Среда, 03 јул 2019 |
03.07.2019 16:00 | Срна | Глас Српске
Сарајево - У наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним Србима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, Тужилаштво је предочило документ према коме су припадници одреда "Ел муџахедин" заробљеним припадницима Војске Републике Српске одсијецали главе и то снимали и снимке слали у иностранство.
У извјештају који је сачинио свједок одбране, некадашњи начелник Сектора државне службе безбједности Зеница Ферзија Бабић, а о чијем садржају се препоручује да би требало обавијестити и команданта Трећег корпуса, потврђено је да су заробљене припаднике Војске Републике Српске черечили и мучили на разне друге начине, те да су све то снимали и слали у иностранство.
|
Детаљније...
|
Среда, 03 јул 2019 |
03/07/2019 | СРНА | РТРС
Суд БиХ потврдио је оптужницу против Мехмеда Добраче за ратни злочин против српског цивилног становништва и ратних заробљеника на подручју Рогатице и Горажде 1995. године.
Добрача је оптужен да је у својству референта за штабно-безбједносне и војно-полицијске послове при органу безбједности 81. дивизије тзв. Армије БиХ од почетка фебруара 1995. године до друге половине октобра 1995. године и помоћника команданта за безбједност 81. дивизије тзв. Армије БиХ од друге половине октобра 1995. године до краја те године поступао противно правилима међународног хуманитарног права.
|
Детаљније...
|
Среда, 03 јул 2019 |
03/07/2019 | РТРС | СРНА
На суђењу десеторици бивших припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Пејо Делић рекао је да је Кризни штаб наредио да се Срби "склоне и заштите", јер је знао да су у војну полицију стигли свакакви људи, склони криминалу, тучама и пљачкама.
Свједок је изјавио да су Срби "смјештени" у фискултурним салама основних школа у Орашју и Доњој Махали у које он никада није ушао.
Овај бивши припадник Првог батаљона 106. бригаде ХВО-а потврдио је да је од раније познавао неке од затвореника.
|
Детаљније...
|
Петак, 28 јун 2019 |
28.06.2019 13:52 | klix.ba | Глас Српске
Истрага због повезаности с терористичким нападом у Паризу 2015. године води се против три држављанина Босне и Херцеговине, потврђено је за klix.ba у Министарству иностраних послова БиХ.
Држављанин Босне и Херцеговине Адис Абаз ухапшен је у акцији њемачке полиције због повезаности с терористичким нападом у Паризу 2015. године. Абаз је ухапшен по потјерници белгијске полиције прије осам дана у њемачком граду Дрездену, а како преносе медији, он би ускоро требао бити изручен Белгији.
Овим поводом од Министарства вањских послова БиХ тражили смо званичне информације које се односе на овај случај. Како су нам рекли, Амбасада БиХ у Берлину је 28. јуна 2019. године примила службену информацију надлежног Државног тужилаштва у Дрездену да је, на основу Европског налога за хапшење који је издао Основни истражни суд у Бриселу, Краљевина Белгија, један држављанин БиХ ухапшен у СР Њемачкој 20. јуна 2019. године у 1:48 сати.
|
Детаљније...
|
Четвртак, 27 јун 2019 |
27. јуна 2019 | Б. Ђокић | Vesti Online
Држављанин Босне и Херцеговине (39) ухапшен је у Немачкој по захтеву власти Белгије због сумње да је умешан у терористичке нападе у Паризу 13. новембра 2015. године, у којима је убијено 130 људи.
Надлежни нису открили идентитет ухапшеног, али су немачки медији незванично објавили да је реч о Адису Абазу. Полиција није открила какву је улогу у покољу у дворани Батаклан у Паризу имао ухапшени Босанац.
Претпоставља се да је он био део мреже за снабдевање терориста Исламске државе оружјем и обезбеђвањем склонипта за њих.
|
Детаљније...
|
Четвртак, 27 јун 2019 |
Извор: Н1 | 26.06.2019 | Милица Вучетић
Више од 90 босанскохерцеговачких држављана у Сирији чекају одлуку о репатријацији у Босну и Херцеговину. Осим мушкараца који се налазе у неколико затвора и жена смјештених у два кампа под курдском контролом, тамо је тренутно, највише дјеце. Сви су, раније, боравили на територији такозване Исламске државе.
Због лоших услова, конкретно у кампу Ал-Хол, комесарка Савјета Европе за људска права Дуња Мијатовић раније је упутила апел да државе чланице Савјета Европе осигурају хитну репатријацију својих малољетних грађана. Чланови породица бх. жена и дјеце у априлу су надлежнима у БиХ упутили отворено писмо. Сада имају нову поруку.
|
Детаљније...
|
Среда, 26 јун 2019 |
26/06/2019 | РТРС | СРНА
На суђењу десеторици бивших припадника Хрватског вијећа одбране за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Маријан Микић рекао је данас да је око мјесец дана чувао притворене Србе у Средњошколском центру, међу којима је било болесних и рањених.
- Када сам са својом групом први пут дошао у средњу школу, не знам колико је било људи у дворани. Изгледали су уморно, исцрпљено, болесно. Било је и пет, шест рањених, па је мој надређени Данијел Никић звао доктора да их прегледа, након чега им је сестра Слађа Живковић свакодневно давала ињекцију - рекао је Микић.
Он је навео да не зна да ли су заробљеници били у лошем стању када су притворени, те да не зна када и гдје су поједини рањени.
|
Детаљније...
|
Среда, 26 јун 2019 |
25/06/2019 | РТРС | СРНА
Читањем оптужнице и уводним ријечима у Суду БиХ данас је почело суђење осморици оптужених за злочине над српским цивилима на подручју Лукавца 1992. године, а тужилаштво је најавило да ће позвати 42 свједока и уложити стотинак материјалних доказа.
Зијада Срабовића, Рефика Моранкића, Ахмета Бајрића, Абида Арапчића, Сенаида Ћосића, Пашагу Чајића, Самира Џамбића и Мирсада Жилића оптужница терети за нечовјечна поступања, мучења и убиства цивила заточених у Лукавцу и Модрацу у периоду од јуна до октобра 1992. године.
Срабовић, као бивши помоћник команданта за безбједност Штаба Територијалне одбране /ТО/, Бајрић, Чајић, Џамбић и Жилић као војни полицајци, оптужени су за злочине почињене у Средњошколском центру у Лукавцу, гдје су тукли и струјом мучили српске цивиле и гдје је Никола Јовић подлегао, преноси Бирн.
|
Детаљније...
|
Недеља, 23 јун 2019 |
ЧИКАГО, 22. ЈУНА /СРНА/ - Медиха Салкичевић, поријеклом из БиХ, осуђена је у САД на шест и по година затвора због помагања ИСИЛ-у.
Чикашки "АБЦ" наводи да ће адвокати Салкичевићеве, која је ухапшена 2015. године у Чикагу, вјероватно тражити мању казну или условно пуштање на слободу, али јој не иду у прилог изјаве како "невјерници треба да буду живи закопани".
Салкичевићева, мајка четворо дјеце, послије четири године у Савезном затвору недавно је признала кривицу, пише "Аваз".
|
Детаљније...
|
|