Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Извор: Танјуг петак, 31.07.2015.

Одбор за подизање споменика страдалима у сукобима од 1990. године одлучио је да не додели прву награду, саопштио је председник тог одбора Горан Весић.

Осим тога, Весић, који је и градски менаџер, је истакао да ће конкурс бити поновљен како би се пронашло оптимално решење.

Он је, отварајући изложбу приспелих радова у Музеју историје Југославије објаснио да ће сада постојати прецизнији захтеви, проистекли из стручних расправа, и да ће се покушати да се добије најбоље решење које ће бити реализовано и које ће представљати спомен-комплекс.

Како наводи, тај споменик треба да буде општеприхваћен у јавности и да задовољи све захтеве.

БАЊАЛУКА, 31. ЈУЛА /СРНА/ - Министарство просвјете и културе Републике Српске расписало је анонимни међународни конкурс за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијалног центра у Спомен-подручју Доња Градина, који ће бити смјештен на око 4,5 хектара површине.

Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао је да ће центар имати шест дијелова - прилазни плато, макету логора Јасеновац и Доња Градина, затим музеј, административни и образовно-истраживачки центар са техничким блоком, плато за комеморације и манифестације, вјерске објекте Срба, Јевреја и Рома, и споменике жртвама и настрадалој дјеци.

Истичући да је ријеч о сложеном пројекту, Малешевић је навео да ће конкурс бити отворен до 9. новембра, те да ће најбољи пристигли радови, који задовољавају пропозиције, бити награђени и откупљени.

Р. Драговић | 23. јул 2015. 19:30

Изабрана три идејна решења за споменик Србима страдалим деведесетих година. Београд добија спомен - комплекс налик јеврејском Јад Вашему

Једно од ова три предложена обележја налазиће се на Ушћу

ОДБОР за подизање споменика свим српским жртвама деведесетих година, који ће бити подигнут у Београду, изабрао је три идејна решења, међу којима ће бити одабран победнички рад, сазнају "Новости".

Како ће изгледати будући спомен-комплекс на ушћу Саве у Дунав биће познато 31. јула, када ће пасти коначни избор о споменику који ће бити у средишту будућег меморијала.

На конкурс Одбора пристигло је 19 радова засада непознатих аутора. Њихова имена биће позната тек када буде изабран победнички пројекат, јер се уметници засада воде под шифрама. Које год решење комисија да изабере на њему ће се наћи имена више од 26.000 жртава, и списак места на којима је страдао српски народ деведесетих година.

Танјуг понедељак, 13. јул 2015.

Састанак Ивице Дачића и Ефраима Зурофа: Србиjа и Израел јачају сарадњу у истраживању холокауста

БEOГРAД - Важно jе да Србиjа и Израел jачаjу сарадњу у области истраживања и комеморациjе холокауста и ратних злочина у времену у коме jе све присутниjи и уочљивиjи тренд њихове релативизациjе, истакли су данас први потпредседник Владе Ивица Дачић и директор Центра "Симон Визентал" из Jерусалима Eфраим Зуроф.

Директор Центра "Симон Визентал" из Jерусалима борави у Београду ради разговора са српским званичницима о проjекту изградње мемориjалног центра холокауста "Старо саjмиште“.

Проjекат "Старо саjмиште" пођеднако jе битан за грађане Србиjе колико и за грађане Израела, будући да српски народ своjа броjна страдања у историjи, укључуjући и Jасеновцу, Kрагуjевцу и Старом саjмишту, ниjе учинио довољно познатим у свету и признатим од тог истог света, рекао jе Дачић, коjи jе и шеф српске дипломатиjе.

Зуроф jе захвалио на подршци Владе Србиjе државном проjекту "Старо саjмиште“ коjи ће млади људи из целог света моћи да посећуjу и на таj начин стичу знање о холокаусту, наведено jе у саопштењу Mинистарства спољних послова.

Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник... Нашим бебама нису дали да дишу и туга је данас још већа, каже Жељка Тубић из Приједора.

Приредила: Бранислава ВУКЕЛИЋ

БАЊАЛУКА, 19. МАЈА /СРНА/ - Двадесет и три године траје чекање на правду за смрт 12 беба, које су преминуле усљед недостатка кисеоника на Одјелу за интензивну његу породилишта у Бањалуци од 22. маја до 19. јуна 1992. године.

У бањалучком Клиничком центру тада је рођено 14 беба којима је био неопходан кисеоник, али им није могао бити допремљен због забране Савјета безбједности УН.

Авион са кисеоником који је тих дана чекао на аеродрому Батајница, код Београда, није добио дозволу за лет од УН. Бебе су живјеле толико мало да нису добиле ни имена, а сахрањене су једна до друге на бањалучком новом гробљу.

Двије бебе су преживјеле, али са тешким посљедицама. Код једне од њих - Марка Медаковића недостатак кисеоника довео је до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме.

Друга беба Слађана Кобас преминула је 2005. године, никада се не опоравивши од мањка кисеоника.