Институт за истраживање српских страдања у XX веку

понедељак, 12. октобар 2015 | Бета

ХАГ/БЕОГРАД - Хашки трибунал саопштио је данас да је још прошлог лета превремено ослободио бившег официра Војске Републике Српске Момира Николића, иако он није одслужио две трећине казне од 20 година затвора због прогона Муслимана из Сребренице. Одлуком председника Трибунала Теодора Мерона, Николић је из затвора у Финској пуштен 1. јула прошле године. Та одлука Трибунала држана је у тајности до данас, када је објављена.

Николић, који је био начелник за безбедност Братуначке бригаде ВРС, био је први српски официр који је пред Трибуналом, у мају 2003. године признао да је крив због учешћа у спровођењу операције систематског убијања око 7.000 муслиманских мушкараца и депортације жена и деце из Сребренице. Првостепеном пресудом, Николић је био осуђен на 27 година затвора, али је апелационо веће Трибунала делимично усвојило његову жалбу и изрекло му правоснажну пресуду од 20 година.

БЕОГРАД, 7. ОКТОБРА /СРНА/ - Балистички свједок одбране у процесу суђења генералу Ратку Младићу Зорица Суботић изјавила је приликом унакрсног испитивања да су модификоване авио-бомбе које је користила Војска Републике Српске биле прецизне и кориштене искључиво за гађање војних циљева у Сарајеву 1994. и 1995. године.

Суботићева је остала при исказу да нико није повријеђен у експлозији модификоване авио-бомбе на подручју Храснице 1. јула 1995. године, упркос предоченом извјештају сарајевске полиције да су двије особе биле тешко рањене, а неколико грађана лакше повријеђено, преносе београдски медији.

Суботићева је одбила покушај заступника оптужбе да побије њен исказ да је 7. априла 1995. модификована авио-бомба била испаљена на основну школу у Храсници зато што је у њој био штаб тзв. Армије БиХ.

БЕОГРАД, 5. ОКТОБРА /СРНА/ - Зорица Суботић, вјештак одбране за балистику у процесу суђењa генералу Ратку Младићу, остала је досљедна својој тврдњи да припадници Војске Републике Српске /ВРС/ нису одговорни за више минобацачких напада на Сарајево у периоду од 1992. до 1995. године и нагласила да за то постоје материјални докази.

Суботићева је током унакрсног испитивања одбацила тврдње заступника оптужбе Адама Вебера да је она своје закључке засновала на погрешном тумачењу истрага које су о експлозијама у Сарајеву спровели Унпрофор и локална полиција, преносе београдски медији.

Она је негирала и Веберову тврдњу да није тачна локација Института за слијепе коју је показала на мапи, а из чије околине су, према оптужници, српске снаге испалиле пројектиле ка насељу Алипашином Пољу гдје је у јануару 1994. године страдало шест малишана.

Суботићева је остала и при исказу да су сарајевски истражитељи погрешно утврдили правац из којег су долетјеле три гранате које су у сарајевском насељу Добриња 4. фебруара 1994. убиле осам, а раниле 18 грађана.

Извор: Бета уторак, 29.09.2015.
На Маркалама је експлодирала подметнута мина, не граната ВРС, изјавила је на суђењу Ратку Младићу вештак за балистику Зорица Суботић.

Сведочећи у одбрану Ратка Младића пред Хашким трибуналом, Суботић је тврдила да страдање цивила на сарајевској пијаци Маркале у фебруару 1994. није изазвала минобацачка граната, него "статички активирани" подметнути експлозив.

Суботић је изјавила и да није било могуће да другу експлозију испред затворене тржнице Маркале, у августу 1995, изазове минобацачка граната, а да њен лет не сними радар Унпрофора и да се не чује звук испаљења, како тврди тужилаштво.

Оптужница генерала Младића (73), тадашњег команданта Војске Републике Српске, терети за терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем.

У оптужници пише да је минобацачка граната, која је на Маркалама 5. фебруара 1994. убила 66, а ранила више од 140 грађана долетела из правца на којем су били положаји ВРС.