Институт за истраживање српских страдања у XX веку

понедељак, 08. октобар 2012.

Хаг - Хашки оптуженик Ратко Младић изјавио да ће почети штрајк глађу и одбијати лекове уколико га судије Трибунала не буду разумеле и ако му доделе другу одбрану.

Други пут од почетка суђења Расправно веће Хашког трибунала избацило је из суднице команданта Главног штаба Војске Републике Српске Ратка Младића због инцидента за време испитивања заштићеног сведока РМ – 081.

Разлози избацивања су непознати будући да се инцидент догодио у време седнице затворене за јавност приликом испитивања заштићеног сведока о стварима које би могле открити његов идентитет, преносе Радио Слободна Европа и Блиц.

Према садржају расправе судија и одбране могло се закључити да се током исказа заштићеног сведока, Младић почео гласно смејати.

17:58 | 01/10/2012 | СРНА

Одбрана генерала Ратка Младића данас је у Хашком трибуналу, у унакрсном испитивању љекара из Козарца Идриза Мерџанића, доказивала да чувари логора Трнопоље нису били припадници Војске Републике Српске.

Мерџанић, који је био заробљен у овом логору од 26. маја до 30. септембра 1992. године, рекао је за управника логора Слободана Курузовића, који је прије рата био учитељ, да је имао "војну маскирну униформу зелене боје", али није могао да каже ко му је био претпостављени.

Одбрана је приговорила на питање тужиоца Силвије Д`Асколи да ли је свједок знао којој је војсци или организацији Курузовић припадао, указујући да је постојала само једна војска.

Свједок је рекао да је Курузовићев замјеник Славко Пухалић, такође, имао маскирну униформу, само тамнију. Поводом тврдње главног браниоца Бранка Лукића да војска у то вријеме није имала маскирне војне униформе, Мерџанић је рекао да он то не зна.

Хаг 27. 09. 2012 | Срна

Суђење генералу Младићу

На суђењу некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу, данас је у наставку унакрсног испитивања пензионисаног пуковника Османа Селака у центру пажње био однос врха некадашње ЈНА према официрима који нису били српске националности.

Док је сведок, који је на почетку сукоба у бившој Југославији био командант логистичке базе ЈНА у Бањалуци, и на том положају био извесно време након формирања Војске Републике Српске, тврдио да је у врху Армије према њему завладало неповерење зато што је Бошњак, одбрана је тврдила да он није имао поверења у ЈНА и није увек следио наређења.

Селак је навео да је у марту 1992. године постављен за официра за везу са Унпрофором, али да је смењен после месец дана "због националне неподобности" и враћен на место команданта позадинске базе.

Објављено 21.09.2012 у 08:17 | srbel.net

У величанственој атмосфери, препуној емоција и надахнућа о генералу Ратку Младићу и ратном путу Војске Републике Српске, у прелепој Кристалној дворани хотела “Босна“ говорили су угледни људи, Генералови саборци, пријатељи, историчари – поводом мојих књига “Рапорт команданту“ и “Рапорт команданту у огледалу епохе“,  у организацији достојне тога – Борачке организације Републике Српске и Института за трагање за убијеним и несталим у  РС.

Био је то први овакав јавни озбиљан и докуметнован  разговор истине о генералу Младићу, једином ратном команданту ослободилачке, непобеђене Војске Републике Српске и то ме је чинило посебно поносном, јер се све то сливало у истину коју сам ја записала у шест књига о Генералу, а које је он оценио као “рапорт истине пред историјом“, када сам се срела са њим у Шевенингену прошле, 2011. године, коментарише Љиљана Булатовић Медић овај догађај, који је пропраћен и медијски у Републици Српској.

17:56 | 21/09/2012 | СРНА

Одбрана некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске, генерала Ратка Младића предложила је данас Хашком трибуналу у доказе оптужницу која је пред Окружним судом у Бијељини подигнута против некадашњих управника, замјеника управника и вође смјене страже у логору "Батковић".

Адвокат Миодраг Стојановић рекао је да је документ одбрани достављен синоћ, а у доказе је предложен током унакрсног испитивања свједока Ибре Османовића из Власенице, који је 1992. и 1993. био заточен у полицијској станици, затим у затвору у Власеници, у логору "Сушица", а потом у "Батковићу".

Османовић је изјавио да не зна за поступак покренут пред бијељинским судом. Он је потврдио да је у августу 1992. године дошло до смјене стражара и да су, умјесто оних који су "тукли и иживљавали се над заробљеницима, били доведени неки старији људи из села Батковићи, који су били породични људи и били су коректни".