Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 13. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Бранко Трифковић рекао је данас у Суду БиХ да је видио када су оптужени Енес Дурак, Нусрет и Мирзет Бешлија и Хамдија Спахић, са другим војницима, пуцали и убили најуже чланове његове породице, као и чланове породице његовог тетка Аћима Буњевца који су боравили у њиховој кући, током напада на село Чемерно 1992. године.

У наставку суђења бившим припадницима Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције такозване РБиХ оптуженим за злочине над српским цивилима на подручју Чемерна 1992. године, Трифковић је рекао да је током напада 10. јуна 1992. године село потпуно уништено, а његови становници масовно побијени.

Свједочећи о тим дешавањима, Трифковић се присјетио да га је тог јутра у 5.30 часова пробудила пуцњава и галама у селу. Рекао је да је истрчао напоље да види о чему је ријеч, те да је угледавши муслиманске војнике, потрчао према кући Нике Трифковића и тада је лакше рањен.

13/12/2018 |  РТРС | Извор: СРНА

Кемал Адемовић, некадашњи замјеник команданта Специјалне јединице МУП-а тадашње БиХ Драгана Викића, рекао је данас пред Судом БиХ да је од Викића чуо за убиство осам заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву.

У предмету "Велики парк", осим Викићу, суди се и помоћнику министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуфу Пушини, те Нермину Узуновићу и Младену Човчићу.

Одговарајући на питања Тужилаштва БиХ у вези са догађајем у Великом парку, гдје је у априлу 1992. године убијено осам припадника ЈНА српске националности, Адемовић је рекао да је о томе сазнао једно вече, неколико дана након 18. априла, кад је учествовао у акцији извлачења противоклопних средстава из фабрике "Претис" у сарајевском насељу Вогошћа.

САРАЈЕВО, 6. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а тадашње БиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, бивши припадник те јединице Мирсад Вилић рекао је данас да је тек послије два-три мјесеца чуо за убиство војника и да их је ликвидирао Неџад Херенда.

Овај свједок Тужилаштва БиХ рекао је пред Судом БиХ да није био очевидац тог догађаја, наводећи да је веома ријетко боравио у Дому полиције јер скоро никада није био у Сарајеву са специјалцима.

"И у том периоду био сам на задатку, а послије неког времена, међу припадницима јединице кружиле су приче да је Херенда убио заробљене војнике у близини Дома полиције. Ми се за то нисмо интересовали и улазили у детаље, а нисмо били обавезни да се бавимо тим стварима", рекао је Вилић.

03/12/2018 |  РТРС | СРНА

Суђење Алминку Исламовићу за злочине почињене над српским цивилима у Броду 1992. године биће настављено данас у Суду БиХ саслушањем нових свједока Тужилаштва БиХ.

Исламовић је оптужен да је као припадник и командир Војне полиције од марта до октобра 1992. године учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности који су били заробљени у подруму старе станице полиције у тадашњем Босанском Броду и на стадиону "Полет".

На терет му је стављено одвођење заробљених на принудни рад, паљење и пљачкање њихове имовине, као и уништавање вјерских, културних и историјских споменика.

03/12/2018 | СРНА | РТРС

На суђењу Алминку Исламовићу за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године, тужилац Мирослав Јањић уложио је данас око 60 материјалних доказа, од којих се неки односе на припадност оптуженог Војној полицији Хрватског вијећа одбране.

Јањић је рекао да прије краја доказног поступка жели још да прочита исказ једног свједока који је преминуо у Хрватској, али да чека извод из матичне књиге умрлих за то лице, преноси Бирн.

Адвокат оптуженог Сенка Ножица поручила је да нема ништа против да се тај исказ чита када стигне извод из матичне књиге умрлих, те да није проблем да се промијени ток извођења доказа, с обзиром да ће на наредном рочишту одбрана почети саслушавати своје свједоке.

30/11/2018 | РТРС

Апелационо вијеће Суда БиХ ослободило је ратног команданта тзв. Армије БиХ у Сребреници Насера Орића и његовог саборца Сабахудина Мухића, оптужби за убиство српских заробљеника Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића у селима око Сребренице током 1992. године

Исто Вијеће, претходно 8. јуна поништило је првостепену такође, ослобађајућу пресуду због тога што је била изречена на основу непостојећег доказа. Данашњу су међутим, правдали непоузданошћу свједока очевица ликвидација. Током изрицања пресуде, коју су пред зградом суда пратила бошњачка удружења уз ратне покличе и заставе, српске жртве су напустиле. Изрицању нису присуствовали ни два од три члана вијећа нити поступајући тужилац Мирослав Јањић.

Са ратним заставама и истим таквим покличима, непримјерено и неометано пред бх. правосудним комплексом. И више стотина присталица у сред "мултиетничког" Сарајева скандирало је Орићево име. Породице српских жртава, њих двадесетак, дочекане и у судницу спроведене са кордоном специјалаца. Пресуда, и прије јавне објаве позната – ослобађајућа! Овације и у судници! Предсједавајући Апелационог вијећа Тихомир Лукес прочитао је пресуду.

30/11/2018 | РТРС

Суд БиХ ослободио је кривице некадашњег припадника Територијалне одбране БиХ Јасмина Еровића за силовање једне Српкиње у сарајевском насељу Алипашино поље 1992. године.

Предсједавајући судија, Халил Лагумџија, рекао је да је судско вијеће анализом свих доказа закључило да тужилаштво није доказало Еровићеву кривицу.

Еровић је раније био оптужен са Сенадом Џанановићем и Едином Гаџом, али је његов предмет раздвојен.

Поступак против Џанановића и Гаџе и даље је у току.

САРАЈЕВО, 29. НОВЕМБРА /СРНА/ - У наставку суђења бившим припадницима Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције такозване РБиХ оптуженим за злочине над српским цивилима на подручју Чемерна 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Драгислав Дамјановић рекао је да је видио када су припадници такозване Армије БиХ убили десет војника Војске Републике Српске који су им се претходно предали.

Дамјановић је рекао да су у нападу погинула 32 лица.

"Код моје куће изрешетани су стрина Спаса и њене кћерке Раденка и Јадранка. Убијени су и Миленко Трифковић и његова жена Јања и син Рајко, те кћерке и жена Милана Дамјановића. Већину њих смо сутрадан сахранили у заједничкој гробници на нашем гробљу. Само смо их поредали по земљи и прекрили даскама да не би земљу на њих директно набацали", испричао је Дамјановић.