Институт за истраживање српских страдања у XX веку

10/04/2019 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, свједок одбране Сеад Рекић изјавио је данас да је током војне операције "Фарз" у септембру 1995. године имао непријатне контакте са јединицом "Ел муџахедин".

Рекић је рекао да је био командант Петог батаљона 303. бригаде који је током операције "Фарз" био директно потчињен команданту корпуса Сакибу Махмуљину, те да је током ових дејстава "било несугласица са страним борцима".

- У селу Стог наишли смо на неколико складишта оружја и муниције које је Војска Републике Српске запалила приликом повлачења. Ми смо локализовали ватру и затражили камион да то превеземо у логистику. Дошао је неки Арапин, није имао никакву ознаку Армије БиХ и ми му нисмо дозволили да уђе и снима - рекао је свједок.

04/04/2019 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, свједок "Е" је рекао да је чуо да је Јука Празина наредио Нермину Узуновићу званом Шок и Бакиру Хотићу да из Миљацке изваде тијела убијених војника која су била бачена на Бентбаши.

Говорећи о убиству заробљених припадника ЈНА 22. априла, овај бивши припадник Јукине јединице навео је да му је предвече по повратку са задатка његов саборац Кенан Спахић рекао да је приведено осам резервиста ЈНА који су заробљени на Добрињи.

Сутра је, како је рекао, од Спахића чуо да су убијени испод Дома полиције, али му није рекао ко је то учинио.

03/04/2019 | РТРС | СРНА

У наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над српским заробљеницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, свједок одбране Нехру Ганић је чињеницу да оптужени није предлагао санкционисање припадника одреда "Ел муџахедин" правдао политиком.

Генерал Ганић, који је обављао дужности начелника оперативно-наставног органа и начелника штаба Трећег корпуса такозване Армије БиХ, против којег Суд БиХ такође потврдио оптужницу за ратне злочине, рекао је да је јединица "Ел муџахедин" у оквиру могућности била обезбјеђивана материјално-техничким средствима из логистичке базе корпуса.

Свједок одбране тврди да над одредом "Ел муџахедин" није било ефективне команде и контроле, те да је однос надређених према тој формацији био еластичан.

02/04/2019 |  РТРС

Саслушањем првог свједока Тужилаштва, пред Судом БиХ почело је суђење ратном команданту 4. корпуса тзв. АРБиХ Рамизу Дрековићу.

Тужилаштво терети Дрековића да је лично издао наређење за гранатирање Калиновика. У једном од артиљеријских напада погинула је 15-годишња Станислава Копривица и рањено петоро дјеце истог узраста. Свједок Митар Сладоје, у рату директор школе, рекао је да је више од 300 ученика задње године рата свакодневно страховало од граната, које су испаљиване са непријатељских положаја.

Прве гранате пале су на Калиновик 22. априла 1995. године. Ученици и наставници приморани су да се скривају у ходницима и подруму, али је настава како-тако одржавана - свједочио је бивши директор школе. Тако је било све до 3. јуна. Баш на дан када су ученици завршних разреда добили свједочанства, граната великог калибра пала је у центар града, мање од 100 метара од школе.

02/04/2019 |  РТРС

На суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин против цивилног становништва на подручју Калиновика 1995. године, данас ће пред судом БиХ бити саслушан први свједок Тужилаштва БиХ.

Тужилаштво је најавило да ће саслушати 47 свједока и четири вјештака, те изнијети исказ преминулог свједока и обимну материјалну документацију.

Дрековић је оптужен да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата.

02/04/2019 |  РТРС

На суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин против цивилног становништва на подручју Калиновика 1995. године, данас ће пред судом БиХ бити саслушан први свједок Тужилаштва БиХ.

Тужилаштво је најавило да ће саслушати 47 свједока и четири вјештака, те изнијети исказ преминулог свједока и обимну материјалну документацију.

Дрековић је оптужен да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата.

01/04/2019 |  РТРС | СРНА

Суд БиХ данас је првостепеном пресудом осудио бившег припадника Хрватског вијећа одбране Алминка Исламовића на 14 мјесеци за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године.

Исламовићу ће у казну бити урачунато вријеме проведено у притвору од 25. октобра 2017. до 6. априла 2018. године.

Исламовић је осуђен за двије тачке из оптужнице, и то за нечовјечно поступање и отуђења имовине српских цивила на подручју тадашњег Босанског Брода, док је по осам тачака оптужнице ослобођен.

27/03/2019 | РТРС| СРНА

У наставку суђења бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, Тужилаштво је предочило документ којим се јединицама из састава 35. дивизије тог корпуса наређује да одређени број војника ставе на располагање одреду "Ел муџахедин".

У том документу, који је потписао некадашњи командант 35. дивизије Фадил Хасанагић, прецизирано је која ће јединица колико војника уступити одреду "Ел муџахедин" и колико ће их ставити у резерву уколико би овај одред затражио додатне снаге.

Тужилац Седин Идризовић представио је документ којим се на распоалагање одреду "Ел муџахедин" стављају два тенка "Т34" и један "Т55". Ови тенкови дејствовали су у складу са потребама "Ел муџахедина", док је само Хасанагић могао издати наредбу о њиховом помјерању.

САРАЈЕВО, 27. МАРТА /СРНА/ - На суђењу десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Петар Поповић рекао је данас да га је током заробљеништва у логору у Доњој Махали највише мучио Мато Живковић звани Ракијица који га је тјерао да зарђалим ножем сам себи вади зубе и бренером му пржио руке.

"Ја то нисам могао да урадим, а он ми је онда зарђалим комбиниркама извадио пет златних навлака. Морао сам са Јелићем, који је са мном заробљен, да се држим за руке, а онда би пуштали струју. Уши су ми бушене хефталицом, а Ракијица ми је бренером пржио руке. Та мучења су трајала док њима не досади", рекао је Поповић.

Поповић је испричао да је као припадник Лаке челиначке пјешадијске бригаде, са Миленком Јелићем, Ранком Антонићем и Грујом Ђајићем заробљен 12. децембра 1992. године након пада Вучиловаца, те да је затворен у школу у Доњој Махали гдје је било много затвореника, међу којима су биле жене и старци.