Институт за истраживање српских страдања у XX веку

23. март 2016 | Џана Брканић БИРН БиХ Сарајево
Читањем оптужнице и уводном ријечју Тужилаштва БиХ почело је суђење Сакибу Махмуљину, бившем команданту Трећег корпуса Армије БиХ (АБиХ) оптуженом за злочине почињене на подручју Возуће (опћина Завидовићи).

Махмуљин је оптужен да је 1995. године, као командант Трећег корпуса АБиХ, у чијем саставу је дјеловао и одред “Ел Муџахидин”, пропустио да спријечи убиства и нечовјечно поступање припадника овог одреда на подручју Возуће и Завидовића.

У оптужници се наводи да је Махмуљин имао информације које су му омогућавале да закључи да се њему подређени припадници одреда “Ел Муџахидин” спремају чинити злочине над ратним заробљеницима, рањеницима и цивилима српске националности.

САРАЈЕВО, 23. МАРТА /СРНА/ - Читањем оптужнице и уводним ријечима тужиоца Тужилаштва БиХ Миланка Кајганића пред Судом БиХ почело је суђење некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Тужилац Кајганић је навео да је бивши командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ, у чијем саставу је дјеловао и одред "Ел Муџахедин", током 1995. године док је трајала војна акција на подручју Завидовића и Возуће није ништа предузео да спријечи злочине ове војне формације над ратним заробљеницима и цивилима српске националности на том подручју.

Махмуљину се на терет ставаљу да иако је имао информације, није ништа чинио да спријечи злочин одреда "Ел Муџахедин" од 21. јула до 24. августа међу које спада и одсјецање глава заробљеним Предрагу Кнежевићу, Момиру Митровићу и Гојку Вујичићу, те наношење тешке физичке и друшевне боли и повреда заробљеним српским војницима и цивилима.

САРАЈЕВО, 22. МАРТА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Миломир Лазаревић рекао је на суђењу ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу да је чуо војника да оптуженом говори да су се предали српски војници који су се крили у поткровљу куће у сребреничком селу Залазје, али да никада није сазнао шта им се касније догодило.

Лазаревић је навео да је чуо да су се предали Миодраг Ракић, Петко и Ранко Симић, Милисав Илић и Драгомир Тубић, а да је међу њима био и судија Слободан Илић. Он је додао да је само познавао Петка Симића јер је са њим некада радио.

Он је испричао да је село Залазје до 12. јула 1992. године било под контролом српских снага.

"Напад муслимана из правца Сребренице почео је у 9.30 часова. Након тога им је стигло појачање и из других праваца, тако да нас је око 40 било опкољено. Сукоб је био жесток и трајао је до 17.00 часова, када смо се почели повлачити", присјетио се Лазаревић.

С. М. | 21. март 2016. 06:45

Суђење некадашњем команданту Трећег корпуса тзв. Армије БиХ за злочине над Србима почиње у среду. Тужилаштво најавило да ће саслушати 71 сведока и три вештака
 
САРАЈЕВО - У Суду БиХ у среду, 23. марта, почеће суђење некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, којег оптужница терети за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Возуће 1995. Тужилаштво БиХ најавило је да ће саслушати 71 сведока, три вештака и да ће бити поднето 990 материјалних доказа.

Међу сведоцима који ће бити саслушавани биће и заштићени сведоци и сведоци који су саслушавани у предметима ратних злочина пред Хашким трибуналом.

Предвиђено је да суђење траје 36 радних дана и да се рочишта одржавају сваке друге среде.

Срна. Блиц | 21. 03. 2016 - 18:36h
Суд БиХ осудио је Емина Хоџића на годину затвора јер се 2013. године на подручју Сирије и Ирака борио на страни такозване "Исламске државе" коју је Савет безбедности УН прогласио терористичком организацијом.

Пресуда је изречена након што је Судско веће прихватило споразум о признању кривице који је Хоџић склопио с Тужилаштвом БиХ прошлог месеца, преноси Бирн.

Казну до годину затвора могуће је заменити новчаном, односно 100 конвертибилних марака за дан у затвору.

Хоџић је у притвору провео око три месеца, а Судско веће продужило му је меру забране путовања док не одслужи остатак казне.

СКОПЉЕ, 11. МАРТА /СРНА/ - Државни савјетник у македонској Влади Ахмет Дарлишта, имам Реџеп Мемиши и још четири лица оптужена за регрутовање македонских држављана и учешће у ратовима у Сирији и Ираку признали су данас пред Основним судом у Скопљу кривицу.

Осим Дарлишта и Мемишија, кривицу су признали Фазли Суља, Сејфула Етемовски, Мухамед Шеху и Ресуљ Саити, који су затражили од македонског Тужилаштва да се нагоде о висини казне.

Македонско тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу против 11 особа које су учествовале у паравојним јединицама у Сирији и земљама Блиског истока.

Осумњичени и тужилац имају рок од двије недјеље да се договоре, а у супротном биће одржано ново рочиште 25. марта.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 10. МАРТА /СРНА/ - Вјештак графолог Исмет Катана потврдио је у Окружном суду у Источном Сарајеву да се на документу о преузимању заробљених Срба на Троврху из Полицијске станице у Горажду 1992. године налазе потписи четворице оптужених за учешће у њиховом убиству.

Некадашње припаднике такозване Армије БиХ Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркељу, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву терети за учешће у убиствима ратних заробљеника Бошка и Ђоке Ласице, Његоша Ћехе, Које Вуковића, Бранислава и Будимира Тодоровића, Тиослава Радовића и Ратомира Клачара.

Они су заробљени у августу 1992. године на брду Троврх код Горажда, одведени у горажданску полицијску станицу, гдје су и убијени.

САРАЈЕВО, 9. МАРТА /СРНА/ - Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против четири лица, некадашња припадника ХОС-а, који су оптужени да злочине над жртвама српске националности на подручју Чапљине и логора "Дретељ".

Оптужница је подигнута против Мирослава Хрстића /67/, Ивана Медића /64/, Миљенка Ноголице /54/ и Тонће Рајича /45/, сви држављани БиХ и Хрватске, саопштено је из Тужилаштва.

Оптужени се терете да су за вријеме рата у БиХ у прољеће и љето 1992. године, у својству команданта и припадника ХОС-а и ХВО-а, на подручју Чапљине, поступали противно Женевским конвенцијама о заштити цивилних особа за вријеме рата и починили ратне злочине над жртвама српске националности, локалном становништву са подручја Чапљине, као и заробљеницима у логору "Дретељ".

Аутор: Новица Ђурић | 08.03.2016 | Политика

У покољу над Србима 1993. учествовали црногорски држављани, али је случај пре две године напрасно препуштен Тужилаштву БиХ

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Још увек никоме није јасно зашто црногорске институције не покрећу истраге против оних њених грађана који су 1993. године починили злочин у Чајничу. Уместо црногорског тужилаштва истрагу води тужилаштво Босне и Херцеговине (БиХ) које је формирало предмет у вези са ратним злочином над српским становништвом у селима Шапићи и Трпиње у општини Чајниче, који је почињен 14. фебруара 1993. године. Међу оптуженима су осморица држављана Црне Горе: Џафер и Самир Бунгур, Џемо Бавчић, Сејфо и Шефкс Османагић, Ешреф Бунгур, Суад и Јусуф Моћевић.

Специјално тужилаштво Црне Горе потврдило је медијима да се у БиХ води истрага због убиства у Чајничу.

„Обавештавамо Вас да Специјално државно тужилаштво не води истрагу поводом злочина у Чајничу који је почињен 1993. године, али је поводом тог случаја остварило комуникацију и сарадњу са Тужилаштвом БиХ. Од колега из БиХ добили смо информацију да је у том тужилаштву формиран предмет и налази се у фази извиђаја”, саопштено је из Специјалног тужилаштва Црне Горе.