Институт за истраживање српских страдања у XX веку

15/11/2019 |  РТРС | Извор: СРНА

Федерални суд САД осудио је Рамиза Зијада Хоџића, који је поријеклом из БиХ, на осам година затвора због пружања материјалне подршке Исламској држави у Сирији.

Хоџић је регрутовао још неколико имиграната из БиХ како би пружили подршку Абдулаху Раму Пазари, који је живио у Сент Луису прије него што је 2013. године отпутовао у Сирију.

Тужиоци тврде да је Хоџић у периоду од 2013. до 2015. године слао новац, војне униформе, чизме, тактичку опрему, мјераче удаљености, нишане и другу војну опрему трећим странама у неколико земаља, укључујући Турску и Саудијску Арабију.

Хоџићев адвокат Дајан Драган затражила је од окружног судије Кетрин Пери да њеног клијента осуди на 56 мјесеци које је већ провео у затворима док је чекао да се случај разријеши.

САРАЈЕВО, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ - На суђењу оптуженима за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Мила Дачић рекла је да је два дана након напада на то село на телевизији гледала сахрану убијених Срба, међу којима су били и чланови њене најуже породице и рођаци.

На почетку данашњег свједочења, Дачићева је објаснила да се страдали чланови њене породице презивају Бунијевац, те да је грешком, приликом уписа у матичне књиге умрлих, написано Буњевац.

Она је навела да су јој убијени отац Ђорђо, мајка Ковиљка, брат Горан, стриц Рајко, стрина Миросава и њени синови Ранко и Милан са супругом Славојком.

Дачићева је рекла да су у нападу на село Чемерно убијени и Рашевићи, Трифковићи и Дамјановићи.

13/11/2019 | РТРС | СРНА

У наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним Србима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, свједочио је заштићени свједок одбране "СО-1" без присуства јавности.

На почетку рочишта предсједавајући Судског вијећа Зоран Божић је, образлажући одлуку о искључивању јавности, појаснио да је свједок и током свједочења пред Хашким трибуналом имао мјере заштите.

Оптужница терети Махмуљина да, као командант Трећег корпуса у чијем је саставу дјеловао и одред "Ел муџахедин", није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

13/11/2019 | РТРС | СРНА

На суђењу десеторици припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју, прочитана су два исказа преминулог свједока Тужилаштва БиХ Недељка Марића у којима је свједочио о тортурама којим су били изложени Срби заробљени током протеклог рата у логорима у Доњој Махали и Средњошколском центру у Орашју.

Током саслушања у Центру јавне безбједности /ЦЈБ/ Добој 13. марта 2009. године, рекао је да су 11. јуна 1992. два припадника ХВО-а одвели њега и супругу у Средњошколски центар у Орашју, додајући да су тада приведени сви Срби који су били у том граду.

Марић је изјавио да је већ тада било око 150 затвореника, с тим да су Српкиње удате за муслимане или Хрвате одмах пуштене кућама.

11/11/2019 |  РТРС | Извор: СРНА

У наставку суђења Атифу Дудаковићу и још петнаесторици припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Крајине 1995. године, прочитан је исказ свједока Светка Миљевића у којем се наводи да су га војници такозване Армије БиХ натјерали да пасе траву и да му је била прислоњена пушка на главу.

Миљевић је испричао да су 10. октобра 1995. године страдали његови саборци, припадници Четвртог батаљона Шесте санске бригаде Војске Републике Српске - Микан Милиновић, Стојан Кљујић и Милан Врањеш, који су с њим дошли у његово село Ђедовачу да упозоре мјештане да бјеже због најезде муслиманске војске.

Он је навео да су њих четворица из Ђедоваче, код Санског Моста, у сумрак дошли до села Подбијеже, гдје су наишла два камиона за која су мислили да су у њима српски војници, међутим, то су били припадници 17. Кључке бригаде такозване Армије БиХ.

САРАЈЕВО, 7. НОВЕМБРА /СРНА/ - На суђењу оптуженима за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године свједок Тужилаштва БиХ Мехмед Шемић потврдио је да је оптужени Теуфик Турудић учествовао у нападу на то село.

Шемић, који је био замјеник командира Првог вода Друге чете, рекао је да је Турудић након рањавања командира чете Сенада Јашарспахића на Влахињама преузео његову дужност.

На почетку свједочења он је испричао да се 23. маја 1992. године пријавио у Територијалну одбрану Какањ када су формиране двије чете. "Након тога кренули смо у акцију деблокаде Сарајева, али смо неким случајем завршили у Брези гдје смо имали војну обуку. Ту нам се обраћао Џемал Хаџић, али не знам којој формацији је припадао", испричао је Шемић.

Срна | 06.11.2019 | Независне новине

САРАЈЕВО У наставку суђења бившем команданту Трећег корпуса Армије РБиХ Сакибу Махмуљину за злочине над српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће, свједок одбране Фадил Имамовић изјавио је да су органи у војсци могли имати информације о заробљеницима одреда "Ел муџахедин", али да о томе није знао ништа.

Током унакрсног испитивања тужилац Седин Идризовић предочио је Имамовићу, који је био помоћник команданта за безбједност 35. дивизије Армије РБиХ, документе потчињених и претпостављених јединица.

У редовном борбеном извјештају 328. бригаде наводи се да је чета ове јединице 11. септембра 1995. године заробила 61 војника и да их је одред "Ел муџахедин" преузео, на шта је свједок рекао да су тада то биле уобичајене информације и да су се сви бавили борбеним активностима.

САРАЈЕВО, 31. ОКТОБРА /СРНА/ - У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, некадашњи начелник одјељења за обавјештајно-безбједносне послове при Министарству одбране у Сарајеву Енвер Мујезиновић рекао је да је тадашњи министар одбране Јерко Доко знао или требало да зна о судбини војника.

Тужилац Весна Илић предочила је свједоку допис који су Штаб Територијалне одбране и Министарство одбране 21. маја 1992. заједно упутили СДА, у којем је наведено да "заробљени војници не желе да се врате у ЈНА, него да хоће да приступе Територијалној одбрани".

Мујезиновић је навео да је тај допис први пут видио током истраге, додајући да није уобичајено да се тако нешто доставља политичкој странци.