Институт за истраживање српских страдања у XX веку

четвртак, 27. авг 2015, 16:10 -> 16:24
Вештак одбране за демографију Светлана Радовановић остала је, на хашком процесу Ратку Младићу, при исказу да је у масовним гробницама повезаним са падом Сребренице било и особа које су страдале пре јула 1995.године.

Светлана Радовановић сматра да су на списку Тужилаштва лица која су погинула пре 1995 године.

"Та лица су могла бити пронађена у гробницама, али... то што је неко нађен у гробници не значи да се страдао у јулу 1995, после пада Сребренице", рекла је Радовановићева, преноси Бета.

Она је казала да то произлази из докумената Армије и Министарства одбране БиХ, у које су и демографски експерти тужилаштва имали увид.

На сугестију тужилаца, Радовановићева је потврдила да се користила списком жртава из 2009. године, а да ажурирани списак, сачињен 2013. "није узела у обзир".

У том ажурираном списку, чуло се у судници, исправљене су грешке у вези са 80 од укупно 220 особа, за које су постојали подаци да су смртно страдале пре 1995.

среда, 23. сеп 2015, 15:57 -> 16:36
У наставку сведочења на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, вештак одбране за балистику Зорица Суботић доказивала је да 1993-94. Војска Републике Српске није испалила минобацачке гранате које су убиле десетине цивила у Сарајеву.

У експертском извештају, Зорица Суботић је побијала налазе више истрага сарајевске полиције и Унпрофора да су минобацачке гранате у низу тешких инцидената у Сарајеву долетеле из правца положаја ВРС, преноси Бета.

После анализе истражног материјала и трагова на терену, сведокиња је, износећи обиље техничких детаља, сугерисала, а у неким случајевима и тврдила, да су пројектили били испаљени из правца у којем је била Армија БиХ.

По налазу вештака одбране, минобацачке гранате које су у сарајевском насељу Алипашино Поље, 22. јануара 1994, убиле шесторо деце, а раниле пет особа, биле су испаљене из правца УПИ института, где је била Армија БиХ, а не из околине Института за слепе, коју је држала ВРС, како се наводи у оптужници.

17/09/2015 | 15:40 | Извор: СРНА
Канадски обавјештајни официр рекао је данас на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом да му је један амерички војни обавјештајац показао слику на којој се види како једна особа са прозора зграде у Сарајеву баца минобацачку гранату на пијацу Маркале.

Овај свједок, који је у команди Унпрофора у Загребу био од новембра 1994. године, навео је да је онај ко је фотографисао био у истој соби као и особа која је бацила гранату, те оцијенио да је вјероватно да је граната на Маркале бачена са оближње зграде, тим прије што се на лицу мјеста увјерио да је пала под готово правим углом.

"Фотографија је добијена од бошњачке стране. Амерички обавјештајац је показао ту слику мени и другима, за вријеме званичног састанка о гранатирању Маркала. Био сам удаљен три до пет метара од тог војника", рекао је свједок, наводећи да није могао видјети шта је тачно на слици, коју је амерички војник брзо показао и склонио.

Овај официр, који је дао исказ као заштићени свједок, рекао је да је у Унпрофору владало увјерење да муслиманске снаге гранатирају сопствени народ и да су за масакр на сарајевским Маркалама криви муслимани - пренијели су београдски медији.

БЕОГРАД, 15. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Бивши војни посматрач УН у БиХ Пол Конвеј изјавио је на суђењу генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу да је крајем 1995. године у околини Сарајева открио минобацачки положај такозване Армије БиХ, с којег је у августу те године могла бити испаљена граната на сарајевску пијацу Маркале.

Конвеј, који је у вријеме спорног догађаја био посматрач УН на пункту јужно од Сарајева, између положаја такозване Армије БиХ и Војске Републике Српске, изјавио је да је 28. августа 1995. године око 11.00 часова "чуо неколико пригушених детонација", а затим и дим изнад Маркала, али да није могао утврдити одакле је пуцано.

Он је напоменуо да ни он нити његове колеге нису регистровали никакву минобацачку ватру са српске стране тог јутра када је дошло до експлозија на Маркалама, преносе београдски медији.

Конвеј је посвједочио да је у децембру исте године открио минобацачки положај такозване Армије БиХ јужно од Сарајева, удаљен до једног километра од пијаце Маркале, са најмање четири минобацача окренута ка граду.