Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 21. МАРТА /СРНА/ - На суђењу десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ оптуженим за ратни злочин над Србима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Ранко Цвијановић рекао је данас да је од кума Јове Божића сазнао да је његовом оцу Јаћиму, у шупи у Доњој Махали, око избио Дамир Клајић звани Дама.

"Кум ми је рекао да је Клајић ударио мог оца ланцем на којем је био катанац и избио му око", рекао је Цвијановић.

Он је навео и да му је стрина Ружа Цвијановић, која је била затворена мјесец и по дана, рекла да је виђала Јаћима у сали Средњошколског центра, да је лоше изгледао и потврдила да му је Клајић избио око.

Цвијановић је додао да му је стрина, са којом је разговарао у Брчком 1993. године након што је размијењена, рекла да му је отац из Средњошколског центра одведен у Доњу Махалу и да се никада није вратио.

Танјуг | 21. март 2018 | Вечерње новости

Одлука о одбијању молбе за изручење Неџада Херенде стигла је у БиХ пре два дана, готово годину од момента када је за њим званично расписана потерница

Правосудни органи Холандије званично су одбили молбу БиХ за изручење Неџада Херенде, бившег припадника злогласне паравојне формације "Шеве", за кога се сумња да је одговоран за убиство осам војника ЈНА 1992, јавила је РТРС.

Позивајући се на своја сазнања у Министарству правде БиХ, РТРС наводи да ће више детаља о разлозима одбијања захтева саопштити Тужилаштво БиХ, након што ова институција и званично заприми одлуку холандског министарства правде.

19/03/2018 |  РТРС | СРНА

На суђењу за ратни злочин над српским цивилима у Броду први свједок Тужилаштва БиХ Бранислав Нарић рекао је да га је оптужени Алминко Исламовић тукао док је био затворен на стадиону "Полет".

Нарић, бивши припадник Војске Републике Српске, рекао је да је у јуну 1992. ухапшен на подручју општине Добој, у селу Подновље, и одведен у Брод.

Он је објаснио да је прво био 20 дана у подруму старе зграде полиције, па је пребачен на стадион "Полет".

"Ишао сам више пута на испитивање. Једном кад сам пошао на степеницама је био Исламовић. Он ме није испитивао, он ме је тукао. Ударио ме је, оборио на патос и ударао ногама", посвједочио је Нарић.

19/03/2018 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења Елфети Весели и Сакибу Халиловићу за свирепо убиство дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, свједок одбране Фикрет Мустафић рекао је да је оптуженог Халиловића упознао крајем јуна 1992. године у Бајрићима, током боравка у његовој кући.

Мустафић је објаснио да је из Церске, као припадник Територијалне одбране одлазио на испомоћ у Ново Село и Бајриће, те да је током боравка у Бајрићима крајем јуна или почетком јула 1992. године, са неколико сабораца био смјештен у Халиловићевој кући.

- Једном, када сам се вратио са линије, видио сам Сакиба како се пере на чесми испред куће. На себи је имао сиву мајицу и тренерку, а мени је посебну пажњу привукла његова пушка пумпарица са преклапајућим кундаком. Он је дошао са групом из Тузле. Неки су били у униформи, а неки нису имали ни оружје - испричао је Мустафић.

16.03.2018 | Срна | Глас Српске

Сарајево - У наставку суђења за ратни злочин над српским цивилима на подручју Брчког 1992. године, прочитан је исказ свједока Мирсада Мујића, који је навео да је видио двије жене док је дијелио храну војницима, а касније сазнао да их је убио Бегзад Кајтази.

Мујић, који је у међувремену преминуо, тврдио је да је добио наредбу од команданта Шемсудина Пекића да припаднике Пете чете опслужује храном приликом акције на Буквик.

Док је дијелио храну, Мујић је, како је навео, видио двије жене које су се предале такозваној Армији БиХ, јавио је "Бирн".

Након што је подијелио храну, те исте жене видио је како леже мртве.

15/03/2018 | РТРС | СРНА

У наставку суђења за свирепо убиство дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника свједок одбране Сафет Мехмедовић рекао је да је оптуженог Сакиба Халиловића само једном кратко видио 1992. године у селу Бакрачи, те да није чуо за дјечака Слободана Стојановића и оптужену Елфету Весели.

"Халиловића знам од 1990. године. Радио је у `Глиници` у Каракају код Зворника. Некад смо знали попричати, заједно попити кафу. Након избијања рата, видио сам га само једном у јулу 1992. године у мом селу Бакрачи, гдје ми је у кратком разговору рекао да тражи своју родбину која је ту живјела", навео је Мехмедовић.

Свједок је рекао да је Халиловић тек тада дошао из Тузле на те просторе и да није знао да ли је био војно ангажован. Додао је да није чуо да је оптужени имао неку војну формацију, те да му није познато да је на подручју Бајрића постојао извиђачко-диверзантски вод.

САРАЈЕВО, 14. МАРТА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Лука Васиљевић рекао је на суђењу припадницима ХВО оптуженим за ратни злочин над Србима на подручју Орашја да су током заробљеништва у Доњој Махали људи извођени на испитивања и поједини, попут Чеде Цвијановића, нису никад враћени, Аћиму Цвијановићу је избијено око, а Перу Гаврића су пронашли објешеног каблом о бојлер.

Васиљевић је испричао да су га из Букове Греде, гдје је живио и радио као возач прије рата, одвели 9. маја 1992. године људи у маскирним униформама са ознакама ХВО-а.

Он је навео да су припадници ХВО-а долазили неколико пута и сакупљали оружје, да је он предао пиштољ за који је имао одобрење и двије ловачке пушке, те да је Перо Винцетић био тај који је скоро увијек тражио наоружање.

Свједок је рекао да се 9. маја, када је један број мјештана камионом одведен из села Букова Греда, мјешанима обратио /један од оптужених/ Марко Доминковић, који је тражио да се преда цјелокупно наоружање.

САРАЈЕВО, 15. МАРТА /СРНА/ - У наставку суђења Ибри Меркезу, Предрагу Богунићу и Ешефу Хурићу за ратни злочин почињен у Горажду, Тужилаштво БиХ уложило је низ материјалних доказа, којима жели доказати да су у том граду незаконито затваране особе српске националности.

Као доказ тужилац Маријана Чобовић уложила је оптужницу Окружног војног тужилаштва у Горажду од 22. јула 1993. против Десе Беговића и других особа због држања оружја без одобрења у Бучју у јуну 1992. године.

Чобовићева каже да овим документом и другим из уложеног сета доказа доказује незаконито затварање особа српске националности, као и да су, након пуштања затворених лица из Министарства унутрашњих послова /МУП/ у Горажду, тек 1993. године поднесене кривичне пријаве против само 12 особа.

"За Луку Беговића се није радило ни о кривичном дјелу, него о прекршају", рекла је Чобовићева.