Институт за истраживање српских страдања у XX веку

08.09.2016 | BIRN | Jstice Report
На суђењу за злочине почињене у Дервенти и Босанском Броду, свједоци Тужилаштва БиХ су казали да их је тукао оптужени Алмаз Незировић.

Бивши затвореник из хангара у Рабићу (опћина Дервента), Здравко Видовић је казао да су сви стражари имали лош однос према њима, а међу њима и оптужени Незировић.

“Ударао нас је и није дао да једемо. Једном шест дана нисмо јели”, навео је свједок, додавши да је њега и друге затворенике Алмаз тукао палицом по три прста које су претходно морали ставити на школску клупу и онда им је наређено да се скину голи.

САРАЈЕВО, 7. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Некадашњи командант Петог батаљона 328. брдске бригаде такозване Армије БиХ Ахмет Шехић рекао је да је одред "Ел муџахедин" у јулу 1995. године обучавао око 100 припадника тог батаљона, након чега је услиједила офанзива "Фарз" на Возућу.

"Они су имали физичку обуку и вјерску обуку јер су сматрали да људи одавдје не практикују вјеру исправно", рекао је Шехић, свједочећи на суђењу некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Он је рекао да је јединица "Ел муџахедин" 11. септембра 1995. у селу Кестен отела око 60 ратних заробљеника, припадника Војске Републике Српске.

06/09/2016 |  18:40 ⇒ 19:30 | Извор: РТРС

Свједочењем Весне Ивановић, ратне директорке Дома здравља у Братунцу, настављено је суђење ратном команданту тзв. Армије РБиХ у Сребреници Насеру Орићу и његовом саборцу Сабахудину Мухићу, које оптужница терети за ликвидацију српских заробљеника Слободана Илића, Митра Савића и Милутина Милошевића, у селима Залазје, Лолићи и Куњерац.

Докторка Ивановић потврдила је наводе оптужнице о мјесту и времену страдања предратног братуначког фотографа Митра Савића. Истовремено оповргла је свједочења неколицине свједока који су у судници дијелом мијењали исказе дате током истраге.

Докторка Ивановић потврдила је наводе из оптужнице. И свједочење на почетку процеса заштићеног свједока, иначе Орићевог саборца.

САРАЈЕВО, 6. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Весна Ивановић потврдила је данас пред Судом БиХ да се међу четири тијела, која су 16. фебруара 1993. године довезена у Дом здравља у Братунцу, налазило и тијело Митра Савића, за којег је чула да је 14. децембра 1992. године нестао на Куњерцу.

У наставку суђења команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику ове војске Сабахудину Мухићу, оптуженима да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљеника српске националности - Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића, свједок тужилаштва рекла је да је познавала Савића, те да су га у Братунцу сви познавали јер је био локални фотограф.

"Тог 16. фебруара, испред Дома здравља у којем сам тада била директор, видјела сам уплакану супругу Митра Савића, Стојанку, која ми је рекла да су довезена четири тијела, међу којима и њеног супруга, али да она не смије сићи у мртвачницу да га види. Ја сам отишла и препознала Митра и младића Зорана Тришића, којег сам знала из виђења", испричала је Ивановићева.

06.09.2016 | BIRN | Justice Report
У наставку суђења за злочине почињене у Рогатици и Фочи, оптужени Мухамед Шишић је негирао да је у аугусту 1992. учествовао у било каквим активностима у селу Кукавице.

Шишић је казао да је напустио рогатичко село Кукавице у јулу 1992. године заједно с породицом и мјештанима.

“Испратили смо цивилно становништво према Устипрачи и Горажду, а ми смо се вратили у Брчигово, гдје смо оформили јединицу, односно Кукавичку чету. На том подручју је била и Рогатичка чета и заједно смо чинили батаљон, коме је једини задатак била одбрана”, изјавио је Шишић свједочећи у своју корист.

Он је негирао да је пут од села Брчигова до Кукавица био проходан те навео да су ту били положаји Војске Републике Српске (ВРС).

06.09.2016 | BIRN | Justice Report
Свједоци Тужилаштва БиХ изјавили су на суђењу за злочине у Трнову да су заробљени у Дејчићима гдје су свакодневно малтретирани.

Михајло Лаловић је рекао да је заробљен почетком августа 1992. године, када је заједно са супругом и још неколико особа из Калиновика кренуо према Трнову. На путу према Рогоју дочекала их је барикада и војници који су имали зелене траке око главе. Војници су их, како је рекао, одвели кроз шумски пут гдје су могли видјели завезане српске војнике. Лаловић је такођер рекао да је видио и неколико топова.

“Видио сам и Годињака. Затекли смо велику групу жена, дјеце и војника. Годињака сам знао. Знао сам чији је он син. Остао ми је у сјећању као дјечак, ишао је у школу у којој сам ја радио”, испричао је он.

САРАЈЕВО, 29. АВГУСТА /СРНА/ - На суђењу бившем команданту Прве вишеградске бригаде такозване Армије БиХ /АБиХ/ Ахмету Сејдићу за нечовјечно поступање према српским цивилима на подручју општина Рудо, Вишеград и Горажде, свједок Тужилаштва БиХ Хамед Ришљанин рекао је да није имао информацију да становништво села Бучје у општини Горажде представља безбједносну опасност.

Према оптужници, Сејдић је злочин починио у периоду од јула 1992. до фебруара 1993. године и на терет му је стављено да није спријечио или казнио подређена лица у наношењу озљеда и других патњи цивилима и ратним заробљеницима, као и у пљачкању имовине.

Ришљанин, који је почетком рата био командант Територијалне одбране /ТО/ Горажде, рекао је да је присуствовао састанцима Кризног штаба, који је 5. и 6. јула 1992. године донио одлуку о разоружавању цивила Бучја.

На питање Тужилаштва да ли је имао информацију да цивили Бучја представљају безбједносну пријетњу, одговорио је негативно, нагласивши да се и не сјећа да је био напад из правца Бучја.