Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 15. ЈАНУАРА /СРНА/ - У наставку суђења десеторици припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Милорад Митровић изјавио је да је у логору у Доњој Махали вјешан за кошаркашки кош и страшно претучен јер се пријавио да преко Црвеног крста иде у размјену.

"Полицајци су ме тукли два часа, вјешали наопачке за кош, а полицајац Бакир ми је ножићем сјекао десно уво које ми се касније инфицирало и морао сам га оперисати. Онда су ме убацили међу ратне заробљенике гдје су нас Загрепчани, који су ту упадали кад су хтјели, наставили тући. Тада сам добио батине које нисам добио за годину дана колико сам провео у логору. Ујутро сам морао ићи копати ровове", свједочио је Митровић.

Овај седамдесетосмогодишњак испричао је у Суду БиХ да су га крајем августа 1992. из стана у Орашју одвела четири војна полицајца у Средњошколски центар у којем је у фискултурној сали затекао тридесетак затворених Срба.

15/01/2020 |  РТРС | Извор: СРНА

Тужилаштво БиХ затражило је продужење притвора наредна два мјесеца за Јасмина Кесеровића, једног од седам осумњичених за учешће на сиријском ратишту који су 19. децембра пребачени у БиХ, због опасности од бјекства, утицаја на свједоке, могућег понављања дјела и јер је ријеч о кривичном дјелу за које се може одредити затвор десет година или више.

Тужилац Ћазим Хасанспахић рекао је да Тужилаштво БиХ сада тражи продужење притвора и из других посебних разлога, а не само због опасности од бјекства, јер је истрага проширена и у приједлогу су приложени докази који се односе на више особа које су боравиле у Сирији и виђале тамо осумњиченог Кесеровића.

У наредном периоду, рекао је Хасанспахић, вршиће се додатне провјере и испитивања оних који су се у међувремену вратили из Сирије, те да постоји оправдана сумња да ће Кесеровић, свјестан тежине кривичног дјела за које се сумњичи, утицати на свједоке, преноси Бирн.

14/01/2020 | Извор: РТРС

БиХ је такође била на мети терористичких напада које је широм свијета планирао недавно ликвидирани ирански генерал Касем Сулејмани. Наведено је ово у приједлогу резолуције Конгреса, којом Сједињене Америчке Државе одају почаст војницима заслужним за његово убиство. Стручњаци за безбједност потврђују вјеродостојност информације да је Сулејмани у току рата боравио у БиХ, гдје је организовао војне јединице.

У приједлогу резолуције америчког Конгреса наводи се да је убијени генерал Иранске револуционарне гарде учествовао у планирању напада на једног саудијског политичара. За посљедњи дан прошле године припремао је, тврде, напад на америчку амбасаду у Ираку, као и низ терористичких акција у неколико држава.

Б92 | Танјуг уторак, 14.01.2020.

Бошњачки члан Председиштва БиХ, Шафик Џаферовић, огласио се поводом навода Вечерњих новости да се састајао са убијеним иранским генералом Сулејамнијем.

Медији су писали је ирански генерал Касим Сулејмани учествовао у рату у БиХ 1993. и 1994. и да се том приликом састајао са Џаферовићем, као "небулозни покушај" српских обавештајних служби и режимских медија у Србији да га доведу у везу са убијеним генералом.

Џаферовић је у саопштењу, објављеном на сајту Председништва БиХ, навео да је разлог напада на њега то што он, како каже, представља брану "још живој великосрпској идеологији, јер стално говори истину о агресији, злочинима и геноциду, која се званичном Београду не допада и коју својом пропагандом настоји да измени".

С. МИШЉЕНОВИЋ | 14. јануар 2020.

"НОВОСТИ" ОТКРИВАЈУ Сулејмани и Џаферовић припремали удар на Србе

Иранска национална гарда прва инострана паравојна формација која је дошла у Бих

БОШЊАЧКИ члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић се за време грађанског рата у БиХ, као начелник Центра за безбедност Зенице, сусрео са недавно убијеним иранским генералом Касемом Сулејманијем, подаци су до којих су дошле "Новости" из дипломатских извора у Сарајеву.

14/01/2020 |  РТРС | Извор: СРНА

Некадашњи командант истуреног командног мјеста Четвртог корпуса такозване Армије БиХ на подручју Бјелимића Хамид Селимовић изјавио је данас у Суду БиХ да је био задужен "за организовање одбране" на том подручју и да је, по потреби, могао самостално донијети одлуку о употреби атриљеријског оруђа мањег домета.

На суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, Селимовић је рекао да је од 13. јуна 1995. године, од када је званично постављен на ту дужност наредбом команданта корпуса Дрековића, својим подређеним шест пута издао усмену наредбу за отварање ватре на припаднике Војске Републике Српске.

В. Н. | 14. јануар 2020.

Брчанско Тужилаштво подигло оптужницу за ратни злочин

ТУЖИЛАШТВО Брчко дистрикта БиХ подигло је оптужницу против Сенада Халкића, званог Пјевач због сумње да је у септембру 1992. године, у току војне акције на буквичком платоу, извршио убиство и злостављање цивила, који нису учествовали у непријатељствима.

- Сенад Халкић, рођен 1968. године у Подгредини код Цазина, оптужен је да је као командир извиђачко-диверзантског вода у 108. бригади ХВО-а, заједно са више припадника те формације, физички злостављао В. В., док су В. Ђ. и његов малолетни син С. Ђ. лишени живота паљбом из аутоматског наоружања - наводи се у оптужници.

09/01/2020 |  РТРС | Извор: СРНА

Свједок Бакир Алиспахић испричао је данас у Суду БиХ, на суђењу команданту Специјалне јединице МУП тзв. РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, да је 2000. године тражио од Тужилаштва Кантона Сарајево да се испита убиство у Великом парку, како би скинуо љагу са себе.

Он је рекао да је 1992. године био начелник Центра служби безбједности, те да су га због тога поједини функционери јавно прозивали да преузме одговорност за убиство војника.

- Ја сам се у децембру 2000. године обратио Тужилаштву Кантона Сарајево да се расвијетле сви злочини који су се десили, а посебно сам нагласио Велики парк, јер су неки функционери мене јавно прозивали одговорним за тај злочин - појаснио је Алиспахић.

S.R | Večernji list | Blic | 07.01.2020.

Хасан Хаидар Диаб (56) је познати хрватски новинар и ратни извештач који од 1998. године пише за Вечерњи лист. Међутим, његова повезаност са Балканом сеже у осамдесете године прошлог века, када је из родног Бејрута дошао на студије у тадашњу СФР Југославију и то понајвише захваљујући лику и делу Јосипа Броза Тита, односно његовом улогом у Покрету несврстаних.

Током година рата, првенствено због познавања арапског језика, пропутовао је ратом захваћена подручја, где је урадио велики број интервјуа и репортажа са политичарима и избеглицама. Са појавом избегличке кризе у Европи услед започетог грађанског рата у Сирији 2011. године, постао је један од насјтручнијих саговорника у емисијама емитованим на јавним сервисима Хрватске, Словеније, Босне, Србије, те и Европе.