Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Геополитика, децембар 2015 | Разговарала: Невенка Стојчевић

Захваљујући академику Василију Крестићу и издавачкој кући Catena Mundi, недавно је објављен интегрални текст капиталне књиге др Виктора Новака Magnum Crimen (Велики злочин). У овом ћириличном и, пре тога, енглеском издању, објaвљена су два поглавља која су Владимир Бакарић и његов блиски сарадник, познати удбаш Макс Баће, избацили непосредно пред штампање књиге. Једно поглавље се односило на Тиршов Соколски покрет који Хрвати нису хтели да прихвате, и у њему је било много опасних докумената који нису ишли у прилог ни њима, ни комунистима. Друго поглавље избачено је због прогласа дон Фране Иванишевића, југословенски оријентисаног свештеника који је указивао на све зло клерикализма који је Римокатоличка црква на челу са Степинцем испољила према Србима, према Југославији, краљу Александру и династији Карађорђевића у целини.

Тим поводом о српско-хрватским и српско-српским односима, али и још понечему, разговарали смо са проф. др Василијем Крестићем.

Колико књига проф. Новака, с обзиром на злочинe Хрватa над Србима који трају до данашњег дана, може да допринесе утемељењу српског становишта према Хрватима?

-    Професор Новак је био један од мојих омиљенијих професора, и баш у области у коју спада и Magnum Crimen ја сам кренуо његовим стопама када сам писао студију „Геноцидом до Велике Хрватске“, и тиме се на неки начин одужио овом часном човеку и великом историчару. Он је Хрват по рођењу, велики Југословен по убеђењу и овом књигом се на основу богате документације обрачунао са оним десним, клерофашистичким круговима у Хрватској који су били најекстремнији у односу на југословенску мисао, на српско-хрватске односе, на православну веру и на Краљевину СХС.

Према свједочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У "Силосу" је било заточено 600 српских цивила, од чега су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу...

Припремио: Огњен БЕГОВИЋ

САРАЈЕВО, 25. ЈАНУАРА /СРНА/ - Концентрациони логор "Силос" у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је прије 20 година, 27. јануара 1996. године.

"Силос", као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.

Према свједочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У "Силосу" је било заточено 600 српских цивила, од чега су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу.

ДОБОЈ, 9. ЈАНУАРА /СРНА/ - Паљењем свијећа и полагањем вијенца пред спомен-бистом Споменку Гостићу, најмлађем припаднику Војске Републике Српске који је погинуо 1993. године на Озрену, Православна омладина Добоја и локална навијачка удружења обиљежили су 9. јануар - Дан Републике Српске.

Спомен-биста Гостића налази се у порти храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, а овом чину придружило се и свештенство добојске Tреће парохије.

Парох Душко Недић задовољан је данашњим чином Православне омладине, за коју је нагласио да је отргла од заборава Гостићеву жртву.

Представници навијачких удружења изразили су спремност да Гостићу одају почаст и на датум његове погибије 20. марта.

Споменко Гостић /рођен 1978. године/ као припадник Војске Републике Српске погинуо је од гранате 20. марта 1993. године, недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Tада је, осим њега, живот изгубило још пет српских војника.

уторак, 15. дец 2015  |Танјуг

Градски менаџер Горан Весић обишао је Меморијални комплекс на Старом београдском сајмишту, и најавио да ће следеће године бити расписан конкурс за пројекат реконструкције централне куле тог комплекса, која је расељена. Како је речено, у припреми је и закон о Старом сајмишту.

Горан Весић је након обиласка рекао да је расељавање централне куле можда и најкрупнији корак који је до сада урађен када је реч о уређењу Старог сајмишта.

Како је објаснио, тај посао није био лак, јер је у кули било доста уметника, а неки људи су ту и живели.

"Сви су добили нове атељее, ново место за живот, добровољно су пристали да изађу одавде и ми сада, као Град Београд, потпуно располажемо овом кулом", рекао је Весић и додао да је обезбеђен новац и да ће следеће године бити расписан конкурс за реконструкцију куле.

Како је додао, по усвајању пројекта реконструкције почеће се са санацијом куле чиме ће почети да се ради Меморијални центар Старог сајмишта.

Сведок 17. новембар / 3. децембар
Иницијатива за изградњу Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку

Зашто градимо Меморијални центар српским жртвама геноцида у XX веку?

Да одужимо дуг.

Дуг према онима чији су животи угашени само зато што су Срби.

Да отворимо пут истини.

Истина може да донесе помирење, сарадњу народима некада заједничке државе.

Јад Вашем није угрозио односе између Израела и Немачке, Јад Вашем постао је препрека антисемитизму ма где био, Јад Вашем није подигнут ни у Аушвицу, ни у Немачкој већ у Јерусалиму, а споменик Камени цвет у Јасеновцу налази се у другој држави.

Смишљен да потсећа и опомиње изневерио је очекивања.