Институт за истраживање српских страдања у XX веку

27.01.2020 | Глас Српскe | СРНА

САРАЈЕВО - На суђењу оптуженима у предмету "Ћамил Рамић и остали" за злочине почињене у Горажду и Вишеграду, свједок Тужилаштва БиХ Жељко Газдић испричао је да су га у заробљеништву у овим градовима војници тукли по дијеловима тијела који се не виде.

Газдић се присјетио 21. јануара 1993. године када је као војник заробљен у селу Стрмица код Рудог.

Свједок Тужилаштва БиХ је испричао да је након заробљавања са осталим заробљеницима рукама морао разминирати тунел, напомињући да је тада рањен Милорад Чуповић, преноси Бирн.

22/01/2020 |  РТРС| Извор: СРНА

У наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, одбрана је приложила материјале којима настоји да докаже да Махмуљин није имао ефективну контролу над одредом "Ел муџахедин", док је тужилац указао на низ контрадикторности.

Бранилац Нермин Мулалић рекао је да је уложено више од 200 материјалних доказа који се односе на правила, прописе, наређења, надлежности, службу војне безбједности, 35. дивизију такозване Армије БиХ и сам одред, а дио докумената односи се на извјештавање и поступање према ратним заробљеницима, преноси Бирн.

20/01/2020 |  Извор: РТРС

На суђењу Атифу Дудаковићу и 15 припадника 5. корпуса, оптужених за ратни злочин над Србима свједочио је Миле Ребић, којег су у јесен 1995. године , заробили припадници тзв. АРБиХ.

Ребић је рекао да је са осталим заробљеницима прикупљао тијела убијених Срба у Босанском Петровцу и да их је сахрањивао у заједничке гробнице.

Свједок Радојка Ковачевић изјавила је да је због напада муслиманске војске, у јесен 1995. била приморана да напусти родно село у околини Петровца.

16/01/2020 | РТРС| Извор: СРНА

Бивши начелник Сектора Службе државне безбједности /СДБ/ Мунир Алибабић изјавио је данас у Суду БиХ да је од Екрема Омерагића сазнао да су припадници специјалне јединице "Шева" ликвидирале заробљене војнике ЈНА у Великом парку у Сарајеву 1992. године.

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за ово убиство, Алибабић је рекао да је о овој јединици први пут чуо на састанку са вршиоцем дужности подсекретара СДБ-а Асимом Даутбашићем и тадашњим министром унутрашњих послова Алијом Делимустафићем.

- Они су рекли да Сарајево мора имати јединицу која ће организационо бити у СДБ, те хитно рјешавати бројне проблеме који су били евидентни у граду. Ја са тим нисам био сагласан јер сам знао да то може потећи само из "Шуре", дијела радикалне елите СДА. Ова група је почетком априла 1992. године формирана мимо мене - изјавио је Алибабић.

С. МИШЉЕНОВИЋ | 15. јануар 2020 | Вечерње новости

Ирански генерал доводио муџахедине у Зеницу

ИРАНСКИ генерал Касем Сулејмани боравио је у БиХ у више наврата од 1993. до 1995. године, и то најчешће у ширем подручју Зенице, где је деловао озлоглашени одред Ел муџахедин, који се налазио у зони одговорности Шефика Џаферовића, актуелног бошњачког члана Председништва БиХ.

То тврде саговорници "Новости", и додају да је Џаферовић, као ратни шеф или начелник Центра служби безбедности Зенице, био упознат са деловањем иранског генерала кога су недавно у Ираку из дрона убили Американци и с масовним ратним злочинима исламских екстремиста над Србима.

САРАЈЕВО, 15. ЈАНУАРА /СРНА/ - У наставку суђења десеторици припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Милорад Митровић изјавио је да је у логору у Доњој Махали вјешан за кошаркашки кош и страшно претучен јер се пријавио да преко Црвеног крста иде у размјену.

"Полицајци су ме тукли два часа, вјешали наопачке за кош, а полицајац Бакир ми је ножићем сјекао десно уво које ми се касније инфицирало и морао сам га оперисати. Онда су ме убацили међу ратне заробљенике гдје су нас Загрепчани, који су ту упадали кад су хтјели, наставили тући. Тада сам добио батине које нисам добио за годину дана колико сам провео у логору. Ујутро сам морао ићи копати ровове", свједочио је Митровић.

Овај седамдесетосмогодишњак испричао је у Суду БиХ да су га крајем августа 1992. из стана у Орашју одвела четири војна полицајца у Средњошколски центар у којем је у фискултурној сали затекао тридесетак затворених Срба.

15/01/2020 |  РТРС | Извор: СРНА

Тужилаштво БиХ затражило је продужење притвора наредна два мјесеца за Јасмина Кесеровића, једног од седам осумњичених за учешће на сиријском ратишту који су 19. децембра пребачени у БиХ, због опасности од бјекства, утицаја на свједоке, могућег понављања дјела и јер је ријеч о кривичном дјелу за које се може одредити затвор десет година или више.

Тужилац Ћазим Хасанспахић рекао је да Тужилаштво БиХ сада тражи продужење притвора и из других посебних разлога, а не само због опасности од бјекства, јер је истрага проширена и у приједлогу су приложени докази који се односе на више особа које су боравиле у Сирији и виђале тамо осумњиченог Кесеровића.

У наредном периоду, рекао је Хасанспахић, вршиће се додатне провјере и испитивања оних који су се у међувремену вратили из Сирије, те да постоји оправдана сумња да ће Кесеровић, свјестан тежине кривичног дјела за које се сумњичи, утицати на свједоке, преноси Бирн.

14/01/2020 | Извор: РТРС

БиХ је такође била на мети терористичких напада које је широм свијета планирао недавно ликвидирани ирански генерал Касем Сулејмани. Наведено је ово у приједлогу резолуције Конгреса, којом Сједињене Америчке Државе одају почаст војницима заслужним за његово убиство. Стручњаци за безбједност потврђују вјеродостојност информације да је Сулејмани у току рата боравио у БиХ, гдје је организовао војне јединице.

У приједлогу резолуције америчког Конгреса наводи се да је убијени генерал Иранске револуционарне гарде учествовао у планирању напада на једног саудијског политичара. За посљедњи дан прошле године припремао је, тврде, напад на америчку амбасаду у Ираку, као и низ терористичких акција у неколико држава.