Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 13. ЈАНУАРА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Велибор Арнаут рекао је у Суду БиХ да су у Основној школи "Иван Горан Ковачић" у Ливну, гдје је у једном моменту било заточено око 200 Срба, били лоши услови, недостајало хране, а дешавала су се премлаћивања и испитивања, углавном ноћу.

За затварање, мучење и убиства српских цивила 1992. године у Основној школи "Иван Горан Ковачић" суди се Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу.

Свједок је испричао да га је током заточеништва у Основној школи "Иван Горан Ковачић" у Ливну испитивао Муамир Јашаревић звани Бабо са млађим братом оптуженог Зденка Андабака.

Према оптужници, Андабак је био командант Војне полиције Хрватског вијећа одбране /ХВО/ за оперативну зону сјеверозападна Херцеговина, Јашаревић његов замјеник, а Велагић припадник криминалистичке службе Војне полиције ХВО-а.

Арнаут је рекао да је у школу одведен 9. аугуста 1992. године. "Гарића полицајца се сјећам, наишао је камионом по нас. У школи смо затекли неколико људи, а касније су пристизали и други", испричао је свједок.

БИХАЋ, 28. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Кантонални суд у Бихаћу осудио је Сафета Ковачевића на годину дана затвора за малтретирање ратних заробљеника српске националности 1995. године.

Ковачевић, бивши војни полицајац Петог корпуса такозване Армије БиХ /АБиХ/, потписао је споразум о признању кривице и рекао да је у марту 1995. године учествовао у премлаћивању и злостављању ратних заробљеника српске националности.

Ковачевић је осуђен да је 11. марта 1995. године, заједно с другим припадницима Војне полиције, тукао ратне заробљенике полицијским палицама, кундацима пушака, рукама и ногама, тјерајући их да током спровођења из Цазина и Бихаћа до граничног прелаза Изачић ради размјене, између осталог, пјевају и пјесму "Босно моја".

Суд у Бихаћу прихватио је казну од годину дана затвора предложену у споразуму, преноси Бирн.

САРАЈЕВО, 22. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Бивши припадник Хрватског вијећа одбране /ХВО/ Дамир Липовац, који је био командант логора у дервентском мјесту Пољари, потписао је споразум о признању кривице за злочине над Србима 1992. године на подручју Дервенте.

Суд ће 12. јануара објавити одлуку да ли прихвата споразум о признању кривице.

Предсједавајући Судског вијећа Даворин Јукић рекао је да је суду достављен писани споразум који је потписао Липовац, али да у судници нису представљени његови детаљи.

Тужилаштво БиХ терети Липовца, некадашњег припадника 103. бригаде ХВО-а, за злочине почињене 1992. на подручју Дервенте, преноси Бирн.

САРАЈЕВО, 1. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - На суђењу за ратне злочине над српским цивилима на подручју Рогатице и Фоче, свједок Тужилаштва БиХ, заштићеног идентитета, "СТ-1" изјавио је да је видио како оптужени Емир Драковац сијече главу једном човјеку у селу Вратсалићи, општина Рогатица.

Према његовим ријечима, на састанку у Устипрачи формиран је батаљон у чијем су саставу биле и Рогатичка и Кукавичка чета, које су одлазиле у заједничке акције у "повратак територија према Рогатици", а у једној од њих у селу Вратсалићи наишли су на човјека који је пекао ракију, јавља Бирн.

"Драковац и још један су му стајали иза леђа. Нисам видио ко, али неко је пуцао у тог човјека, а онда су навалили на ракију. Потом му је Драковац сјекиром одсјекао главу. Заједно су му одсјекли полни орган и ставили му у уста, а затим главу набили на колац", рекао је свједок.

Он је навео да је учествовао и у другим акцијама у заузимању Зебине шуме, општина Фоча.

В. Н. | 01. децембар 2015.
Апелациони суд Дистрикта изрекао правоснажне пресуде двојици Бошњака. Галиб Хаџић (68) и Нијаз Хоџић (55) одговорни за злочине 1992. године Пресуђено за ратна дешавања из 1992. године јужно од Брчког

Апелациони суд Брчко дистрикта изрекао је правоснажне пресуде којима је за ратне злочине у прератној општини Брчко осудио Галиба Хаџића (68) на две године и десет месеци, а Нијаза Хоџића (55) на једну годину затвора, саопштено је у уторак из локалног Тужилаштва.

Оптужница из 2010. године је обојицу, у више тачака, теретила за физичка и душевна злостављања затворених цивила и ратних заробљеника српске националности, почињених 1992. године на неколико локација на подручју Горњег Рахића, јужно од Брчког.

Основни суд је у првостепеном поступку Хаџића прогласио кривим по већини тачака оптужнице, док га је за одређен број радњи које су му стављене на терет ослободио оптужби.

С друге стране, Хоџић је неправоснажно проглашен кривим по свим тачкама оптужнице, које је суд све оквалификовао као злостављања ратних заробљеника и изрекао му казну једногодишњег затвора.