Институт за истраживање српских страдања у XX веку

04/04/2018 | СРНА
На суђењу бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину вјештак Тужилаштва БиХ Мартин Франчешевић рекао је данас да је Махмуљин био на "директној вези" с одредом "Ел муџахедин" и да је био једини који им је могао наређивати.

Износећи налаз и мишљење, Франчешевић је нагласио да је Махмуљин, као тадашњи командант корпуса, имао потпуну и ефективну контролу над одредом "Ел муџахедин", те да је једини имао ауторитет и моћ да им наређује, преноси Бирн.

"Што се тиче борбене употребе јединица у војним операцијма - у искључивој је надлежности команданта корпуса. Све одлуке и борбене заповијести о ангажовању јединица Трећег корпуса потписао је командант корпуса. Његово је право, обавеза и овлаштење да може доносити те одлуке", навео Франчешевић, који је вјештак војне струке.

Вјештак је изјавио да није било могуће изводити борбена дјеловања мимо знања и одобрења команданта корпуса, а да у одсуству команданта о дјеловању јединица одлучује начелник штаба.

САРАЈЕВО, 4. АПРИЛА /СРНА/ - У наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ који су оптужени за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Горан Савић изјавио је да је чуо да је његов отац Саво преминуо од посљедица злостављања Мате Кљајића у Средњошколском центру.

"Стево Петровић, који је такође био затворен, испричао ми је да је дошао Мато Кљајић, прозвао мог оца и натјерао га да зине. У уста му је угурао палицу и избио му зубе, након чега је изведен и премлаћен. Стево је рекао да су га ујутро вратили испребијаног, да је тражио воду које није било, након чега је преминуо", навео је Савић.

Он је истакао да је Петровић замотао тијело његовог оца у ћебе и са још неким затвореницима га закопао на сеоском гробљу. Након ексхумације и идентификације, Саво Савић је сахрањен у Лончарима.

среда, 04.04.2018 | Танјуг | Политика

Специјални суд у Београду осудио је данас на укупно 67 година затвора седморицу оптужених за низ кривичних дела тероризма и сарадњу са Исламском државом Ирака и Леванта (Шама), као и регрутацију држављана Србије на ратишта.

Тројица су осуђена у одсуству јер су и даље у бекству а за њима је расписана међународна потерница.

Суд је Абида Подбићанина, Сеада Плојовића и Тефика Мујовића осудио на по 11 година затвора, а на 10 Горана Павловића.

На казне од по девет и по година осуђени су Изудин Црновршанину и Рејхан Плојовић, док је Ферат Касумовић осуђен на седам и по година.

02/04/2018 |  РТРС |  СРНА

Апелационо вијеће Суда БиХ донијело је пресуду којом је бившег припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ Едина Сакоча осудило на пет година затвора за помагање у убиству два цивила српске националности у Почитељу 1992. године.

Према другостепеној пресуди, Сакоч је осуђен да је довезао припадника ХВО-а на мјесто гдје су убијена два цивила, након чега је помогао да тијела буду изнесена испред куће, те су касније запаљена, јавио је Бирн.

Због недостатка доказа Сакоч је ослобођен оптужбе за сексуално злостављање једне жене чији су иницијали Т.Ч.

02/04/2018 | РТРС

У Суду БиХ - 13 ратних, војних и полицијских званичника из Коњица изјаснило се да нису криви за злочине против човјечности над српским цивилним становништвом у тој општини.

Њихови адвокати одбрану базирају на чињеници, како кажу, утврђеној у хашким оптужницама - да су Брадина и друга српска села у коњичкој општини била легитимни војни циљ. Само у Брадини, у два дана у мају 92-ге убијено је 48 цивила, жена и дјеце, а 200 отјерано у логоре.

Ратни командант и припадници тзв. АРБиХ, други човјек полиције у Коњицу те командант и припадници Диверзантске јединице "Акрепи", сви одреда изјаснили су се да нису криви за систематични напад на српско становништво у Коњицу.

30/03/2018 |  СРНА | РТРС

Суд БиХ одгодио је данас из процедуралних разлога суђење Елфети Весели и Сакибу Халиловићу за свирепо убиство дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника.

Свједок одбране, који је данас требало да буде саслушан, раније је свједочио пред Хашким трибуналом у предмету у којем су му одређене мјере заштите, али се није могао сјетити које мјере су му биле изречене.

У Суду је речено да сви свједоци који се појављују пред Судом БиХ, а који су раније добили мјере заштите пред Хашким трибуналом не могу свједочити док се тачно не утврди које заштитне мјере је свједок имао пред Хашким судом.

27/03/2018 | РТРС  |  ФЕНА

Кантонални суд Сарајево осудио је данас Марија Фримела на једну годину и два мјесеца затвора за ратни злочин против цивила.

Пресудом у обновљеном судском поступку, Фримел, бивши командант одреда "Иван Крндељ" тзв. Армије РБиХ, проглашен је кривим за учествовање у злостављању одређеног броја цивила српске националности у сарајевском насељу Храсно почетком октобра 1992. године, а због њихове жеље да напусте Сарајево.

Према пресуди, из подрума запаљеног небодера и из Основне школе "Иван Горан Ковачић" цивили су одведени у просторије тадашњег тржног центра, те након физичког злостављања предани Војној полицији.

27/03/2018 |  РТРС | СРНА

На суђењу за ратне злочине над српским цивилима у Сарајеву, свједок Тужилаштва БиХ Фикро Спахић рекао је да су оптужени Самир Кешмер и Мирсад Мензиловић били војно ангажовани и да их је виђао 1993. године, јавља Бирн.

Спахић је испричао да је до августа 1993. био командир истуреног одјељења тзв. Армије БиХ на линији одбране у мјесту Мењак код Вогошће, као и да оптужене Кешмера и Мензиловића познаје јер су одрасли на Мењаку, гдје их је током рата виђао у заједничкој војној кухињи.

"Ко год се ту задесио морао је бити војно ангажован, па тако и њих двојица&хеллип; Њихове породице по мом сазнању су биле у Велешићима", додао је Спахић.

26/03/2018 |  РТРС | Аутор: СРНА

Суд БиХ још није донио одлуку о жалби Тужилаштва БиХ на ослобађајућу првостепену пресуду ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу, иако је овом суду упућена прије три мјесеца, пише данас "Глас Српске".

Адвокати и представници институција Републике Српске, који се баве проблематиком ратних злочина, истичу да одуговлачење Суда БиХ приликом одлучивања није неуобичајено, али да у овом случају има разлога за сумње да се то ради намјерно.

"Тужилаштво БиХ има добре аргументе за обарање првостепене пресуде, прије свега, јер је заснована на доказу који није изведен на главном претресу, што је аутоматски разлог за валидну и основану жалбу", наводе они.