Институт за истраживање српских страдања у XX веку

26/06/2019 |  РТРС | СРНА

На суђењу десеторици бивших припадника Хрватског вијећа одбране за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Маријан Микић рекао је данас да је око мјесец дана чувао притворене Србе у Средњошколском центру, међу којима је било болесних и рањених.

- Када сам са својом групом први пут дошао у средњу школу, не знам колико је било људи у дворани. Изгледали су уморно, исцрпљено, болесно. Било је и пет, шест рањених, па је мој надређени Данијел Никић звао доктора да их прегледа, након чега им је сестра Слађа Живковић свакодневно давала ињекцију - рекао је Микић.

Он је навео да не зна да ли су заробљеници били у лошем стању када су притворени, те да не зна када и гдје су поједини рањени.

25/06/2019 | РТРС | СРНА

Читањем оптужнице и уводним ријечима у Суду БиХ данас је почело суђење осморици оптужених за злочине над српским цивилима на подручју Лукавца 1992. године, а тужилаштво је најавило да ће позвати 42 свједока и уложити стотинак материјалних доказа.

Зијада Срабовића, Рефика Моранкића, Ахмета Бајрића, Абида Арапчића, Сенаида Ћосића, Пашагу Чајића, Самира Џамбића и Мирсада Жилића оптужница терети за нечовјечна поступања, мучења и убиства цивила заточених у Лукавцу и Модрацу у периоду од јуна до октобра 1992. године.

Срабовић, као бивши помоћник команданта за безбједност Штаба Територијалне одбране /ТО/, Бајрић, Чајић, Џамбић и Жилић као војни полицајци, оптужени су за злочине почињене у Средњошколском центру у Лукавцу, гдје су тукли и струјом мучили српске цивиле и гдје је Никола Јовић подлегао, преноси Бирн.

ЧИКАГО, 22. ЈУНА /СРНА/ - Медиха Салкичевић, поријеклом из БиХ, осуђена је у САД на шест и по година затвора због помагања ИСИЛ-у.

Чикашки "АБЦ" наводи да ће адвокати Салкичевићеве, која је ухапшена 2015. године у Чикагу, вјероватно тражити мању казну или условно пуштање на слободу, али јој не иду у прилог изјаве како "невјерници треба да буду живи закопани".

Салкичевићева, мајка четворо дјеце, послије четири године у Савезном затвору недавно је признала кривицу, пише "Аваз".

20/06/2019 | РТРС

У Суду БиХ настављено је суђење командантима и припадницима Територијалне одбране и Полиције тзв. Републике БиХ, због ратног злочина у селу Чемерно, код Илијаша.

Њих 12 оптужени су да су, у удруженом злочиначком подухвату за само неколико часова 10. јуна 92-ге, убили више од 30 Срба, а имовину у селу спалили и уништили.

Свједочења сродника и познаника убијених, који су након покоља по селу скупљали тијела и сахрањивали, поново је остало у сјени непримјерених наступа адвоката оптужених.

17.06.2019 | Срна | Глас Српске

Сарајево - Свједок Тужилаштва БиХ Милорад Мрђа је, у наставку суђења генералу Атифу Дудаковићу и још 15 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине над Србима у Крајини, испричао да је средином септембра 1995. године, након офанзиве Петог корпуса, у селу Ревеник код Босанског Петровца видио мртвог Дмитра Јевића.

Мрђа је рекао да је, као припадник Војске Републике Српске, био на граховском ратишту када је Пети корпус пробио линије, те да је са групом од 12 сабораца кренуо у повлачење према Грмечу, јединим путем који су знали.

Он је навео да путем нису видјели ни цивиле, ни војску, а да је у селу Ревеник поред куће видио тијело Дмитра Јевића које је лежало потрбушке у бијелој мајици са раном на леђима, а којег је знао као возача аутобуса.

САРАЈЕВО, 11. ЈУНА /СРНА/ - На суђењу у Суду БиХ генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику, Тужилаштво је прочитало исказ преминулог свједока Ратка Ђогића у којем се наводи да је рањен приликом гранатирања Калиновика у мају 1995. године.

У исказу се истиче да је рањен у Мјеховинама на подручју Калиновика. Ђогић је навео да је кренуо да нахрани стоку и да је чуо двије гранате које су пале на Калиновик, а да је трећа експлодирала недалеко од њега.

"Одбацила ме пет до шест метара, у жару. Нисам могао да се помјерим од болова", изјавио је Ђогић и додао да су га комшије превезле у Дом здравља у Калиновику, одакле је потом одвезен у болницу у Фочу, гдје му је извађено девет гелера, док су му два остала у руци.

06/06/2019 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, свједок Елведин Гаџо изјавио је да је познавао оптужене Нермина Узуновића званог Шок и Сенаида Човчића Рогатицу.

Гаџо је навео да је од 11. маја 1992. године као возач био ангажован у јединици Јуке Празине и да је био смјештен у обданишту "Искрица" на Кошеву, гдје је "у пар наврата, у пролазу, видио Нермина Узуновића званог Шок".

- Шок је повремено долазио у "Искрицу". Са њим нисам имао никакав контакт и не знам шта је радио - рекао је Гаџо.

Нинко ЂУРИЋ | 03. јун 2019 | Вечерње новости

Још није скинут мрачни вео са голготе сарајевских Срба који су брутално погубљени од 1992- 95. Страдање породице Комљенић довољан је разлог за нову темељну истрагу

САРАЈЕВО је, уз пакао у муџахединским логорима на Озрену и Возући (Завидовићи ФБиХ), једна од најсвирепијих српских клаоница на простору бивше ратом захваћене Југославије. Зато један од приоритета Међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву треба да буде расветљавање мрачне истине о тачном броју брутално погубљених православаца и потом бачених у јаму Казани, једног од симбола страдања не само сарајевских Срба. До те истине може се доћи једино новом и темељитом ексхумацијом. Прво пребројмо поклане, па тек онда подигнимо спомен-плочу над тим српским стратиштем изнад званичне престонице БиХ.