Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Биланс крвавог пира - 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13...

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

САРАЈЕВО, 28. АПРИЛА /СРНА/ - Адвокат Милан Романић поднио је Тужилаштву БиХ кривичну пријаву против главног тужиоца БиХ Горана Салиховића и тужиоца Јадранке Локмић-Мисирача, јер ни након више oд три године није добио одговор на питање зашто нису ријешени приговори породица оштећених у вези са обустављањем истраге у случају "Добровољачка".

Романић је пуномоћник породица припадника ЈНА Здравка Томовића и Обрада Гвозденовића, који су убијени почетком маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Tужилаштво БиХ је 17. јануара 2012. године донијело наредбу о обустављању истраге у случају "Добровољачка" против укупно 14 лица, међу којима Ејупа Ганића, Заима Бацковића и Јована Дивјака.

Истрагу је обуставио међународни тужилац Џуд Романо, који је тада обавијестио Министарство унутрашњих послова Републике Српске да "само оштећена страна има право да поднесе притужбу", што су породице погинулих бораца и учиниле.

Обновљена је стара и до сада неколико путa покретана идеја о подизању меморијалног центра посвећеног милионским људским губицима које је имао српски народ током 20. века.

Тим поводом, основано је Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку. Председник Управног одбора је академик Василије Крестић, председник Скупштине шаховски велемајстор Александар Матановић. Циљ друштва је да се огромне жртве српског народа заштите од заборава и, поред тога, да се утиче на јавност у свету да боље схвати и призна значајне доприносе српског народа победама савезника у оба светска рата.

Друштво је у првом реду израз воље грађана српске националности да непосредним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду, на репрезентативној локацији, меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Подразумева се да се у овом подухвату грађана не искључује ангажовање државе и њених институција. Напротив, од њих се очекује да ову идеју и сами прихвате, да је правно регулишу, реше проблем локације и, кад буду у могућности, непосредно учествују у обезбеђењу дела средстава.

У прошлом рату на просторима бивше Југославије, посебно у некадашњим републикама, данас самосталним државама Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини живот је изгубило неколико хиљада држављана Републике Србије. Реч о недужним младим људима који су данас неправедно заборављени од нације, цркве и државе. Заборављени су од оних за које су дали своје животе. Жалосно је што је тако  и што успомену на њих негују још једино њихове унесрећене породице.

Подстакнути тим вишегодишњим немаром државних институција ми смо пре годину дана пришли истраживању у коме за сваког српског покојника из тог времена и са тих простора желимо да утврдимо, а потом и публикујемо, основне личне податке (име, очево име и презиме, годину и место рођења и годину и место страдања). Покушали бисмо да обезбедимо и фотографију покојника и, можда, дамо назнаку „Припадник ЈНА“ или „Добровољац“.

Прикупљање података и израду монографије сматрамо својим националним дугом и према покојницима и према њиховим породицама.

Ћеле-кула, ратни цртеж Стеве Тодоровића

Стара идеја, формирање и подизање Меморијалног центра посвећеног српским жртвама геноцида у ХХ веку коначно је, после вишегодишњих договарања, процена објективних економских и политичких услова или реалних могућности, и бројних консултација са државним, научним, културним и верским установама и појединцима дошла до фазе за реализацију. За послове непосредног ангажовања у циљу остваривања ове идеје у Београду је основано Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у ХХ веку, или скраћено Српски меморијал. Ваљда су се после толико деценија чекања и одлагања стекли услови да се одужимо својим покојницима? Да обновимо сећање на многа стратишта и страдања. Да у Београду, коначно, подизањем меморијалног здања посвећеног милионима српских жртава на овим просторима истовремено обележимо и сто година сарајевског Видовданског похода за своја национална права. Српске жртве нису привлачиле пажњу ни самих Срба, а камо ли осталих у заједничкој држави током прошлог века. А у том веку смо, у борбама против једног или другог, у ствари истог,  окупатора и његових домаћих сарадника - поготово током два светска рата - највише страдали. И, неочекивано, после свега, понашали се као да се ништа није догодило.

Одавно смо дужни да у знак трајног сећања подигнемо модерну Ћеле-Кулу посвећену нашим сународницима страдалим у двадесетом веку. Почетком давног деветнаестог века, 1809. године у време Првог српског устанка у чувеној бици са турском војском на Чегру крај Ниша, кад је све било изгубљено, војвода Стеван Синђелић дигао је у ваздих свој шанац. Страдали су српски браниоци али и десетине хиљада султанових војника. У знак освете и да би за сва времена уплашили Србе Турци су од лобања изгинулих Срба направили стравичан споменик, Ћеле-Кулу. У зидове куле уградили су српске лобање. Срби се нису уплашили, дигли су Други устанак. Од подизања Ћеле-куле 2009. год. прошло је мало више од два века. У овој другој, савременој, Ћеле-Кули обнародоваћемо милионе српских имена не из једне битке, већ из многих ратова, битака и погибија током двадесетог века – али на начин који одговара новом веку, без лобања.

БЕОГРАД, 10. ОКТОБРА /СРНА/ – Иницијативни одбор Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида очекује да ће покровитељи подизања тог српског меморијала бити Његова светост патријарх српски Иринеј, предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Србије Томислав Николић.

На сједници овог одбора, чији је предсједник историчар Миливоје Иванишевић, утврђено је да је циљ ове будуће невладине организације подизање меморијалног центра посвећеног жртвама геноцида и страдања српског народа у 20. вијеку.

Утврђене су и активности ове организације, при чему је истакнуто да прво треба тражити сагласност од државе Србије и локацију за подизање српског меморијала, као и да се треба организовати мрежа у земљи и иностранству, с циљем добијања подршке за подизање овог меморијалног центра.

Истакнуто је да Скупштина Србије треба да донесе и потребан закон о меморијалном центру, те да се путем донација и доприноса обезбиједе средства за изградњу пројектованих објеката.