Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Аутор: Зорана Шуваковић | петак, 11.12.2015. у 22:22

Португалац  Жозе Кутиљеро на суђењу ратку Младићу изјавио да су уочи рата у Босни међународну заједницу лагали сви, „али Срби најмање”

Да Алија Изетбеговић није накнадно повукао свој потпис на мировни документ који су у марту 1992. потписале све три завађене стране, рата у Босни и Херцеговини можда не би ни било. Била би избегнута трагедија и разарања и небројени животи били би сачувани. На суђењу Ратку Младићу у Хагу, бивши европски мировни посредник у БиХ, Португалац Жозе Кутиљеро поново је ове недеље подсетио на предратно пролеће 1992. године када је лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић прво прихватио, а затим под утицајем Ворена Зимермана, тада америчког амбасадора у Југославији, повукао свој потпис испод принципа преуређења БиХ како су били предложени планом лорда Карингтона.

По једином мировном плану за БиХ, о коме је са све три стране у име Европске заједнице и лорда Карингтона преговарао португалски дипломата Жозе Кутиљеро, Босна и Херцеговина требало је да постане децентрализована, конфедерална држава и подељена на кантоне по националној основи. Ти кантони би се формирали на принципу већинске етничке припадности у општинама, а Босна и Херцеговина би личила на леопардову шару. Принципи унутрашње поделе Босне и Херцеговине на три етничке заједнице договорени су на конференцији о БиХ у Лисабону 23. фебруара 1992, а непун месец после тога (18. марта) Кутиљеров план су потписали  Радован Караџић, Алија Изетбеговић и Мате Бобан.

среда, 09. децембар 2015 | Blic

Бивши европски мировни посредник у БиХ Жозе Кутиљеро изјавио је на суђењу генералу Ратку Младићу да је у пролеће 1992. године лидер муслимана у БиХ Алија Изетбеговић прво прихватио, а затим, под утицајем САД, одбио принципе преуређења БиХ и да је права трагедија што тада није постигнут мир.

"Поређење карте која је била утврђена на основу тих принципа 18. марта 1992. године и мапе која је део Дејтонског споразума из новембра 1995. године показује да је, након три и по године рата, резултат био готово исти. Небројени животи могли су бити сачувани", рекао је Кутиљеро, преносе београдски медији.

Кутиљеро, који је сведочио по обавезујућем налогу суда, потврдио је да су у марту 1992. године представници све три националне заједнице прихватили принципе уређења БиХ са три конститутивне јединице унутар тадашњих граница.

"Након усвајања уставних принципа, Срби су желели даље преговоре о подели територије, а Муслимани су почели да одуговлаче. Недуго пошто су стране прихватиле принципе, до мене је почело да допире да се Алија Изетбеговић јавно одриче свог пристанка у изјавама муслиманским медијима. Тадашња влада БиХ званично је одбацила принципе у јуну 1992. године", подсетио је Кутиљеро.

Вечерње новости | А. МАЦАНОВИЋ | 07. децембар 2015.
Милорад Додик сведочио на суђењу генералу Ратку Младићу у Хагу. СДС се залагао за опстанак Југославије и останак БиХ у њој

Хрвати и муслимани у БиХ, односно ХДЗ и СДА, желели су распад Југославије, док се СДС залагао за опстанак Југославије и останак БиХ у њој - рекао је у понедељак председник Републике Српске Милорад Додик, као сведок одбране, на суђењу Ратку Младићу у Хагу.

Додик је, сведочећи о данима који су претходили распаду СФРЈ, рекао да је један од главних криваца за распад Југославије био Алија Изетбеговић, који је скупштинску говорницу у Парламенту БиХ злоупотребио да као председавајући Председништва БиХ позове Парламент БиХ да призна Хрватску и Словенију као независне државе.

Он је поновио ранији став да је Изетбеговић највећи кривац за рат у БиХ, подсетивши на његове речи да је "спреман жртвовати мир за независност БиХ".

- Независност БиХ је била резултат жеља само муслимана, док је ХДЗ подржавао независност Хрватске и надао се припајању хрватских делова БиХ Хрватској. Једино су Срби били за очување СФРЈ - рекао је Додик, и подсетио да је после тога организован референдум за који је рекао да је био нелегалан, јер је био "манифестација политичке воље само муслимана".

ХАГ, 3. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Чилеански антрополог Дејвид дел Пино критиковао је у Хашком трибуналу, током суђења команданту Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу, рад колеге Вилијама Хагланда, антрополога са којим је радио, а који је водио ексхумације неколико гробница с тијелима сребреничких жртава.

Као свједок одбране, Дел Пино је данас путем видео-линка рекао да вјештак тужилаштва Хагланд није презицно поштовао форензичку процедуру у вези са елементима пронађеним у гробницама као што је одјећа.

"Операције су се заустављале кад је Хагланд одлазио, одјећа се одбацивала по Хагландовој наредби иако је у некој било документације, нису се користили формулари и нису се делегирала овлаштења", рекао је Дел Пино.

Он је рекао да је Хагланд сматрао да та одјећа није била у вези с тијелима, иако Дел Пино сматра да је то било питање које треба истражити.

"Рекао сам то Хагланду и о томе се нисмо сагласили", навео је Дел Пино.