Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Биланс крвавог пира - 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13...

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

САРАЈЕВО, 29. АПРИЛА /СРНА/ - Обимне истражне радње МУП-а Републике Српске у случају "Добровољачка" резултовале су Извјештајем од 45 страница, а у 122 прилога, уз извјештај Тужилаштву, достављено је 117 докумената са око 470 страница у којима је прецизно описан злочин над припадницима ЈНА у Сарајеву 2. и 3. марта 1992. године.

Приложена су и три фоно записа – аудио касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео записа, који доказују постојање кривичних дјела и непосредно учешће осумњичених лица, а посебно генерала Јована Дивјака, у њиховом извршавању.

Правосуђе БиХ поново је остало нијемо не само на ове доказе, већ и наводе српске стране да је у Сарајеву током рата било 126 логора и да је око 3.200 цивила српске националности страдало у том граду на различите начине.

Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране такозване РБиХ и "Зелених беретки", међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.

петак, 20. април 2012.

Сарајево – Док се Богдана Томовић, мајка 18-годишњег Здравка, једног од војника убијених 3. маја ратне 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, припрема да на дан убиства свог јединца дође у Сарајево и прислужи му свећу, из истог тог Сарајева поручују јој да се мане „фарсе” и „политичке провокације”, јер је на „наводни злочин” стављена тачка.

Поруку Томовићевој, а уједно и представницима Владе РС који су најавили обележавање страдања припадника ЈНА, упутили су управо они који су најодговорнији за злочин који се десио у Добровољачкој улици: Јован Дивјак, пензионисани ратни генерал Армије РБиХ, члан ратног Председништва  РБиХ Ејуп Ганић и председник Удружења „Зелене беретке” Мухамед Швракић.

Дивјак, како преноси „Дневни аваз”, тврди да је случај Добровољачка  „завршена ствар” и окривљује Тужилаштво БиХ што није на „дешавања” у овој улици већ „ставило тачку”.