Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Недеља 15.11.2015 | Ђ. Баровић - Вести

„Последњи је тренутак да као народ попишемо своје жртве страдале у ратовима, по разним логорима, на кућном прагу, свугде где смо живели. Српски меморијал би требало да буде она институција која ће отргнути од заборава истину о једном од најстрадалнијих народа Европе у 20. веку. То би морао бити национални, државни и верски задатак“.

Овако, у ексклузивном интервјуу за „Вести“, академик Василије Крестић објашњава основе који су групу српских интелектуалаца окупили у Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, познатије као Српски меморијал.

Докле се стигло са идејом о подизању Меморијала?

– Добили смо благослов патријарха Иринеја, пуну подршку председника Србије Томислава Николића, а сада ћемо покушати да за пројекат заинтересујемо шири круг људи како у земљи, тако и у иностранству. Однедавно је то могуће и на нашој интернет страници www.srpski-memorijal.rs .

Сведок | 3. новембар 2015.
Иницијатива за изградњу Меморијалног центра српским жрвама геноцида у 20. веку

Ова стара и више пут покретана идеја је коначно, после дугогодишњег договарања, процена сврсисходности и консултација са релевантним државним, научним, културним и верским установама дошла у фазу реализације.

Иницијатива за тај општенационални, или свенародни, вишегодињи, или боље речи вишедеценијски, подухват, обновљана је и окончана 2013. године од вечег броја истакнутих научника, културних и јавних радника Србије који су основали Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку. (Председник УО Академик Василије Крестић, председник скупштине Александар Матановић, прослављени шаховски велемајстор.)

Циљ Друштва је да се огромне жртве српског народа заштите од заборава и, поред тога, да се утиче на јавност у свету да боље схвати и призна значајне доприносе српског народа победама Савезника у оба светска рата.

Друштво Српски меморијал је израз воље грађана српске националности да сами, личним ангажовањем и властитим средствима, подигну у Београду, на репрезентативној локацији, монументални објекат, или комплекс, посвећен својим страдалим прецима.

29/09/2015 | 13:07 | Извор: СРНА
Полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа код породичне гробнице на мјесном гробљу у Комленцу, у општини Козарска Дубица, обиљежен је Дан сјећања на народног хероја Милана Тепића и 24 године од његове погибије у бјеловарској касарни у Беденику.

Вијенце су код породичне гробнице Тепића положили начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро, предсједник Скупштине општине Милован Баришић и делегација Општинске Борачке организације на челу са предсједником Драгољубом Ћибићем.

"И данас смо се као и годинама уназад поклонили сјенама народног хероја мајора Милана Тепића. Његово дјело је понос Козарске Дубице и треба да послужи као наук и инспирација новим генерацијама", изајавио је Злојутро.

Он каже да Скупштина општине Козарска Дубица прогласила 29. септембар Даном сјећања на народног хероја Милана Тепића, а једна улица у том мјесту, као и у бројним другим градовима у Републици Српској и Србији, носи његово име и напомиње да је тешко на адекватан начин одати почаст таквом човјеку.

"Има још простора да се његово дјело изучава и обиљежава јер знамо да се у Хрватској поново појављују текстови о том дану и о том чину. Мислим да нисмо, ипак, довољно пажње посветили томе, па и самом спомен-обиљежју јер је ово породична гробница", изјавио је Злојутро и додао да ће се на томе и даље радити.

На данашањи дан 29. септембра 1991. у Бјеловару, дизањем у ваздух војног складишта, погинуо је мајор Милан Тепић, спасивши тиме своје војнике и наносећи тежак ударац непријатељу, који је окполио касарну.

У јулу 1991. хрватске паравојне формације „Зенге“ опколиле су припаднике Југословенске народне армије, који су се налазили на одслужењу војног рока у касарни у Бјеловару. Команда 5. војне области ЈНА у Загребу је послала Посматрачку мисију тадашње Европске заједнице којој, међутим, припадници Зенги нису дозволили приступ у касарну.

Пребег из ЈНА потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант хрватске "одбране Бјеловара", припремио је напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна у којој данима није било воде и струје, нападнута је са 2.000 војника.

Пошто команда ЈНА није послала помоћ, командант бригаде пуковник Рајко Ковачевић је наредио предају и одлагање оружја. По уласку у касарну, тадашњи председник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић је наредио да се припадници ЈНА скину до појаса, након чега је из строја извео команданта Рајка Ковачевића са помоћницима, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, које је потом одвео 50 метара даље и убио из пиштоља.

БЕОГРАД, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Скупштини града Београда одржана је комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића, једног од највећих српских историчара овог времена, који ће вјечно остати у сјећању српског народа и у историји стварања Републике Српске.

Комеморација је одржана у присуству породице, министра науке и технологије Републике Српске Јасмина Комића, директора Представништва Републике Српске у Београду Млађена Цицовића, директора Секретаријата за вјере Српске Драгана Давидовића, амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића.

Присуствовали су и представник градске власти Београда Андреја Младеновић, академици, међу којима Матија Бећковић и Слободан Реметић, директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, предсједник Асоцијације избјегличких удружења у Србији Милојко Будимир, као и пријатељи и његови поштоваоци.

Говорећи о лику и дјелу Екмечића, министар науке и технологије Републике Српске Јасмин Комић истакао је да је смрт академика велики губитак за све, његову породицу, родбину, а посебно за српски народ.