Институт за истраживање српских страдања у XX веку

17/04/2018 |  РТРС | СРНА

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Нехруа Ганића због командне одговорности за ратни злочин над Србима у селу Чемерно код Илијаша 1992. године.

У нападу на село Чемерно, извршеном 10. јуна 1992. године, убијено је 30 Срба, међу којима неки хладним оружјем на изузетно свиреп начин, будући да је почињено и сакаћење и одсијецање дијелова тијела. У нападу су куће и имовина у овом селу опљачкани и запаљени, а у село се није вратио нико од повратника.

Оптужница терети Ганића да је у вријеме рата у БиХ као командант Територијалне одбране /ТО/ Бреза и надређени командантима одреда ТО Бреза и Какањ поступао супротно одредбама женевских конвенција о заштити цивила и ратних заробљеника, саопштено је из Тужилаштва БиХ.

16/04/2018 |  РТРС

У наставку суђења Алминку Исламовићу за ратни злочин над српским цивилима на подручју Брода 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Хазва Нукић рекла је да су је комшије муслимани из села Кобаши у којем је живјела оптужили да је била "повезана са четницима", због чега су је ухапсили војни полицајци у Славонском Броду, гдје је радила, и предали војној полицији у Босанском Броду.

Нукићева је у Суду БиХ навела да је до избијања рата свакодневно путовала у Славонски Брод, гдје је као медицинска сестра радила у амбуланти, те да је у мају 1992. године само два пута могла да дође кући јер није било превоза преко Саве.

"У Славонском Броду ме је, 29. јуна 1992. године, ухапсила војна полиција, под оптужбом да сам четничком војводи у Босанском Броду била веза. Након мјесец дана предали су ме војној полицији у Босанском Броду, тачније Индири Камерић која ми је прочитала шта су комшије рекле за мене. Након тога, спровели су ме у подрум стадиона `Полет` у којем је било још пет жена Српкиња", истакла је Нукићева.

16/04/2018 |  СРНА | РТРС

У наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ који су оптужени за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Већислав Мишковић рекао је да је војна полиција одводила на радове лица српске националности из Средњошколског центра у Орашју.

Овај бивши резервни полицајац при станици полиције у Орашју рекао је да је од априла до краја јула 1992. године с колегама радио на обезбјеђењу лица српске националности из Орашја и Букове Греде која су била у изолацији у Средњошколском центру.

Он је навео да су лица српске националности "чувана од неовлаштених упада", а да је њему и колегама речено да војна полиција може доћи када хоће и одвести кога хоће, што се, како је рекао, и дешавало, преноси Бирн.

13.04.2018 12:56 | zurnal.info | Глас Српске

У Сирији и Ираку погинуло је 76 држављана Босне и Херцеговине, наведено је у извјештају бх безбједносних служби који је у посједу Журнала.

Међу погинулима је најмање четворо дјеце, те пет жена које су на територију Сирије и Ирака отишле са својим мужевима који су били припадници 'Исламске државе'.

Томе треба додати још пет особа које су рођене на територији БиХ, али су у Сирији и Ираку ратовали или боравили као држављани других европских земаља.

Зубејр Имшировић рођен је у Бихаћу 1999 године. Његови родитељи, потом, прелазе да живе у Горњу Маочу, одакле одлазе у Сирију. Погинуо је крајем јуна 2015. године, приликом бомбардовања града Јарабулуса.

САРАЈЕВО, 10. АПРИЛА /СРНА/ - Припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ /Сипа/ данас су на двије локације у Сарајеву приликом претреса пронашли одређену количину оружја, бомби, муниције, оквира за аутоматске пушке, ножева, војних прслука, као и заставе које асоцирају на оне које користи "Исламска држава".

Два лица која користе претресене просторије стављена су под надзор полицијских специјалаца из Сипе и у току је њихова криминалистичка обрада, саопштено је из Тужилаштва БиХ.

Акција, која је спроведена након вишемјесечне и опсежне истраге Тужилаштва БиХ и Сипе, одвијала се по налогу Тужилаштва и Суда БиХ. Тужилаштво БиХ у овом предмету спроводи истрагу због сумње у извршење кривичног дјела тероризма.

САРАЈЕВО, 10. АПРИЛА /СРНА/ - Осумњичени за организовање терористичке групе држављанин БиХ Фикрет Зукић /58/, за којим је Интерпол у понедјељак расписао "црвену" потјерницу, у џихад је одвео цијелу породицу која је у Сирији прикључена терористичким групама, сазнаје СРНА од саговорника који је близак безбједносним структурама.

Зукић је у сиријски рат одвео супругу Емину Зукић /52/, синове Едина /33/ и Елведина /29/, њихове супруге Алмедину Мујчиновић, Јусуфину Бећировић и Џејлу Фојница, те унуке Мухамеда Зукића и Сејфулаха Јахја Мујчиновића.

"Фикрет Зукић, син Едхема, рођен је у мјесту Ђурђевик у општини Живинице, са пребивалиштем у Бановићима у мјесту Подгорје. Припадник је радикалног вехабијског покрета и често је посјећивао вехабијску заједницу у Горњој Маочи. У његовој кући су одржавани вехабијски вјерски обреди, а на кући и испред ње био је натпис `меџлис`", каже саговорник Срне.

09/04/2018 |  РТРС | Агенције

Апелационо вијеће Суда БиХ заказало је 8. маја разматрање жалбе на ослобађајућу пресуду Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу, које је Тужилаштво БиХ оптужило за ратни злочин почињен над српским цивилима у околини Сребренице и Братунца.

Орићев адвокат Лејла Човић потврдила је за сарајевску штампу ту информацију.

Орић и Мухић су првостепеном пресудом ослобођени оптужби, али се тужилац Мирослав Јањић жалио на ову одлуку Суда БиХ.

06/04/2018 |  РТРС | СРНА

Суд БиХ укинуо је притвор и одредио мјере забране уз прихватање понуђене гаранције од 100.000 КМ Алминку Исламовићу, оптуженом за учешће у незаконитом затварању, убијању, физичком и психичком злостављању цивила српске националности на подручју Брода.

Из Суда БиХ саопштено је да ће, према рјешењу донесеном 28. марта, оптужени бити пуштен на слободу након испуњења услова, а мјере забране обухватају забрану путовања.

Исламовић се налазио у притвору од 27. октобра 2017. године.

06/04/2018 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења Елфети Весели и Сакибу Халиловићу за свирепо убиство дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, одбрана је уложила сет материјалних доказа којима жели показати да четворица свједока Тужилаштва БиХ нису била под Халиловићевом командом.

Халиловићева одбрана уложила је у спис четири извода из војне евиденције, а његов бранилац Лејла Човић тврди да ови свједоци нису били чак ни припадници истих војних формација.

Други сет материјалних доказа Халиловићеве одбране није био предочен у судници јер се они односе на заштићеног свједока.