Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 23. ЈУНА /СРНА/ - На суђењу оптуженима за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године свједок Ненад Ковачевић рекао је да је у ноћи између 9. и 10. јуна 1992. године чуо пуцњаву у Брези, а да је накнадно сазнао да је повод био злочин у Чемерну.

Ковачевић је навео да је до 15. јуна 1992. године са супругом и кћерком живио у брезанском селу Бањевац, те да је 16. јуна напустио своју кућу и отишао у Илијаш, током размјене становништва.

На питање тужиоца, испричао је да је у ноћи између 9. и 10. јуна 1992. године, боравећи у кући, око два сата иза поноћи чуо пролазак колоне према Брези, након чега је чуо и пуцњаву у самом граду, а да је закључио да се радило о неком весељу.

Вељко Зељковић | 22.06.2022 | Глас Српске

САРАЈЕВО - Кривична пријава коју је поднио правни тим одбране Ејупа Ганића против надлежних из Тужилаштва БиХ због подизања оптужнице против њиховог клијента у случају “Добровољачка”, представља само представу за јавност, али вјероватно и покушај утицаја на коначну одлуку суда у овом предмету.

Каже ово за “Глас Српске”, главни тужилац Тужилаштва БиХ, Миланко Кајганић, коментаришући пријаву коју је против њега, али и бивших главних тужилаца - Гордане Тадић и Горана Салиховића, поднио Ганићев адвокатски тим почетком ове седмице, због наводно незаконитог дјеловања у случају “Добровољачка”.

-  Као што сам већ у неколико наврата истакао, нећемо се обазирати на овакве и сличне покушаје притиска. Најбитнија чињеница јесте то да је оптужница у овом случају потврђена од стране надлежног суда и то се више не може промијенити.

Уторак, 21.06.2022  | Политика | Душанка Станишић

Упркос одлуци Уставног суда, браниоци оптуженог за ратни злочин поднели су кривичне пријаве против – тужилаца

Сарајево – Адвокати Ејупа Ганића, једног од десеторице званично оптужених за злочине почињене приликом напада на колону бивше ЈНА 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, поднели су Тужилаштву Кантона Сарајево кривичну пријаву против актуелног и двојице бивших главних тужилаца Тужилаштва БиХ – Миланка Кајганића, Гордане Тадић и Горана Салиховића. Ганићев правни тим сматра да су тужиоци „злоупотребили функцију и да су свесно опструисали истрагу у предмету ’Добровољачка’, односно кривичном предмету Ејуп Ганић и други”.

Сарајевски медији преносе да се као „основ за подношење пријаве” наводи непоступање главних тужилаца по одлуци тужиoca Мирзe Хукељићa од 12. јула 2016. године, а којом су одбачене као „неосноване притужбе оштећених у предмету ’Добровољачка’”.

17/06/2022 |  РТРС | Аутор: СРНА

Апелационо вијеће Суда БиХ је другостепеном пресудом осудило Сенада Џанановића на 11, а Едина Гаџу на пет година затвора због ратног злочина над српским цивилима у сарајевском насељу Алипашино поље 1992. године.

Другостепеном пресудом су као неосноване одбијене жалбе Тужилаштва БиХ и бранилаца оптужених, чиме је потврђена првостепена пресуда изречена 11. јуна прошле године, саопштено је из Суда БиХ.

Џанановић и Гаџо су оптужени да су, као припадници Штаба Територијалне одбране "Стела" и Специјалних јединица такозване Армије БиХ, од средине априла до августа 1992. године на Алипашином пољу, заједно са надређеним Јусуфом Празином Јуком и Самиром Кахвеџићем Крушком, свјесно и вољно учествовали у незаконитом затварању цивила српске националности.

17/06/2022 | Аутор: РТРС

Након што је београдско правосуђе потврдило десетогодишњу затворску казну Хусеину Мујановићу, управнику једног од најмање пет логора за Србе у сарајевском насељу Храсница, сарајевско правосуђе приводи крају тужбени процес против Сенада Гаџе, Заима Лаличића и Суље Хебиба, припадника тзв. Армије БиХ.

И они су, према свједочењима, баш као и Мујановић учествовали у затварању, премлаћивању, сакаћењу и убиствима храсничких Срба и тортурама над Српкињама.

Чак и српском дјецом. А храсничких "мујановића", "лаличића", "гаџа" и "хебиба", још много ужива у слободи!

Четвртак, 16.06.2022 | Душанка Станишић | Политика

Ако буде притисака на сведоке предложићемо одређивање притвора за неке од оптужених, каже за „Политику” главни тужилац Миланко Кајганић

Сарајево – Одмах након што је Суд БиХ прошлог месеца потврдио оптужницу против 10 осумњичених за злочине почињене приликом напада на колону бивше ЈНА 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици, из Сарајева су уследиле жестоке критике на рачун и Тужилаштва и Суда БиХ. У последње време из правног тима првооптуженог Ејупа Ганића стижу и директне претње главном тужиоцу Миланку Кајганићу, као и поступајућем судији Браци Ступару, који је, након 30 година, на основу доказа прикупљених у истрази потврдио оптужницу за један од већих злочина почињених у Сарајеву на почетку рата.

8. Јуна 2022 | Detektor.ba

Одбрана Рамиза Дрековића уложила је материјалне доказе којима настоји показати да је оптужени регулисао правилну и намјенску употребу артиљерије и да није издавао наредбе за гађање цивилних циљева.

Одбрана је у доказе уврстила низ наређења и извјештаја Четвртог корпуса Армије Босне и Херцеговине (АБиХ), на чијем је челу био Дрековић, из априла, маја и јуна 1995. године, а у којима се искључиво спомињу војни циљеви.

Из већег броја докумената се, како је навео бранилац Мирсад Црновршанин, види да је Војска Републике Српске (ВРС) неселективно гађала уже језгро Коњица, као и Мостара, приликом чега је било погинулих и рањених цивила, а да Четврти корпус није узвраћао на ватру и вршио одмазду. У неким случајевима, како се наводи у документима, наређено је неутралисање “агресорске артиљерије”.

26. Маја 2022 | Detektor.ba

У наставку суђења за злочин почињен у Чемерном (опћина Илијаш), свједокиња Тужилаштва Босне и Херцеговине је казала да је чула како је у овом мјесту био покољ и силовање цивила.

Нада Ковачевић је испричала да је до 16. јуна 1992. живјела с породицом у Брези, док је њен брат Ненад Обрадовић пред рат отишао у Чемерно, гдје се налазио и 10. јуна 1992. године.

Испричала је да је он тога дана рањен те да је од њега чула "да је горе било силовање и убијање цивила и да га је комшија Сенад ранио рафалом у десну ногу". Додала је да је од полиције чула о дешавањима и од Душана Решевића.