Институт за истраживање српских страдања у XX веку

04.03.2016 23:58 | Небојша Томашевић

Београд - Апелациони суд у Београду донио је у петак правоснажну пресуду којом је високи функционер МУП-а РБиХ Илија Јуришић ослобођен оптужби за ратни злочин над колоном војника ЈНА у Тузли 1992. године, јер није било доказа да је наредио напад.

Тиме је преиначена првостепена пресуда Одјељења за ратне злочине Вишег суда у Београду којом је Јуришић био осуђен на 12 година затвора.

- Првостепени суд пресуду је донио на темељу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања због чега би ова пресуда морала бити укинута, али како је у овом предмету првостепена пресуда већ укидана, Апелациони суд је био у обвези да сам пресуди - наведено је у одлуци Апелационог суда.

У одлуци, која се налази на интернет страници Апелационог суда у Београду, наводи се да је након оцјене и анализе изведених доказа закључено да није било непосредних доказа да је Јуришић извршио кривично дјело за које је оптужен, а да се такав закључак као једини могући не може извести ни посредно, из чињенице које су неспорно утврђене током поступка. Апелациони суд напомиње да су доказаност навода из оптужнице Тужилаштва за ратне злочине Србије остали на нивоу сумње и да је из тог разлога суд донио ослобађајућу пресуду.

26.02.2016 15:03 | Горан Маунага

Сарајево - Џихадисти за којима је Интерпол на захтјев БиХ расписао плаве потјернице отишли су углавном на сиријско ратиште 2013. године и већина их се и даље бори у редовима терористичке организације Исламска држава.

БиХ је путем Интерпола расписала 65 плавих потјерница које за разлику од црвених не подразумијевају аутоматско хапшење чим особе за којима се трага буду откривене, него њихове свеобухватне провјере у које су осим домаћих укључене и партнерске стране безбједносне агенције.

Како "Глас Српске" сазнаје плаве потјернице расписане су, између осталих, за Бајром Икановићем и Абдулахом Ибраџићем из Сарајева, Харисом Сивцем, Елмином Ковачем из Зенице, Едином Кахриманом из Маглаја и Самиром Хаџалићем из Добој-Југа. На истој листи су и Аднан Мујчић из Травника, Кенан Биједић из Високог, Ибрахим Јањатовић из Кладња и Сафет Бркић из Олова.

Најпознатији међу њима је Икановић, који се налази и на црној листи Министарства финансија САД на којој су појединци и групе повезани с тероризмом. Икановић је у БиХ због тероризма осуђен на осам година затвора, а стручњаци су га означили као најопаснијег припадника вехабијске заједнице, који у редовима Исламске државе командује великим јединицама. Преко њега и његових веза у Сирију још одлази велики број радикалних исламиста из БиХ.

24/02/2016 | 19:26 ⇒ 25/02/2016 | 22:10 | Извор: РТРС
Посланик СДА у бх. парламенту Шемсудин Мехмедовић није добио сагласност америчких власти за посјету школи НАТО у Њемачкој, јер није прошао безбједносну провјеру, наводи Вечерњи лист.

И док му је због провјера ускраћено учешће на одређеним семинарима, хипотека сумњиве ратне прошлости - веза с муџахединима и држављанства која им је додјељивао, ипак не спречава Мехмедовића да буде члан парламентарне Комисије за одбрану и безбједност, која надгледа рад безбједносних агенција и разматра повјерљиве извјештаје.

Да је Мехмедовић због ратне прошлости и блискости с муџахединима у посљедње вријеме све рјеђе гост на скуповима које организује НАТО у јавности се спекулише већ одавно. Ипак, Мехмедовић истиче да је томе писао "Вечерњи лист" који је близак Човићу. "Према томе, то су наша политичка препуцавања, ја о томе не знам ништа", истиче Мехмедовић.

24/02/2016 | 19:26 ⇒ 25/02/2016 | 22:10 | Извор: РТРС
Посланик СДА у бх. парламенту Шемсудин Мехмедовић није добио сагласност америчких власти за посјету школи НАТО у Њемачкој, јер није прошао безбједносну провјеру, наводи Вечерњи лист.

И док му је због провјера ускраћено учешће на одређеним семинарима, хипотека сумњиве ратне прошлости - веза с муџахединима и држављанства која им је додјељивао, ипак не спречава Мехмедовића да буде члан парламентарне Комисије за одбрану и безбједност, која надгледа рад безбједносних агенција и разматра повјерљиве извјештаје.

Да је Мехмедовић због ратне прошлости и блискости с муџахединима у посљедње вријеме све рјеђе гост на скуповима које организује НАТО у јавности се спекулише већ одавно. Ипак, Мехмедовић истиче да је томе писао "Вечерњи лист" који је близак Човићу. "Према томе, то су наша политичка препуцавања, ја о томе не знам ништа", истиче Мехмедовић.

САРАЈЕВО, 25. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Почетак суђења Ибри Меркезу, Предрагу Богунићу и Ешефу Хурићу за ратни злочин почињен над српским цивилима у Горажду заказан је за 24. март пред Судом БиХ.

На статусној конференцији тужилац Маријана Чобовић није прецизирала колико ће позвати свједока, али је рекла да јој је за извођење доказа потребно 85 радних часова, преноси Бирн.

Одбрана оптужених план извођења доказа изнијеће након што Тужилаштво БиХ заврши доказни поступак.

Меркез, Богунић и Хурић оптужени су да су на подручју Горажда у периоду од јула 1992. до друге половине фебруара 1993. наредили и учествовали у убиствима и затварањима више од 100 српских цивила старосне доби од седам до 70 година.

Суд БиХ потврдио је 11. јануара оптужницу која Меркеза, Богунића и Хурића терети за ратни злочин над српским цивилима у Горажду током 1992. и 1993. године.

САРАЈЕВО, 25. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Почетак суђења Ибри Меркезу, Предрагу Богунићу и Ешефу Хурићу за ратни злочин почињен над српским цивилима у Горажду заказан је за 24. март пред Судом БиХ.

На статусној конференцији тужилац Маријана Чобовић није прецизирала колико ће позвати свједока, али је рекла да јој је за извођење доказа потребно 85 радних часова, преноси Бирн.

Одбрана оптужених план извођења доказа изнијеће након што Тужилаштво БиХ заврши доказни поступак.

Меркез, Богунић и Хурић оптужени су да су на подручју Горажда у периоду од јула 1992. до друге половине фебруара 1993. наредили и учествовали у убиствима и затварањима више од 100 српских цивила старосне доби од седам до 70 година.

Суд БиХ потврдио је 11. јануара оптужницу која Меркеза, Богунића и Хурића терети за ратни злочин над српским цивилима у Горажду током 1992. и 1993. године.

БАЊАЛУКА, 24. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Један од најтежих случајева ратних злочина у БиХ почињених над српским цивилима у сарајевском логору "Силос" системски је разводњен цијепањем истраге на више предмета и пребацивањем новоотворених случајева са правосуђа на нивоу БиХ на ниже судске инстанце, упозорило је Удружење логораша Републике Српске из Сиднеја.

У притужби овог удружења Суду БиХ наводи се да је правосуђе у спрези са политичарима из Федерације БиХ спровело уситњавање предмета "Силос", те да је тако настао нови предмет који се односи на убиство логораша Ранка Варагића, Славише Капетине и Милана Крстића, пише "Глас Српске".

Предсједник Удружења Ђорђо Шувајло наводи да је након 22 године од почињеног злочина подигнута оптужница у случају "Мустафа Дивјан и други", али да је Суд БиХ, позивајући се на Стратегију за рад на предметима ратних злочина, тај случај препустио Кантоналном суду у Сарајеву.

САРАЈЕВО, 23. ФЕБРУАРА /СРНА/ - На суђењу Едхему Годињаку, Медарису Шарићу и Мирку Бунози, оптуженим за злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Трнова, свједоци тужилаштва су данас причали о стравичним убиствима чланова њихових породица у Трнову и околним селима у љето 1992. године.

Свједок Нада Орлић рекла је да су Немања Бјелица и Јово Влашки, који су били затворени у Полицијској станици, испричали њеном мужу да му је мајка Цвија објешена испред станице, а да је њено тијело потом запаљено.

"Када је Војска Републике Српске преузела град, њени посмртни остаци су ексхумирани у близни мјеста убиства. Нађене су бедрене кости, џемпер и једно стопало, на којем је била патика по којој ју је мој муж и препознао", рекла је Орлићева.

Слободан Станић је свједочио о својој потрази за мајком Милком, која је, када су почели сукоби на том подручју, остала да живи у свом стану у центру Трнова, јавља Бирн.