Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Дамир Крстичевић, некадашњи командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, данас министар одбране и потпредседник Владе Хрватске, до данас није одговарао за ратни злочин који је јединица под његовом командом починила пре тачно 24 године, усмртивши 81 српског цивила у избегличкој колони код Јајца, 13. септембра 1995. године.

Јуче је обележена годишњица овог страшног злочина који формално истражују тужилаштва и у Србији и у БиХ али суштински, како сазнајемо, никаквог помака у поступку нема. Од Хрватске рад на овом предмету нико ни не очекује, јер је став ове државе да су оптужнице против њених држављана – политичке.

Ово је само један у дугом низу ратних злочина над Србима за које нико никад није одговарао.

12/09/2019 | РТРС

У наставку суђења командантима и припадницима Територијалне одбране и полиције тзв. Републике БиХ, због ратног злочина у селу Чемерно, надомак Илијаша, свједок Тужилаштва Секула Гаврић говорио је о масакрираним тијелима Срба, које је видио непосредно након напада, и наредбама нападача о ликвидацији и уништавању села.

Из сусједне Округлице, у небрањено Чемерно стигао је вече уочи свеопштег напада муслиманских територијалаца и полицајаца из Брезе, Какња, Високог...

Пресретнута радио-веза одала је намјере нападача, па је Секула Гаврић и још 10-ак српских војника из раштрканих села надомак Илијаша, кренуло у испомоћ мјештанима и избјеглицама, које су спас на Чемерну потражиле.

11/09/2019 | РТРС

Информација западних служби да око 500 бх. ИСИЛ-оваца чека депортацију из Сирије, није узнемирила власт у Сарајеву нити безбједносне агенције. Умјесто озбиљне анализе и још озбиљније припреме за прихват, они и даље податке скривају или их драстично умањују – и тврде од 50 до 150, заједно са женама и дјецом, зависно од тога ко и пред ким податке користи.

Слично је "неупућено" било Сарајево и прије тачно 18 година – када је у најкрвавијем терористичком нападу на Њујорк и Вашингтон убијено готово 3.000 људи. Испоставило се да је од 19 терориста који су напад починили, чак 5 водећих имало бх. држављанство.

Сарајевска патолошка "неупућеност" када је о бх. тероризму и терористичким бх. "потенцијалима" ријеч! Деценијама су други упозоравали како је БиХ "расадник" пошасти новог доба. А БиХ је била без било какве ваљане реакције! Годинама упозоравају како је мала БиХ четврта земља у свијету по проценту злогласних "ИСИЛ-оваца". Но "матица" је "безбрижно" ћутала! Или присиљена да нешто ипак каже и учини, застрашујуће бројке минимизирала, а посљедице прикривала.

11/09/2019 | РТРС | СРНА

Штаб Врховне команде такозване Армије БиХ је 12. августа 1993. године донио наредбу о формирању одреда "Ел муџахедин" у чијем су саставу били страни држављани који су се налазили у зони Трећег корпуса, изјавио је свједок одбране Хајрудин Хубо.

На суђењу бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, Хубо је рекао да је као помоћник команданта Корпуса за персонал вршио попуну јединица војним обвезницима и добровољцима, међу којима су били страни држављани.

- Ово је био атипичан и јединствен случај наређења за формирање јединица, јер је садржај наредби за формирање других јединица био другачији - навео је Хубо.

САРАЈЕВО, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Драгислав Мијановић изјавио је да су након напада на српске цивиле у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године, масакрирана тијела убијених Срба могли препознати само чланови породица.

"Село је било у крви од убијених и масакрираних тијела. Гојка Ђурђића, који је био крваве главе и без очију, препознао је његов брат Срето, а изобличеног Горана Буњевца рођак Милован. Видио сам Здравка Дамјановића крваве главе без очију и ушију, изваљене вилице и испреплетених, поломљених руку", рекао је Мијановић на суђењу бившим припадницима Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње БиХ.

Он је навео да је видио и двије полуголе дјевојке, сестре Ранку и Јадранку Дамјановић, а нешто даље од њих и њихову мајку Спасенију, чија су тијела прекрили ројеви мува.

САРАЈЕВО, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - На суђењу у предмету "Велики парк" за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, Тужилаштво БиХ прочитало је исказе преминулих свједока, некадашњих радника Службе државне безбједности /СДБ/ у којима је Едхем Омерагић навео да је на послу од колеге чуо за убиство војника.

Омерагић, који је почетком рата био задужен за руковођење оперативном групом у СДБ-у, у извјештају датом Кантоналном тужилаштву у Сарајеву 2005. године рекао је да је на увиђај у Велики парк требало да изађе представник СДБ-а и полиције и да виде у чијој надлежности је истрага.

Он је навео да му је познато да је Неџад Херенда био припадник јединице "Шеве" и да је, када је требало обавити неки задатак, "први ишао", преноси Бирн.

САРАЈЕВО, 4. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У наставку суђења бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995, свједок одбране Шаћир Арнаутовић рекао је да је Управа службе војне безбједности имала информације и о страним држављанима који су се током рата борили у БиХ.

Арнаутовић је као замјеник начелника Управе безбједности Трећег корпуса од 1994. до краја рата, уз друга задужења из свих корпуса потчињених Генералштабу такозване Армије БиХ прикупљао сазнања и о одреду "Ел муџахедин".

"Управа је имала велики број интересантних информација. Начин њиховог доласка показао се несвакидашњим. Долазили су нелегалним путем као мисионари, новинари, те под кринком хуманитарних организација која им је била најбоља позадина да обавјештајно или субверзивно дјелују на нашем подручју", изјавио је Арнаутовић.

САРАЈЕВО, 29. АВГУСТА /СРНА/ - У наставку суђења оптуженим у предмету "Џемал Хаџић и други" за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Саво Цвијетић рекао је да је након напада муслиманске војске видио измасакриране цивиле и српске војнике који су били у селу.

"Испред нове куће Драгана Дамјановића видио сам голе до појаса и везаних руку Нену Микића и Милована Малешевића, којима су груди и леђа били исјечени ножем. Ту сам видио и Гојка Ђурђића, Радомира Јефтића и Манојла Ђуку", изјавио је Цвијетић.

Он се присјетио да је иза куће убијен Жарко Малешевић, док је иза старе куће Дамјановића пронађен Ново Цвјетковић, чије тијело је тек препознао његов брат Ранко када је пренесено у Округлицу.

Сарајево - Бивши начелник за послове инжењерије 104. бригаде Хрватског вијећа одбране (ХВО) Алија Фитозовић рекао је јуче на суђењу десеторици припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју 1992. године да су српски затвореници повремено коришћени да копају резервне линије у зони одговорности Другог батаљона на подручју Домаљевца.

Фитозовић је додао да је чуо да су они били затворени у школи у Доњој Махали и да су на рад довожени комбијем, али да не зна ко их је довозио и враћао назад.

- Повремено сам виђао од 10 до 15 млађих људи који су  радили заједно са радним водом сачињеним од мјештана који су подлијегали војној обавези, а нису били способни за борбу. Када су били у Домаљевцу, били су смјештени у војној полицији - рекао је Фитозовић.