Институт за истраживање српских страдања у XX веку

БЕОГРАД, 29. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Тужилаштво Србије за ратне злочине подигло је три оптужнице за ратне злочине над српским цивилима, од којих се двије односе на Сарајево и Брчко, а једна на Косово и Метохију.

За ратне злочине против српских цивила почињене 1992. године у Сарајеву оптужен је држављанин БиХ чији су иницијали Х.М, пише "Политика".

Лице чији су иницијали М.Ч. оптужено је за ратни злочин над српским цивилима почињен 1992. године у Брчком

Оптужнице за злочине у Сарајеву и Брчком требало би да потврди суд.

В. Митрић | 28. децембар 2018 | Вечерње новости

Оптужени се терете да су “за време рата у својству команданата и припадника ТО Лукавац, Војне полиције, такозване „Фикине јединице“ и ХВО-а Модрац, поступали супротно одредбама Женевских конвенција

Тужилац Посебног одсека за ратне злочине подигао је оптужницу против Зијада Срабовића (57), из Тузле, Рефика Моранкића (56) званог “Фико“ из Модраца, Ахмета Бајрића, званог “Ахмо“ (53) из Лијешница, Абида Арапчића (49) из Тузле, Сенаида Ћосића (61) из Тузле, Пашаге Чајића(49) из Лукавца, Самира Џамбића (46), из Лукавца и Мирсада Жилића(54) из Тузле, сазнају „Новости“ у Тужилаштву БиХ.

В. Митрић | 28. децембар 2018.

Оптужени се терете да су “за време рата у својству команданата и припадника ТО Лукавац, Војне полиције, такозване „Фикине јединице“ и ХВО-а Модрац, поступали супротно одредбама женевских конвенција

Тужилац Посебног одсека за ратне злочине подигао је оптужницу против Зијада Срабовића (57), из Тузле, Рефика Моранкића (56) званог “Фико“ из Модраца, Ахмета Бајрића, званог “Ахмо“ (53) из Лијешница, Абида Арапчића (49) из Тузле, Сенаида Ћосића (61) из Тузле, Пашаге Чајића(49) из Лукавца, Самира Џамбића (46), из Лукавца и Мирсада Жилића(54) из Тузле, сазнају „Новости“ у Тужилаштву БиХ.

Оптужени се терете, како каже Борис Грубешић, потрпарол Тужилаштва БиХ да су “за време рата и оружаног сукоба у БиХ, у својству команданата и припадника ТО Лукавац, Војне полиције, такозване „Фикине јединице“ и ХВО-а Модрац, поступали супротно одредбама женевских конвенција о заштити цивилног становништва током рата”.

САРАЈЕВО, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - На суђењу бившим припадницима Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње БиХ оптуженима за злочине над српским цивилима у Чемерну, свједок Тужилаштва БиХ Срето Ђурић рекао је да је 11. јуна 1992. у Округлици видио тијела девет припадника Војске Српске убијених дан раније на Чемерну међу којима је био његов брат Гојко.

Свједок је навео да су тијела брата Гојка, Радомира Јефтића, Жарка и Милована Малешевића, Недељка Мићића, Сретена Јанковића, Манојла Ђуке, Станоје Мирковића и Нове Цветковића са Чемерна довезена војним камионом и поредана у угоститељском објекту у Округлици.

"Пришао сам брату и скинуо његов ланчић, сат и бурму. Глава му је с лијеве стране потиљка била слупана, а на грудном кошу је имао двије ране од метка. Радомиру Јефтићу биле су пребијене доња вилица и поткољеница, а Милован Малешевић, који је био го до паса, имао је двије убодне ране на бубрезима и каиш на нози", испричао је Ђурић.

28.12.2018 19:32 | Срна | Глас Српске

Сарајево - Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против пет лица оптужених за ратне злочине почињене над 20 заробљених припадника Војске Републике Српске на подручју Горажда и Вишеграда током 1992. и 1993. године.

Оптужница је подигнута против Ћамила Рамића, Мехмедалије Топаловића, Химзе Селимовића, Рамиза Мићиводе и Мустафе Стоврага.

Они су оптужени да су за вријеме рата у својству команданата и припадника Територијалне одбране такозване Армије РБиХ и МУП-а, на подручју Горажда и Вишеграда /Међеђа/, поступали супротно одредбама женевских конвенција о заштити ратних заробљеника, саопштено је из Тужилаштва БиХ.

26/12/2018 |  РТРС | СРНА

На суђењу команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, свједок одбране Зухдија Сарајлић рекао је да никада није био у прилици да изврши контролу броја припадника одреда "Ел муџахедин", који је био у саставу Трећег корпуса.

Сарајлић је објаснио у Суду БиХ да је као референт за персоналне послове у команди корпуса, између осталог, водио евиденцију о персоналним подацима припадника армије и броју војних обвезника у јединицама у саставу корпуса.

"Све јединице су биле дужне да команди корпуса доставе сваку промјену бројног стања. Моја служба је имала одличну сарадњу са свим персоналним службама јединица у саставу корпуса. Једино никакву сарадњу нисам имао са одредом `Ел муџахедин`, од њих нисмо добијали никакве извјештаје, због чега ми није познат састав те јединице", рекао је Сарајлић.

27/12/2018 |  РТРС | СРНА

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против ратног команданта 4. корпуса такозване Армије БиХ Рамиза Дрековића /62/ за ратни злочин против цивилног становништва српске националности на подручју Калиновика, саопштено је из ове правосудне институције.

У саопштењу је наведено је да је Дрековић за вријеме рата у БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица.

"Дрековић је оптужен да је у прољеће 1995. године издао директно, строго повјерљиво наређење артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног становништвом српске националности", наведено је у саопштењу.

27/12/2018 |  РТРС | СРНА

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против ратног команданта 4. корпуса такозване Армије БиХ Рамиза Дрековића /62/ за ратни злочин против цивилног становништва српске националности на подручју Калиновика, саопштено је из ове правосудне институције.

У саопштењу је наведено је да је Дрековић за вријеме рата у БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица.

"Дрековић је оптужен да је у прољеће 1995. године издао директно, строго повјерљиво наређење артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног становништвом српске националности", наведено је у саопштењу.