Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 17. ФЕБРУАРА /СРНА/ - На почетку суђења Азри Башић за ратне злочине над Србима у Дервенти, свједоци Тужилаштва БиХ испричали су како их је у априлу 1992. године у Дервенти тукла особа чије је име Азра, заједно са другим војницима.

Чедо Продић је 26. априла 1992. године са комшијама из насеља Чардак, општина Дервента, заробљен и одведен у Дом ЈНА у којем су се, како је навео, налазили припадници различитих војски - Територијалне одбране /ТО/, Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Хрватских оружаних снага /ХОС/.

У Дом ЈНА су спроведени са рукама изнад главе и постројени поред зида. Ту је затекао неколико комшија.

"Затим је почело ударање и мучење. Југословенске паре смо морали да једемо. Азра ми је рекла да једем. Нисам је познавао. Неко од војника је рекао: `Сад ћете видјети како Азра удара`. Ушла је са групом војника. Мени је донијела хрватску заставу да љубим шаховницу. Ударила ме је у међуножје", присјетио се Продић.

17/02/2017 |  10:12 ⇒ 15:20 | РТРС
Пред Судом БиХ почело је суђење Азри Башић за ратне злочине над Србима, које је 1992. године починила у Дервенти.

Тужилаштво БиХ 16. децембра подигло је оптужницу којом се Башићева терети да је, у својству припаднице ХВО-а на подручју Дервенте, поступала противно одредбама женевских конвенција о заштити цивилних особа за вријеме рата.

На данашњем суђењу, свједочили су доктор Жељко Стајчић и Чедо Продић, који су били заробљени и одведени у Дом ЈНА у Дервенти. Они су свједочили о околностима догађаја који су се збили 26. априла 1992. године, када је Азра Башић, према оптужници, заклала српског цивила Благоја Ђураша.

Према ријечима свједока, након њиховог довођења у Дом војске, појавила се група људи са ознакама ХОС, ХВО и Територијална одбрана који су почели тортуру над њима.

16/02/2017 |  13:32 ⇒ 20:13 | РТРС

Још једна срамотна одлука Суда БиХ! Због ратног злочина над српским цивилима у Дервенти, бившем припаднику ХВО-а Алмазу Незировићу само двије године затвора. Ово је још једна потврда да патње српских жртава за бх. Суд не постоје, поручују бивши логораши и борци.

С обзиром да је Незировић, заједно са екстрадиционом притвором у САД-у, у затвору провео више од три године, он је данашњом пресудом практично слободан. И Тужилаштво и одбрана најављују жалбу.

Сцене бруталних злостављања које је од априла до краја јуна `92. над српским цивилима починио бивши припадник ХВО-а и стражар у логору Рабић, Алмаз Незировић, добро су упамтили српски логораши. Скидали су их и ударали палицама.

САРАЈЕВО, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Нермин Куљух потврдио је на суђењу у предмету "Меркез и други" да је у просторијама Министарства унутрашњих послова /МУП/ у Горажду 1992. године био затворен већи број лица српске националности, од којих су многи били гладни и изгледали исцрпљено.

Куљух, бивши радник МУП-а у Горажду, рекао је да мисли да је начелник полиције у том граду до 4. августа 1992. године био Ибро Меркез, који је тада рањен, а на његово мјесто је дошао Предраг Брацо Богунић.

Он је навео да је једног јутра приликом доласка на посао сазнао да се у затвору налази већи број лица српске националности с Бучја "које је заробила војска", додајући да су ту били заробљеници за које се причало да су "људи с Троврха".

Куљух је појаснио да је становао преко пута МУП-а, те да су се у његовој згради налазила "у изолацији лица српске националности, због њихове безбједности".

16.02.2017 16:43 | Агенције Глас Српске

Сарајево - Бивши припадник Хрватског вијећа одбране (ХВО) Алмаз Незировић осуђен је данас пред Судом Босне и Херцеговине на двије године затвора након што је проглашен кривим за ратне злочине над цивилима српске националности 1992. године.

Током рата у БиХ, Незировић је био припадник 103. Дервентске бригаде ХВО-а, а пресудом је утврђено да је он тада поступао противно прописима међународног хуманитарног права, кршећи одредбе Женевске конвенције о заштити цивила за вријеме ратних сукоба.

Како стоји у пресуди, он је од краја априла до краја јуна 1992. године, обављајући дужност стражара у логору Рабић на подручју Дервенте, лично или с другим припадницима ХВО злостављао заточене српске цивиле.

10/02/2017 | 14:49 | РТРС | СРНА
На суђењу пред Судом БиХ за злочине над српским и хрватским затвореницима у објекту спортске дворане "Мусала" у Коњицу, свједок Тужилаштва БиХ Фуад Хабибија изјавио је да је оптужени Едхем Жилић током испитивања узео једног затвореника за главу и ударио га о зид.

Хабибија је навео да је у "Мусалу" био распоређен на радну обавезу као евидентичар од маја или јуна 1993. године.

Он је рекао да је управник "Мусале" био Жилић, који га је једне прилике позвао у своју канцеларију да направи записник о испитивању затвореника.

- У једном тренутку Жилић је устао, узео затвореника за главу и ударио њоме о зид. Чуо се јаук, а ја сам у том тренутку окренуо главу јер нисам могао то да гледам - навео је Хабибија.

МОСTАР, 7. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Група од 16 вехабија, која је ухапшена у Бечу, планирала је да у Аустрији, БиХ и неким другим земљама изведе жестоке терористичке акције с циљем успостављања неке врсте исламске државе, пише данашњи "Дневни лист".

Лист наводи да је за самоубилачку терористичку акцију која се припремала у Бечу, према сазнањима аустријских медија, био задужен 17-годишњи Аустријанац Лоренцо К.

У Бечу је прошле седмице ухапшено 16 вехабија, међу њима пет држављана БиХ, те двојица из БиХ којима је раније одузето држављанство БиХ.

Међу ухапшенима је и Неџад Балкан који их је окупљао. Његово право име је Неџад Кучевић, родом је из Tутина код Новог Пазара.

07/02/2017 | 13:23 | РТРС | СРНА

Свједок одбране Суљо Хасановић рекао је данас на суђењу оптуженима за злочине над Србима на подручју Сребренице Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу да је међу српским војницима који су се 12. јула 1992. године повлачили из села Залазје у правцу Саса, препознао судију Слободана Илића, са којим је прије избијања ратних сукоба био у добрим односима.

Хасановић је, у наставку суђења команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Орићу и припаднику те војске Мухићу за злочине над српским ратним заробљеницима на подручју Сребренице 1992. године, објаснио да је као командир јединице Територијалне одбране из села Сућеска, током акције на село Залазје, од надређеног Зулфе Турсуновића, добио задатак да спријечи српске снаге да добију појачање из Саса.

- Дошло је до размјене ватре која је кратко трајала. За то вријеме погинуо је један мој борац, а нико од српских војника. Од нас су били удаљени око 50 метара и међу српским борцима видио сам Слободана Илића којег сам од раније добро познавао. На себи је имао војну униформу и није имао браду и бркове - навео је Хасановић.

7.2.2017 20:06 | Срна
Вашингтон - Бијела кућа објавила је листу 78 терористичких напада широм свијета, међу којима су и они у Зворнику и сарајевском насељу Рајловац, као одговор на коментар америчког предсједника Доналда Трампа изнијетог дан раније да овим инцидентима "веома непоштени медији" нису дали довољно простора.

На листу је уврштен терористички напад на полицијску станицу у Зворнику крајем априла 2015. године, када је Нердин Ибрић убио једног полицајца, а двојицу ранио.

На листи, коју су данас објавили западни медији, налази се и напад у сарајевском насељу Рајловац, извршен у децембру 2015. године када је Енес Омерагић убио двојицу припадника Оружаних снага БиХ.