Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Друштво | Угљеша Мрдић | јун 2, 2011 ат 23:11

Пише Угљеша Мрдић

Генерал Ратко Младић је 12. маја 1992. године, на Дан Светог Василија Острошког, одлуком Народне скупштине Српске Републике у Бањалуци, а на предлог др Радована Караџића, постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996. године

Ратко Младић, генерал и војсковођа, борац и победник, човек је који се доказао својом борбом и војним умећем.

Највише захваљујући некадашњем председнику Србије и СР Југославије Слободану Милошевићу, првом председнику Републике Српске др Радовану Караџићу и њему, Ратку Младићу, генералу и борцу, хероју и родољубу, створена је Република Српска. И Младићевом заслугом нађен је кров над главом за скоро два милиона Срба на тлу Босне и Херцеговине! Прошле недеље Влада Србије је ухапсила српског генерала и предала га ове недеље политичком суду – Хашком трибуналу! То срамотно дело учињено је вољом председника Србије Бориса Тадића који је лично надгледао овај поступак насиља.

 

 

07. јун 2011
Пише: Љиљана Булатовић Медић

И – шта сад?! То није могуће! Није то он, није он! Не верујем да је то на сликама које објављује (недржавна) београдска Телевизија и окупаторске београдске новине, онај наш генерал, који нам је свих ових готово двадесет година, давао наду да ћемо дочекати крај хашке неправде, да ћемо успети да докажемо да је хашка судница губилиште намењено Србима, Србији и Републици Српској и да ће нестати то само за Србе шевенингенско мучилиште…

Била сам са својим супругом после три године на одмору, заслуженом. Баш смо хтели да будемо тамо преко пута Свете Горе, у Уранополису. Другог дана, већ, опловили смо, колико нам је дозвољено, обрисе Свете Горе… Молила сам Светог духа истинога да сачува здравље и слободу Генерала, као сваки пут када сам одлазила у православне храмове…

Srna | 04. 06. 2011. - 23:57h |

БИЈЕЉИНА - Тумачења дешавања на Балкану, попут оних у хашкој оптужници против генерала Ратка Младића, нису ништа друго до покушај да се на Србе пребаци колективна кривица за све злочине и да се оправда оружана интервенција НАТО-а и то без обзира на чињеницу што су факти у оптужници углавном одабрани тенденциозно, а понекад и фалсификовани, сматра експерт Института за славистику РАН Александар Красјов.

Красјов је рекао да се реторика Хашког трубунала на рачун Србије пооштрава из дана у дан, а геополитички смисао датог притиска директно је проистицао из случаја Младића, који је у оптужници назван чланом мешовитог злочиначког подухвата у које су улазили и покојни председник Југославије Слободан Милошевић, први председник Републике Српске Радован Караџић, лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ и други угледни представници Срба.

 

Александар МЕЗЈАЈЕВ | 01.06.2011 | 11:37
 
Хапшење Ратка Младића, генерала армије босанских Срба, поставило је питања која се не односе само на политички план, или морални, већ чисто међународно-правна. Управо та правна питања сада покушавају да се заобиђу, јер њихова анализа показује сву неодрживост оптужбе против Р.Младића, без обзира на медијску хистерију која траје сада већ више од шеснаест година.

Последњих дана коментатори потпуно тачно констатују да је на Србију вршен притисак захтевањем да се због пријема Србије у Европску унију ухапси Ратко Младић. То је политички захтев, али постоји и међународно-правни. И то са много озбиљнијим последицама, него што је то одбијање захтева Србије за пријем у Европску унију. Ствар је у томе да је у фебруару 2007. године Међународни суд ОУН (МС ОУН) донео одлуку којом је Србија проглашена за прекршиоца Конвенције о забрани геноцида и кажњавању злочина геницида од 9. децембра 1948. године. Једна од тачака те пресуде је гласила: „Прихватити да је Србија крива за кршење Конвенције зато што до сада није Међународном трибуналу за бившу Југославију предала Ратка Младића, који је оптужен за геноцид“. За ту тачку су гласале све судије Међународног суда (на жалост – и руски судија); „против“ је гласао само судија из Србије. Јасно је да је то решење прихваћено без икакве правне основе, јер Младић у то време није ни био ухапшен и зато Србија и није могла да га преда, и уопште, Суд није имао никакве доказе да се Младић налази на територији Србије. Међутим, решења МС ОУН имају једну специфичност – на земљу која се не придржава тих решења могу да се примене мере санкција, које ће ту земљу натерати да се потчини. Тако да се свих година од тада Србија налази под претњом увођења таквих санкција.