Институт за истраживање српских страдања у XX веку

20/06/2019 | РТРС

У Суду БиХ настављено је суђење командантима и припадницима Територијалне одбране и Полиције тзв. Републике БиХ, због ратног злочина у селу Чемерно, код Илијаша.

Њих 12 оптужени су да су, у удруженом злочиначком подухвату за само неколико часова 10. јуна 92-ге, убили више од 30 Срба, а имовину у селу спалили и уништили.

Свједочења сродника и познаника убијених, који су након покоља по селу скупљали тијела и сахрањивали, поново је остало у сјени непримјерених наступа адвоката оптужених.

17.06.2019 | Срна | Глас Српске

Сарајево - Свједок Тужилаштва БиХ Милорад Мрђа је, у наставку суђења генералу Атифу Дудаковићу и још 15 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине над Србима у Крајини, испричао да је средином септембра 1995. године, након офанзиве Петог корпуса, у селу Ревеник код Босанског Петровца видио мртвог Дмитра Јевића.

Мрђа је рекао да је, као припадник Војске Републике Српске, био на граховском ратишту када је Пети корпус пробио линије, те да је са групом од 12 сабораца кренуо у повлачење према Грмечу, јединим путем који су знали.

Он је навео да путем нису видјели ни цивиле, ни војску, а да је у селу Ревеник поред куће видио тијело Дмитра Јевића које је лежало потрбушке у бијелој мајици са раном на леђима, а којег је знао као возача аутобуса.

САРАЈЕВО, 11. ЈУНА /СРНА/ - На суђењу у Суду БиХ генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику, Тужилаштво је прочитало исказ преминулог свједока Ратка Ђогића у којем се наводи да је рањен приликом гранатирања Калиновика у мају 1995. године.

У исказу се истиче да је рањен у Мјеховинама на подручју Калиновика. Ђогић је навео да је кренуо да нахрани стоку и да је чуо двије гранате које су пале на Калиновик, а да је трећа експлодирала недалеко од њега.

"Одбацила ме пет до шест метара, у жару. Нисам могао да се помјерим од болова", изјавио је Ђогић и додао да су га комшије превезле у Дом здравља у Калиновику, одакле је потом одвезен у болницу у Фочу, гдје му је извађено девет гелера, док су му два остала у руци.

06/06/2019 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, свједок Елведин Гаџо изјавио је да је познавао оптужене Нермина Узуновића званог Шок и Сенаида Човчића Рогатицу.

Гаџо је навео да је од 11. маја 1992. године као возач био ангажован у јединици Јуке Празине и да је био смјештен у обданишту "Искрица" на Кошеву, гдје је "у пар наврата, у пролазу, видио Нермина Узуновића званог Шок".

- Шок је повремено долазио у "Искрицу". Са њим нисам имао никакав контакт и не знам шта је радио - рекао је Гаџо.

Нинко ЂУРИЋ | 03. јун 2019 | Вечерње новости

Још није скинут мрачни вео са голготе сарајевских Срба који су брутално погубљени од 1992- 95. Страдање породице Комљенић довољан је разлог за нову темељну истрагу

САРАЈЕВО је, уз пакао у муџахединским логорима на Озрену и Возући (Завидовићи ФБиХ), једна од најсвирепијих српских клаоница на простору бивше ратом захваћене Југославије. Зато један од приоритета Међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву треба да буде расветљавање мрачне истине о тачном броју брутално погубљених православаца и потом бачених у јаму Казани, једног од симбола страдања не само сарајевских Срба. До те истине може се доћи једино новом и темељитом ексхумацијом. Прво пребројмо поклане, па тек онда подигнимо спомен-плочу над тим српским стратиштем изнад званичне престонице БиХ.

БАЊАЛУКА, 3. ЈУНА /СРНА/ - Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да се на подручју Посавине налази велики број измјештених српских гробница.

"Постоје измјештене масовне српске гробнице на чије постојање је раније указао Нијаз Чаушевић Медо, бивши командир Интервентног вода ХВО-а чији су припадници у марту 1992. године починили злочине над српским цивилима у Сијековцу код Брода", рекао је Грабовац Срни.

Он каже да је највећи проблем то што Тужилаштво БиХ неће да покрене кривични поступак у вези са убиством 59 Рома 1992. године код Брода, чија су тијела пронађена у масовној гробници у Дубочцу.

30.05.2019 10:32 | Дарко Момић | Глас Српске

Бањалука - Дубравко Вучковић, на основу чијег је свједочења Жупанијски суд у Загребу почетком овог мјесеца осудио пуковника Војске Републике Српске Дану Лукајића на шест година затвора због ратних злочина над заробљеницима на Мањачи током 1992. године, током рата био је саборац бивше припаднице Хрватског вијећа одбране Азре Башић, коју је Суд БиХ због злочина над заробљеним српским цивилима у Дому ЈНА у Дервенти правоснажно осудио на 14 година затвора, открива “Глас Српске”.

Поред тога, тврди директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, Вучковић припада групи професионалних лажних свједока на основу чијих свједочења хрватско правосуђе Србима изриче затворске казне. Којић каже да је Вучковић почетком јула 2016. године долазио у Дервенту, гдје је наводно трагао за посмртним остацима својих некадашњих сабораца, додајући да су сарадници овог центра тада ступили у контакт са Вучковићем.

САРАЈЕВО, 29. МАЈА /СРНА/ - У наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, свједок "С-20" је потврдио да су припадници одреда "Ел муџахедин" извиђали коту на Паљенику 93 дана прије почетка операције на Возућу 10. септембра 1995. године.

Овај заштићени свједок одбране се током индиректног испитивања тужилаштва, сагласио са тужиоцем Седином Идризовићем да се то поклапа са наредбом Махмуљина од 2. јуна 1995. године о претпочињавању одреда "Ел муџахедин" 35. дивизији и извиђању Паљеника као једном од задатака.

Он је рекао да му није било познато да је дио одреда 11. септембра 1995. године у рејону села Кестен заробио 66 "четника", међу којима су три жене, као што се наводи у извјештају од тог дана.

Нинко Ђурић | 29. мај 2019 | Вечерње новости

Прошле су 24 године од масакра над 56 припадника Прњаворске лаке бригаде ВРС

НИ после 24 године правди нису приведени починиоци стравичног злочина крајем маја 1995. на озренској коти Подцјелово, над 56 припадника Прњаворске лаке бригаде ВРС, углавном рањених и заробљених, које су под командом Сакиба Махмуљина починили припадници тзв. Армије БиХ Трећег (зеничког) корпуса, те домаћи и страни муџахедини.

У Сарајеву је пред судом БиХ у току процес против Сакиба Махмуqина, познатог као човека од посебног поверења Алије Изетбеговића и муџахедина. Тужилаштво БиХ, међутим, у оптужници против Махмуљина изоставило је, тачније уопште није уврстило мајски масакр Зеничког корпуса. Главнокомандујући муслиманске војске, Расим Делић, у хашком процесу осуђен је пре пар година на трогодишњу казну робије, због злочина које су починили муџахедини. Међутим, у овом случају рука смрти била је бржа од руке правде. Делић је убрзо преминуо, али је првостепена пресуда аутоматски постала правоснажна.