Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Срна | Блиц | 17. 02. 2016.
Сведок Тужилаштва БиХ Марко Вулић идентификовао је Муамира Јашаревића званог Бабо, којем се са Зденком Андабаком и Сеадом Велагићем суди за злочине над српским цивилима у Ливну, као особу која га је у школи мучила струјом.

Вулић је данас у Суду БиХ испричао да је био притворен у школи "Иван Горан Ковачић" у Ливну и да је одведен на испитивање код "начелника Мухамеда Ибрахимовића".

"Ибрахимовић нешто куцка. Кажу `Хоћемо шифру Книна`, па ударац. Највише су ме ударали Бабо и Змија. Бабо ми је три пута стављао струју на врат, надлактицу и бутину. Ударали су ме чизмом, палицом, свачим. Био сам црн", изјавио је Вулић додајући да због премлаћивања десет дана није могао да устане, преноси Бирн.

Сведок је у судници препознао оптуженог Јашаревића, за кога је рекао да га раније није познавао, али да је чуо његово име у школи. Он је навео да се сећа и Зденка Андабака из школе, али да је "он у односу на Јашаревића био чист к'о суза".

Албина Соргуч | БИРН БиХ Сарајево | 11. 2. 2016.
Суђење Самиру Бејтићу, оптуженом за злочин против цивилног становништва и убиства на локалитету Казани код Сарајева 1992. и 1993. године, почело је по четврти пут пред Кантоналним судом у Сарајеву.

На почетку обновљеног суђења прочитана је оптужница. Бејтић је казао да остаје код своје одбране из истраге и главног претреса, те да нема ништа ново додати.

Кантонално тужилаштво у Сарајеву терети Бејтића, некадашњег припадника Десете брдске бригаде Армије БиХ (АБиХ), да је 25. децембра 1992. године незаконито мобилисаног цивила Зорана Вучуревића одвео испред линије раздвајања коју су држале снаге Армије БиХ и убио га испаливши у њега два хица из пиштоља, а након тога тијело полио разрјеђивачем ради уклањања трагова злочина.

11/02/2016 |  21:31 ⇒ 21:35 | Извор: ТАНЈУГ

Савезни суд у америчкој држави Минесоти наложио је депортацију човјека који је сакрио своју криминалну прошлост када је као избјеглица из БиХ дошао у САД.

Зденко Јакиша је признао да је задржао за себе неке информације о својој прошлости када се доселио у Минесоту 1998. године.

Међу њима је убиство његове старије комшинице Српкиње, коју је усмртио пуцајући из пушке у њен прозор 1993. године, као и пресуде за напад и ометање јавног реда и мира.

11/02/2016 |  13:24 | Извор: СРНА
Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је, у другостепеном поступку, Индиру Камерић на четири године затвора за злочин над српским и бошњачким цивилима на подручју Босанског Брода 1992. године, што је за годину дана више од првостепене пресуде.

Камерићева је првостепеном пресудом од 17. априла прошле године била осуђена на три године затвора.

Тужилаштво БиХ изјавило је жалбу на првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, као и одлуке о кривичноправној санкцији, са приједлогом да Апелационо одјељење Суда БиХ жалбу уважи, а првостепену пресуду преиначи, у погледу ослобађајућег дијела пресуде, као и одлуке о казни, те оптуженој изрекне казну затвора у дужем трајању, саопштено је из Суда БиХ.

БРЧКО, 9. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Апелациони суд дистрикта Брчко данас је изрекао ослобађајућу пресуду бившем припаднику ХВО-а Пери Ковачевићу, оптуженом за пљачку и убиство четири Српкиње у октобру 1994. године.

У образложењу пресуде наведено је да у обради овог предмета није било доказа који би потврдили наводе из оптужнице, као и да се на исказима непоузданих свједока нису могли изводити докази.

Апелациони суд обновио је суђење након што је 2008. укинуо првостепену пресуду којом је Ковачевић био ослобођен оптужби, али будући да се он није појављивао на поновљеном суђењу за њим је расписана међународна потјерница, а ухапшен је 7. октобра 2015. године у Словенији.

Тужилаштво је прошле седмице у завршној ријечи оцијенило да је доказало да је Ковачевић одговоран за пљачку и убиство четири жене српске националности с подручја Сребреника и Градачца, које је у октобру 1994. преузео ради обезбјеђења њиховог преласка на подручје општине Брчко под контролом Војске Републике Српске.

09.02.2016 11:30 | Срна

Сарајево - Суд БиХ осудио је Дамира Липовца на седам година затвора због убистава, нечовјечног поступања и пљачкања српских цивила на подручју Дервенте.

Према пресуди, Липовац је као припадник 103. бригаде Хрватског вијећа одбране /ХВО/ у Дервенти и командант логора формираног у основној школи у Пољарима, у првој половини јуна 1992. године убио двојицу затвореника.

"Ушао је у логор и извео Бориса Стјепановића, те пуцајући из аутоматске пушке га усмртио. Потом је из логора извео све заточенике и показујући им убијеног, говорио да им је то опомена", рекао је предсједавајући Судског вијећа Даворин Јукић.

Липовац је ватреним оружјем усмртио и Бору Марковића, којег је, навео је Јукић, претходно претукао.

Вијеће је утврдило да је Липовац у јуну 1992. године нечовјечно поступао према цивилима заточеним у логору у Пољарима, које је тукао кундацима и другим предметима, пржио цигаретама и ужареном жицом, те тјерао да пјевају усташке пјесме, преноси Бирн.

Салафисти из босанских брда
Датум 09.02.2016 | Аутор Штефан Ожвет (АРД)

Горња Маоча је већ више пута било у центру пажње домаћих и страних медија. Ту су се вијориле заставе ИС, одатле су кретали борци за Сирију и Ирак. Немачки новинари посетили су то село у Босни и Херцеговини.

Горња Маоча, мало село у брдима на североистоку Босне и Херцеговине. На пашњаку у брдовитом зимском пејзажу пасу овце. И становници желе баш једну овцу – као хонорар за интервју с немачком јавном телевизијом АРД. Снаге безбедности БиХ претпостављају да се у том селу регрутују терористи. Одавде су многи отишли у џихад.

Представник двестотинак становника села је Едис Боснић. Тај 35-годишњак се показује као мирољубив, али је истовремено фасциниран идејом „Исламске државе“ о утемељењу светског калифата: „Да ли је то наша жеља? Наравно“, каже он. „Наравно да желимо да сви муслимани живе у једној држави, у којој више не би имали проблеме. У којој сви муслимани имају исте пасоше и у којима пише да верујем у Алаха и у нашег пророка Мухамеда.“

САРАЈЕВО, 8. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Суд БиХ потврдио је оптужницу која Ахмета Сејдића терети за ратни злочин против цивилног становништва и ратни злочин против ратних заробљеника српске националности.

У оптужници се наводи да је Сејдић током оружаног сукоба између такозване Армије БиХ и Војске Републике Српске на територији општина Рудо, Вишеград и Горажде од почетка јула 1992. до средине фебруара 1993. године нечовјечно поступао према српским цивилима и ратним заробљеницима, саопштено је из Суда БиХ.

Према оптужници, Сејдић је у својству команданта Прве вишеградске бригаде такозване Армије БиХ, наредио, подстрекавао, помагао, учинио, дозволио, омогућио, сагласио се или на други начин учествовао у припремању, помагању, противзаконитом затварању и пресељењу становништва.