Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Е. В. Н | 24. мај 2019 | Вечерње новости

Менсур Ђакић, који је као командант Првог батаљона 108. бригаде Хрватског вијећа одбране руководио и командовао војном акцијом на Буквик 15. септембра 1992, осуђен је на осам година затвора

МЕНСУР Ђакић (70), који је као командант Првог батаљона 108. бригаде Хрватског вијећа одбране руководио и командовао војном акцијом на село Буквик 15. септембра 1992. године, пресудом Апелационог већа Суда БиХ за ратни злочин осуђен је на осам година затвора.

24.05.2019 | Политика

САРАЈЕВО – На подручју Сирије тренутно борави око три стотине особа пореклом из Босне и Херцеговине, а међу њима је две стотине деце, објавио је данас сарајевски „Дневни аваз”, позивајући се на неименоване изворе из различитих институција босанскохерцеговачке власти, преноси Танјуг.

Како се наводи, власти у БиХ и безбедносне агенције имају информације да је у заробљеничким логорима у Сирији најмање 50 мушкараца који су се борили у исламистичким терористичким организацијама и исто толико жена. Раније се нагађало да је у Сирији и 80-оро деце чији су родитељи из БиХ, али је према тренутној процени њихов број знатно већи и износи чак 200.

23/05/2019 | РТРС

У наставку суђења оптуженим командантима и припадницима Територијалне одбране и полиције тзв. Републике БиХ, због злочина над Србима у Илијашком селу Чемерно, у јуна 1992. године, учесник напада Ахмед Спахић, у корист оптужених, значајно је промијенио исказ који је дао у истражном поступку. За раније наводе којима је оптужене теретио, тврдио је да су изнуђени, након чега су адвокати затражили изузеће поступајућег тужиоца.

Судски предмет "Чемерно" све више личи на фарсу, а све мање на озбиљну правничку борбу аргументима. До јутрошњег уласка у судницу био је свједок "Б" са мјерама заштите. А онда "напрасно" одлучио да заштиту "одбаци". Не страхује за своју и безбједност породице од оптужених, добрих познаника. Међу њима и рођака Спахића. А управо страх је као разлог за заштиту, наведен у исказу из септембра 2017. године који је тада Ахмед, као вјеродостојан, потписао. Свој потпис у судници је потврдио. Но каже, како документ, прије потписивања, није прочитао.

20/05/2019 | РТРС

Свједочењем Маре Јеличић на околности нестанка и смрти њеног супруга Чеде Јеличића у септембру 1995. године у Босанском Петровцу, настављено је суђење Атифу Дудаковићу и петнаесторици припадника Петог корпуса тзв. Армије БиХ, оптужених за злочине над Србима у четири западнокрајишке општине током војне акције "Сана 95". Свједок је рекла да се нада да ће док је жива пронаћи посмртне остатке супруга и достојно их сахранити.

Бјежећи пред снагама Дудаковићевог Петог корпуса, са болесним супругом и двоје инвалидне дјеце Мара Јеличић избјегла је из села Врточе, петровачка општина у Сански Мост.

Прије него су напустили и Сански Мост, њен супруг Чедо и дјевер Јово вратили су се у село Врточе по инвалидска колица за њихову дјецу. Тада их је посљедњи пут видјела живе, каже Мара.

20/05/2019 | СРНА

Из кампова у Сирији на Косово се у априлу вратило око 110 особа које су смјештене у касарну бивше ЈНА, док је тамо и даље 80 држављана БиХ који су се борили на страни Исламске државе, пише британски дневник Фајненшел тајмс.

Од 300 држављана БиХ који су отишли да се боре на страни џихадиста, 80 њих чека у два кампа у Сирији, пише лист.

У тексту подсјећају да је са Косова у редове Исламске државе у Сирији отишло око 400 људи.

15/05/2019 |  РТРС

Почео је доказни поступак у суђењу ратним команданатима и припадницима тзв. Армије БиХ, Територијалне одбране, полиције и ХВО-а у Коњицу. Њих 14 удружени у злочиначки подухват, оптужени су за убиства, силовања, затварања, мучења и прогон српског становништва, паљење њихове имовине и Српске православне цркве у периоду од 1992– 93. године.

Ратни страхоте Коњица, након више од четврт вијека, у судници! Бранка Мандића рат је затекао у родним Брђанима. И већ 10. маја преживио је гранатирање села из правца Подорашца. Већ сутрадан, са породицом и комшијама Србима, побјегао је у већ, и мислио је тада за живот сигурнију, српску Брадину. Но породична и голгота сународниа почела је 25. маја. Свеопшти напад муслиманско-хрватских снага из Реповаца и Лисине на опкољено село. Један за другим убијани су Мркајићи, Драганићи, Куљанини....

САРАЈЕВО, 14. МАЈА /СРНА/ - На суђењу Сенаду Џанановићу и Едину Гаџи, оптуженим за злочине почињене у Сарајеву, данас је о одвођењу и нестанку мужа Слободана Самарџића свједочила Нада Самарџић, која је навела да је њен супруг убијен на данашњи дан прије 27 година, а да његови посмртни остаци још нису пронађени.

За затварање, нечовјечна поступања и убиства српских цивила у сарајевском насељу Алипашино поље, Тужилаштво БиХ оптужило је Џанановића и Гаџу званог Кимун, као некадашње припаднике Територијане одбране "Стела" и специјалних јединица такозване Армије БиХ.

Самарџићева је током свједочења истакла да је из Сарајева у Нови Сад отишла почетком априла 1992. године, а да је њен супруг Слободан убијен истог дана када је одведен, али да је још двије године вјеровала да је жив.

САРАЈЕВО, 14. МАЈА /СРНА/ - На суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин против српских цивила у Калиновику 1995. године, свједок Тужилаштва БиХ Млађенка Јововић рекла је да је током гранатирања 3. јуна 1995. задобила више повреда, које су саниране у фочанској болници.

Јововићева, чије је дјевојачко презиме Тепавчевић, у Суду БиХ данас је испричала да је те суботе, 3. јуна, са Јеленом Бозало, Душанком Нишић, Давором Марковићем, Игором Козомаром и Станиславом Копривицом из села Јажићи кренула у школу у Калиновику.

"Ми смо били ученици осмог разреда и пошли смо у школу како бисмо надокнадили часове јер се настава због гранатирања одвијала у прекидима. Јутро је било мирно, а када смо стигли близу школе, из правца Бјелимића и Љуте чули смо испаљење и звиждук гранате која је пала поред локала "Ламбада". Ми смо се сакрили у подрум оближње зграде", испричала је Јововићева.

13.05.2019 17:11 | Срна | Глас Српске

Сарајево - На суђењу генералу Атифу Дудаковићу и још 15 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Крајине 1995. године, свједок Тужилаштва БиХ Далиборка Вржина рекла је да је од комшинице сазнала да је њена тетка Босиљка Вржина 15. септембра 1995. пронађена мртва у стану у Босанском Петровцу.

На почетку данашњег рочишта у Суду БиХ, Вржина је испричала да је са сестром живјела у изнајмљеном стану у Босанском Петровцу, док су њени родитељи, брат и непокретна тетка били у селу Бјелај, у овој општини.

"Комшија Никола Радуловић је сазнао да је муслиманска војска пробила линију и да треба да бјеже из села. Они су 14. септембра запрежним колима дошли у мој стан у Петровцу, мислећи да ће војска и становништво организовано отићи. Ја сам раније са Војском Републике Српске, у коју сам се као осамнаестогодишњакиња са сестром добровољно пријавила, отишла у Лушци Паланку", рекла је Вржина.