Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Борис Кнежевић | 12. 09. 2016 | Блиц
Тужилаштво БиХ на своју руку је одлучило да протекли грађански рат у БиХ окарактерише као међународни оружани сукоб.

У оптужници против некадашњег команданта Трећег корпуса тзв. Армије БиХ Сакиба Махмуљина, који се по командној одговорности терети за злочине који су припадници злогласног одреда „Ел муџахид“ починили над заробљеним српским цивилима и војницима у Возући 1995. године, надлежни тужилац Седин Идризовић борбу између Војске РС и бошњачке армије назвао је „међународним сукобом“.

Међутим, у Дејтонском споразуму, али и у бројним пресудама Хашког трибунала рат у БиХ окарактерисан је као „унутрашњи“ или „трагични“ сукоб.

08.09.2016 | BIRN | Justice Report
Свједокиња Државног тужилаштва је рекла да је виђала оптужене Ибру Меркеза, Предрага Богунића и Ешефа Хурића у просторијама Министарства унутрашњих послова (МУП) у Горажду.

Судско вијеће је на почетку рочишта казало да свједокиња није тражила мјере заштите, али да не жели да се њено име објављује у јавности.

Свједокиња је испричала како ју је војска заједно са осталим мјештанима села Бучје (опћина Горажде), 15. јула 1992. године, одвела на Требешко брдо, гдје су били седам дана и гдје су се дешавале “разне тортуре”. Навела је како је једна група пуштена, а друга од преко 30 особа, у којој је била и она, је спроведена у зграду полиције у Горажду.

Према ријечима свједокиње, ту су били смјештени у три ћелије, у којима су били “катастрофални услови”. Додала је да су накнадно добили лонац да врше нужду у ћошку, да су имали јако лошу исхрану и губили на тежини, те да су се чак појавиле и вашке. Свједокиња је навела и да се једна особа покушала убити, те да су неки Бучјани и умрли.

08.09.2016 | BIRN | Jstice Report
На суђењу за злочине почињене у Дервенти и Босанском Броду, свједоци Тужилаштва БиХ су казали да их је тукао оптужени Алмаз Незировић.

Бивши затвореник из хангара у Рабићу (опћина Дервента), Здравко Видовић је казао да су сви стражари имали лош однос према њима, а међу њима и оптужени Незировић.

“Ударао нас је и није дао да једемо. Једном шест дана нисмо јели”, навео је свједок, додавши да је њега и друге затворенике Алмаз тукао палицом по три прста које су претходно морали ставити на школску клупу и онда им је наређено да се скину голи.

САРАЈЕВО, 7. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Некадашњи командант Петог батаљона 328. брдске бригаде такозване Армије БиХ Ахмет Шехић рекао је да је одред "Ел муџахедин" у јулу 1995. године обучавао око 100 припадника тог батаљона, након чега је услиједила офанзива "Фарз" на Возућу.

"Они су имали физичку обуку и вјерску обуку јер су сматрали да људи одавдје не практикују вјеру исправно", рекао је Шехић, свједочећи на суђењу некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Он је рекао да је јединица "Ел муџахедин" 11. септембра 1995. у селу Кестен отела око 60 ратних заробљеника, припадника Војске Републике Српске.

06/09/2016 |  18:40 ⇒ 19:30 | Извор: РТРС

Свједочењем Весне Ивановић, ратне директорке Дома здравља у Братунцу, настављено је суђење ратном команданту тзв. Армије РБиХ у Сребреници Насеру Орићу и његовом саборцу Сабахудину Мухићу, које оптужница терети за ликвидацију српских заробљеника Слободана Илића, Митра Савића и Милутина Милошевића, у селима Залазје, Лолићи и Куњерац.

Докторка Ивановић потврдила је наводе оптужнице о мјесту и времену страдања предратног братуначког фотографа Митра Савића. Истовремено оповргла је свједочења неколицине свједока који су у судници дијелом мијењали исказе дате током истраге.

Докторка Ивановић потврдила је наводе из оптужнице. И свједочење на почетку процеса заштићеног свједока, иначе Орићевог саборца.

САРАЈЕВО, 6. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Весна Ивановић потврдила је данас пред Судом БиХ да се међу четири тијела, која су 16. фебруара 1993. године довезена у Дом здравља у Братунцу, налазило и тијело Митра Савића, за којег је чула да је 14. децембра 1992. године нестао на Куњерцу.

У наставку суђења команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику ове војске Сабахудину Мухићу, оптуженима да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљеника српске националности - Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића, свједок тужилаштва рекла је да је познавала Савића, те да су га у Братунцу сви познавали јер је био локални фотограф.

"Тог 16. фебруара, испред Дома здравља у којем сам тада била директор, видјела сам уплакану супругу Митра Савића, Стојанку, која ми је рекла да су довезена четири тијела, међу којима и њеног супруга, али да она не смије сићи у мртвачницу да га види. Ја сам отишла и препознала Митра и младића Зорана Тришића, којег сам знала из виђења", испричала је Ивановићева.

06.09.2016 | BIRN | Justice Report
У наставку суђења за злочине почињене у Рогатици и Фочи, оптужени Мухамед Шишић је негирао да је у аугусту 1992. учествовао у било каквим активностима у селу Кукавице.

Шишић је казао да је напустио рогатичко село Кукавице у јулу 1992. године заједно с породицом и мјештанима.

“Испратили смо цивилно становништво према Устипрачи и Горажду, а ми смо се вратили у Брчигово, гдје смо оформили јединицу, односно Кукавичку чету. На том подручју је била и Рогатичка чета и заједно смо чинили батаљон, коме је једини задатак била одбрана”, изјавио је Шишић свједочећи у своју корист.

Он је негирао да је пут од села Брчигова до Кукавица био проходан те навео да су ту били положаји Војске Републике Српске (ВРС).

06.09.2016 | BIRN | Justice Report
Свједоци Тужилаштва БиХ изјавили су на суђењу за злочине у Трнову да су заробљени у Дејчићима гдје су свакодневно малтретирани.

Михајло Лаловић је рекао да је заробљен почетком августа 1992. године, када је заједно са супругом и још неколико особа из Калиновика кренуо према Трнову. На путу према Рогоју дочекала их је барикада и војници који су имали зелене траке око главе. Војници су их, како је рекао, одвели кроз шумски пут гдје су могли видјели завезане српске војнике. Лаловић је такођер рекао да је видио и неколико топова.

“Видио сам и Годињака. Затекли смо велику групу жена, дјеце и војника. Годињака сам знао. Знао сам чији је он син. Остао ми је у сјећању као дјечак, ишао је у школу у којој сам ја радио”, испричао је он.