Институт за истраживање српских страдања у XX веку

24/10/2019 |  РТРС | СРНА

На суђењу оптуженима за злочин над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Мирзет Шкуљ рекао је да је чуо да је оптужени Теуфик Турудић био на Чемерну у вријеме напада.

Шкуљ је данас у Суду БиХ навео да је 23. маја 1992. године у Какњу добровољно приступио овој чети у којој је обављао дужност командира Трећег вода.

Он је свједочио да је његов вод, у којем је било двадесетак људи, из Какња убрзо пребачен у Брезу, гдје су приступили неком одреду, или да не зна ко је био командир.

22/10/2019 | РТРС| СРНА

У наставку суђења генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, бивши припадник Полицијске станице у овој општини Миливоје Фалаџић рекао је да је обезбјеђивао мјесто на којем је граната усмртила Станиславу Копривица и ранила Душанку Нишић и Јелену Бозало.

Овај свједок Тужилаштва БиХ није могао да се сјети датума када се то догодило, али је навео да је тог кобног дана гранатирање почело ујутро око осам часова.

- Био сам преко пута општине када се чуло звиждање гранате из правца Бјелимића. Прва је пала преко пута самопослуге у Улици Пешута Кларића, а одмах за њом пала је друга у центру Калиновика, у Карађорђевој улици. Отишао сам у Станицу гдје су ми рекли да је погинула Станислава, а да су рањене Душанка и Јелена - испричао је Фалаџић.

17.10.2019 | Срна | Глас Српске

Сарајево - На суђењу у предмету “Велики парк” за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, некадашњи замјеник команданта Штаба Територијалне одбране такозване РБиХ Јован Дивјак изјавио је да током рата није био упознат да су на подручју сарајевског насеља Добриња заробљени војници ЈНА, те да је након рата из штампе сазнао за њихово убиство.

Дивјак, који је свједок Тужилаштва, тврди да се не сјећа акта Министарства одбране и Штаба Територијалне одбране од 21. маја 1992. године који су потписали командант Штаба Хасан Ефендић и министар одбране Јерко Доко, које му је показала тужилац Весна Илић, у којем је наведено да је за вријеме оружане борбе заробљено осам војника ЈНА на подручју Добриње, који су пуштени, те да се о њиховој судбини ништа не зна.

САРАЈЕВО, 16. ОКТОБРА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Сока Максимовић данас је на суђењу за злочине почињене на подручју Орашја рекла да је чула приче о убиству свог сина у мјесту Букова Греда у мају 1992. године, као и да је, након што су пронађени посмртни остаци, држала његову лобању у рукама.

Максимовићева је навела да је напустила Букову Греду прије 9. маја 1992. године, када је убијен њен син Зоран и други мјештани, а да је за његову судбину сазнала из прича.

"Причали су они који су остали ту, како су узели њих четворицу, све их ударали, одвели у њиве и тамо их побили", рекла је Максимовићева, додавши да су осим Зорана убијени Мићо Гаврић, Драго Цвијановић и Лазо Васиљевић.

15/10/2019 | РТРС | СРНА

У наставку суђења генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, бивши припадник Полицијске станице Калиновик Рајко Вишњевац рекао је да је након експлозије гранате у центру затекао мртву Станиславу Копривицу у крилу Душанке Нишић, која се од шока није мицала.

Вишњевац је рекао у Суду БиХ да је током увиђаја који је обављао након пада прве гранате тог дана у Улици Пешута Кларића, чуо звиждук гранате из правца Бјелимића, због чега се побјегао у оближњу зграду.

- Након експлозије, међу првим сам дошао на мјесто догађаја и затекао Станиславу коју је у крилу држала Душанка. На оближњој згради и продавници била су полупана стакла и одваљен бетон од подзиде. Позвао сам Миливоја Сладоју који је био у близини и рекао му да однесе Душанку у Дом здравља јер је Станислава већ била мртва. Њу су нешто касније однијели - испричао је свједок.

15/10/2019 |  РТРС

Бивши припадник тзв. Армије БиХ Адем Костјеревац појавиће се пред Савезним судом у Сент Луису у америчкој држави Мисури на основу захтјева тужилаштва БиХ за његово изручење.

Локални медији наводе да је у захтјеву за његово изручење наведено да је он, као бивши војни полицајац из Прве муслиманске бригаде тзв. Армије БиХ, силовао супругу некадашњег друга која је била у трећем мјесецу трудноће.

10/10/2019 | РТРС | СРНА

Бивши везиста Нишићког батаљона Војске Републике Српске Драго Ђурић рекао је данас на суђењу оптуженим за злочин над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године да је након напада на село видио неколико тијела убијених која су истог дана превезена у оближње мјесто Округлицу.

Ђурић је навео да је 48 часова прије напада преко радио-везе ухватио шифровану поруку да ће бити извршен напад на топове, али да није наведено гдје ће то бити. Он је рекао да су 24 часа прије напада открили да ће акција уништавања топова бити на Чемерну.

- Открили смо да ће доћи војска из Зенице и да ће их водити Шумар. О томе смо одмах обавијестили замјеника команданта Млађу Мотику, који је послао једног момка на Чемерно да упозори људе - изјавио је Ђурић.

Detektor.ba | Харис Ровчанин | 02.10.2019.

Вјештак Одбране Сакиба Махмуљина је казао како је модерна војна функција комплексан систем који се састоји од три компоненте – војног водства, команде и контроле.

Paul Cornish, професор на Универзитету у Лондону, рекао је да о Армији Босне и Херцеговине (АБиХ) не зна ништа више од онога што је читао у медијима у периоду од 1992. до 1995. године, као и да му уз судску наредбу није достављена никаква документација, док је Одбрана навела како он нема никаква сазнања о чињеничном опису из оптужнице.

Говорећи генерално о војним функцијама, Cornish је казао да је команда, у бити, навођење, руковођење и доношење одлука, а контрола процес којим се омогућује да се те одлуке изврше.

01/10/2019 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, свједок Тужилаштва БиХ Радивоје Мандић испричао је како је Станислава Копривица погинула 3. јуна 1995. године од гранате испаљене са подручја Бјелимићи.

- Гранате су испаљене из правца Бјелимића, Коњица. Било их је и из Трескавице и Љуте, а мала /Станислава/ је погинула од те из Бјелимића - рекао је Мандић, додавши да је тог дана оштећена и његова кућа, која је око 200 метара удаљена од центра Калиновика, гдје је Станислава погинула.

Свједок је нагласио да је након тог гранатирања настала паника и да су људи бјежали гдје је ко имао да иде, те да је гранатирање настављено и наредних дана, преноси Бирн.