Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Београд, 26. мај 2011,

 

Саопштење Двери поводом испоручивања ђенерала Ратка Младића окупаторима

Хапшењем ђенерала Ратка Младића долази крај једне ере за Српство.

Осим Горана Хаџића, који је још увек на слободи, ђенерал Младић је био последњи српски државни и војни вођа из ратних деведесетих који је избегавао Хашком казамату, тој НАТО инквизицији и једној од већих срамота у историји светског права.

Сада ће и се Младићу судити, и то за тзв. „геноцид у Сребреници“, догађај за који до данас не постоје докази.

Пише: Тимоти Бенкрофт Хинчи  

26. мај 2011.

Ратко Младић је ухапшен и његова екстрадиција Хашком трибуналу, је већ у току… И док НАТО лидери држе „победничке“ говоре, поставимо себи једно питање: Када ће коначно НАТО бити послат на оптуженичку клупу у Хагу, и када ће његови лидери коначно одговарати за властите злочине? Одговор на ово питање, у данашњем свету међународног безакоња, је веома прост: Никада.

Хм, хм, Ратко Младић, преморен и болестан, старац, који наводно болује од рака, је ухапшен и његова екстрадиција је у процесу између Србије и Хашког трибунала. Веома интересантно. Зашто га нису једноставно киднаповали, као што су то учинили својевремено са Милошевићем, и потом илегално отпремили у Холандију, кршећи тако сваку ставку међународног и српског закона?

 

 

Америчка колонија Србија ухапсила је генерала Ратка Младића, управо уочи долазак Кетрин Ештон у Београд, за коју се чини да је чудотворка- слама и најтврђе, плаши и најхрабрије. И тако, у том страху, а посебно у страху од евентуалног неодобравања статуса кандидата услед лошег извештаја Сержа Брамерца специјалне јединице Србије и њена „власт“ реаговале су жестоко и предано.

Једини је проблем што држава Србија реагује правовремено и искључиво селективно, само у туђем интересу а никада у српском. Тешко је разумном човеку објаснити зашто је хапшење Ратка Младића у политичком интересу Србије. Шта ћемо добити од хапшења? Једни се надају „бржим Еу интеграцијама“ а други „мањим притисцима“. Нећемо добити ни једно ни друго. Брзина европских интеграција је процес који зависи од мноштва фактора, а хапшење Ратка Младића, то треба свима да буде јасно, није један од њих. Сличну смо ситуацију имали када је ухапшен Радован Караџић. Могуће је да ћемо добити статус кандидата за пријем, али тај бисмо статус добили и без хапшења, упркос страху наших власти. Статус кандидата, са друге стране, не значи ништа; новчана помоћ из европских фондова биће опљачкана од стране локалних мафијаша који су у договору са лидерима политичких странака на власти (а за разлику од бугарских ови наши ни трагове неће оставити) а сам статус кандидата може трајати и двадесет, и тридесет година, или бесконачно.