Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Политика, 27.7.2016 | Ј. Чалија

На молбу Друштва за подизање српског меморијала, Свети архијерејски синод позвао владике да преко свог свештенства прикупе податке о Србима страдалим у ратовима

Свети архијерејски Синод Српске православне цркве требало би у наредном периоду да прикупи податке о Србима страдалим у Другом светском рату и током ратова деведесетих година прошлог века.

Прикупљање података иницирало је Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у двадесетом веку, које се обратило СПЦ с молбом да им помогну у састављању спискова страдалих. Писмо упућено СПЦ потписали су председник Управног одбора Друштва, академик Василије Крестић и председник Скупштине Друштва, Александар Матановић. Како је јуче саопштено из ове организације, на њихову молбу Синод је одговорио позитивно и одлучио да им пружи подршку у састављању спискова страдалих.

БЕОГРАД, 22. ЈУЛА /СРНА/ - Члан Српске академије наука и уметности /САНУ/ Василије Крестић оцијенио је да одлука суда у Загребу да поништи пресуду Алојзију Степинцу из 1946. године због сарадње са усташким режимом, показује да су Хрвати досљедни у антисрпској и антиправославној политици.

Крестић је навео да одлука загребачког суда не представља изненађење и да Срби морају коначно да престану да гаје илузије о наводном братству и јединству са Хрватима.

"Морамо већ једном да сазримо и да схватимо да су нам они суседи, али и велики можда и највећи непријатељи. То морамо схватити и од тога морамо поћи у сваком случају", рекао је Крестић.

12.07.2016 13:23 | Глас Српске

Сребреница - Документарни филма "Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу", који ће бити емитован крајем ове године, говори о српском страдању на данашњи дан на том подручју прије 24 године, а за који још увијек нико није судски одговарао.

У филму аутора Слађане Зарић, који је рађен у продукцији Информативног програма РТС-а, свједоци и преживјели причају како су на бруталан начин убијени цивили и заробљени војници Војске РС (ВРС) чији су остаци пронађени 2010. године у масовној гробници на ђубришту у околини Сребренице.

У филму и тексту су коришћене фотографије Милоша Цветковића. Напад на село Залазје, који је изведен на Петровдан 1992. године, постао је синоним страдања Срба у средњем Подрињу.

Залазје, српско село на брду изнад Сребренице, удаљено само два и по километра од града. Стратешки веома важан положај који с једне стране контролише прилаз Сребреници, а с друге стране води ка руднику Сасе, Дрини и даље ка Братунцу.

ФОЧА, 29. МАЈА /СРНА/ - У Горњој Јошаници код Фоче, у селу Хоџићи, данас је служен помен-парастос за 73 српска цивила и војника из тог краја који су погинули у протеклом рату, од којих је 56 свирепо убијено у злочину муслиманске војске 19. децембра 1992. године.

На Никољдан, прије 24 године, док су славили крсну славу, мјештане десетак јошаничких села припадници муслиманске војске из Горажда побили су на најмонструознији начин, одсијецањем дијелова тијела.

Сва села су спаљена, а најмлађе жртве били су двогодишња Данка Tановић, те брат и сестра - седмогодишни Дражен и десетогодишња Драгана Вишњић.

Њихова рођака од стрица Светлана Вишњић прислужила је данас седам свијећа. "Tог дана, убијени су ми дјед и баба, стричеви, двоје рођака и стрина", каже Светлана.

БЕОГРАД, 24. АПРИЛА /СРНА/ - Животије Ђорђевић, који се злочинима НДХ и постратним страдањем српског народа бави 75 година, поручио је да Срби немају пречег посла него да попишу своје жртве у 20. вијеку.

Ђорђевић је нагласио да и сада, када се навршило 75 година од оснивања Јасеновца, нема одговора зашто су се партизанске јединице на том простору појавиле тек почетком маја 1945. године, 10 дана пошто су усташе 22. априла напустиле логор.

"У то време Титова војска је имала 57 дивизија. Немци су се повукли из Србије 1944. године, а више од шест месеци Јасеновац је радио пуном паром. За тих шест месеци и усташки официри преобучени у партизане водили су у јуришу српску младеж на Сремски фронт", рекао је Ђорђевић за "Вечерње новости".

Он је нагласио да нема одговора ни на питање зашто чувени партизански авиони "кукурузари" нису са Сремског фронта долетјели до Јасеновца да "макар митраљирају усташке страже".