Институт за истраживање српских страдања у XX веку

29/02/2020 | РТРС | СРНА

Тужилаштво БиХ требало би да у наредним данима подигне оптужницу против седам припадника терористичке Исламске државе поријеклом из БиХ, који су депортовани крајем прошле године, пише Аваз.

Исти извор наводи да је ријеч о Јасмину Кесеровићу, Мухамеду Дунићу, Емиру Алишићу, Хамзи Лабидију, Армену Џелки, Миралему Бербићу и Сенаду Касуповићу.

Они су у БиХ депортовани из курдских затвора и већ су скоро три мјесеца у притвору.

27/02/2020 |  РТРС| СРНА

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, тужилац Весна Илић прочитала је исказе шест преминулих свједока у којима су током истраге изнијели своја сазнања о овом догађају.

Бивши војни полицајац Фахрудин Гарибовић је током саслушања у Тужилаштву БиХ 2007. године рекао да је у Дом полиције дошао пред мрак и с врата видио заробљене војнике који су сједили за столом окренути леђима према вратима.

Гарибовић је изјавио да је чуо од полицајаца да су комбијем довезени људи из транспортера и да није видио да их је неко тукао.

Autor: Marija Taušan| 26.02.2020 | Detektor.ba

Вјештак Одбране Сакиба Махмуљина изјавио је да Одред “Ел-Муџахидин” није био у систему руковођења и контроле и да је ефективна контрола над страним борцима била изван државе.

Вјештак војне струке Кенан Даутовић казао је да није било у надлежности оптуженог Махмуљина да расформира Одред “Ел- Муџахидин”, као и да није потребно да командант изда посебно наређење надлежним органима за процесуирање ратних злочина.

Махмуљин је оптужен да као командант Трећег корпуса Армије Босне и Херцеговине (АБиХ) није спријечио убиства и нечовјечна поступања припадника Одреда “Ел-Муџахидин” на подручју Возуће и Завидовића. Према оптужници, припадници тог одреда су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника.

Emina Dizdarević | 26.02.2020 | Detektor.ba

Читањем оптужнице и излагањем уводне ријечи Тужилаштва БиХ почело је суђење Агану Рамићу, бившем припаднику Опћинског штаба Територијалне одбране (ТО) Коњиц којег оптужница терети за малтретирање малољетне особе у коњичком селу Брђани у љето 1992. године.

Према прецизираној оптужници, Рамић је оптужен да је у љето 1992. године у селу Брђани код Коњица, у својству припадника Опћинског штаба ТО-а Коњиц Армије Босне и Херцеговине (АБиХ), обучен у униформу АБиХ и наоружан, дошао до куће малољетног Синише Живака и тражио од њега да му ухвати јагње.

У оптужници стоји да, када је Живак успио да ухвати јагње, оптужени је, незадовољан јагњетом, почео да удара Живака, а касније су му се придружили и остали припадници ТО-а.

25/02/2020 |  РТРС | Извор: СРНА

Свједок Тужилаштва БиХ Есад Рамић данас је у Суду БиХ, на суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, испричао да је у то вријеме његов задатак на Бјелимићима у општини Коњиц био да, уз логистику коју је добио, спријечи заузимање бјелимичког платоа.

Рамић, који је бивши командант истуреног командног мјеста Четвртог корпуса такозване Армије БиХ на подручју Бјелимића, рекао је да је на то подручје послат да уведе ред и организује јединице да по одобреном плану команде корпуса одбране бјелимички плато од напада српске војске.

Он је навео да је на Бјелимићима био од марта до средине маја 1995. године по наређењу Дрековића, који је био командант Четвртог корпуса.

24/02/2020 | РТРС | Извор: СРНА

Бивши начелник штаба у Генералштабу такозване Армије БиХ Енвер Хаџихасановић рекао је данас да је ратно Предсједништво БиХ издало платформу за извођење оружане борбе, а да је Врховна команда 1995. године издала директиву чији циљ је био "ослобађање територије Босанске Крајине, од Бихаћа до Приједора".

У наставку суђења генералу Атифу Дудаковићу и још петнаесторици припадника Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Крајине 1995. године, свједок Тужилаштва БиХ је рекао да су ти документи представљали план за вођење борбених активности.

Током индиректног испитивања од бранилаца оптужених, Хаџихасановић каже да је након директиве издато борбено наређење за операцију "Сана 95", те тврди да је та акција "изведена како то предвиђају тада важећи војни прописи".

САРАЈЕВО, 20. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Патолог Хамза Жујо изјавио је данас да је извршио обдукцију посмртних остатака два лица за које је касније ДНК анализом утврђено да је ријеч о припадницима ЈНА који су 22. априла 1992. године убијени у Великом парку у Сарајеву.

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, Жујо, вјештак судске медицине, навео је да је обдукцију радио 15. маја 2003. године у просектури болнице Кошево.

"Посмртни остаци били су умотани у бијеле пластичне врећице. У врећици под ознаком 18 била је само горња трећина бутне кости која је била потпуно чиста и не бих се могао изјаснити о настанку смрти", рекао је Жујо и додао да не зна ко је и одакле допремио кости.

19/02/2020 | РТРС| Извор: СРНА

У наставку суђења десеторици припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју 1992. године, прочитан је налаз вјештака Делве Бараковић у којем су констатована психичка обољења свједокиње "С-3", као и процјена да појављивање у судници не би имало посљедице по њено здравље.

Због тешке болести Бараковићеве, њен налаз и мишљење које је сачинила 2013. године прочитала је вјештак судске медицине, неуропсихијатар Алма Браво-Мехмедбашић.

Вјештачењем је требало утврдити да ли је "С-3" могла свједочити у Суду БиХ усљед доживљених психичких траума током заробљеништва у логору у основној школи у Доњој Махали током 1992. и 1993. године, да ли може да перципира догађаје из прошлости, те да ли би је то изложило додатној душевној боли што би погоршало њено психичко стање.

13.02.2020 | Глас Српске | Срна

САРАЈЕВО - На суђењу команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, тадашњи министар унутрашњих послова Алија Делимустафић изјавио је да му нико никада није рекао за дешавања у Великом парку, нити је добио неку забиљешку или писани документ о томе.

"Нисам био обавијештен и не знам да ли сам и требао бити, јер је 90 одсто послова припадало војној безбједности на чијем челу је био Керим Лучаревић. Ја сам више био политичка личност везана за Предсједништво", рекао је Делимустафић.

Овај свједок Тужилаштва рекао је да је тек 2000. године читао у неким стенограмима у Београду да су се српски војници предали Територијалној одбрани и да су прешли у ТО.