је у Крагујевцу 1945 године, средњу школу и студије на Филолошком, Правном и Филозофском факултету похађао на Универзитету у Београду а стручна испитивања и усавршавања имао у Италији, Грчкој, Русији, Француској и Норвешкој. Повремено се бавио превођењем и писањем драмских текстова (његова радио-драма Неимар светлости, коју је и режирао, доживела је бројна издања, после праизведбе октобра 1993). Био је управник највеће Библиотеке иностране периодике на Балкану. Као истакнути културни радник члан је Удружења књижевника Србије, по позиву.