Институт за истраживање српских страдања у XX веку

07.10.2016 19:03 | Срна

Сарајево - Пред Судом БиХ данас је почело суђење Ивану Медићу и Тончију Рајићу оптуженим за злочине над српским цивилима почињене у логору Дретељ код Чапљине.

Медића и Рајића оптужница терети да су од 5. маја до 17. августа 1992. године, као припадници Хрватских одбрамбених снага и Хрватског вијећа одбране, учествовали у незаконитом затварању, нечовјечном поступању, пљачкању имовине, те присиљавању на сексуални однос цивила српске националности у логору Дретељ.

У оптужници се наводи да је Медић силовао и мучио Српкиње, те се описује како је звјерски мучио једну од жртава, коју је ударао палицама по рукама, забадао јој игле под нокте и на крају јој запалио косу.

Ове Медићеве жртве биће, између осталих, заштићени свједоци на суђењу.

САРАЈЕВО, 6. АПРИЛА /СРНА/ - Суд БиХ потврдио је оптужницу која Мирослава Хрстића, Ивана Медића, Миљенка Ноголицу и Тонћу Рајича терети за ратни злочин против цивилног српског становништва у логору Дретељ у Чапљини, саопштено је из Суда БиХ.

У оптужници се наводи да су од 5. маја до 17. августа 1992. године или приближно тог датума, за вријеме оружаног сукоба између припадника Хрватских обрамбених снага /ХОС/ и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ са једне и оружаних снага Српске Републике БиХ са друге стране, кршећи правила међународног хуманитарног права починили противзаконито затварање, нечовјечно поступање, пљачкање имовине и присиљавање на сексуални однос цивила српске националности на подручју општине Чапљина.

САРАЈЕВО, 9. МАРТА /СРНА/ - Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против четири лица, некадашња припадника ХОС-а, који су оптужени да злочине над жртвама српске националности на подручју Чапљине и логора "Дретељ".

Оптужница је подигнута против Мирослава Хрстића /67/, Ивана Медића /64/, Миљенка Ноголице /54/ и Тонће Рајича /45/, сви држављани БиХ и Хрватске, саопштено је из Тужилаштва.

Оптужени се терете да су за вријеме рата у БиХ у прољеће и љето 1992. године, у својству команданта и припадника ХОС-а и ХВО-а, на подручју Чапљине, поступали противно Женевским конвенцијама о заштити цивилних особа за вријеме рата и починили ратне злочине над жртвама српске националности, локалном становништву са подручја Чапљине, као и заробљеницима у логору "Дретељ".

24.04.2015 12:13 | Горан Маунага

Сарајево - Логораши у РС огорчени су судским процесом и пресудама за злочине над Србима у логору Дретељ, јер нису процесуирани најодговорнији за те злочине, а казне су минорне и за оне за које је доказано да су убијали Србе.

Суд БиХ осудио је прошле седмице припаднике ХОС-а Ивана Медића на седам година затвора, Ивана Зеленику и Едиба Буљубашића на шест, Марину Грубишић-Фејзић на пет, док је Срећка Херцега ослободио оптужбе за злочине почињене над српским заробљеницима у логору Дретељ код Чапљине и у војној амбуланти у Мостару 1992. године.

Предсједник Удружења логораша источне Херцеговине Вукан Ковач каже да је фрапантно да је за злочине у Дретељу осуђено само четворо припадника ХОС-а с обзиром на то да су током суђења свједоци изнијели још десетине имена најодговорнијих за убиства, силовања и тортуру над логорашима.

- Кад је тужилац Џуд Романо покренуо тај процес он је осумњичио 56 људи за злочине у Дретељу и то нам је давало трачак наде. Он је напустио БиХ, неко други је преузео предмет и дошло је до тога да у Суду заврши само њих пет од којих је један ослобођен. Шокантно је и то што у процесу није доказано ко је био управник логора, а оптужницом нису обухваћена лица која су га основала - каже Ковач.

САРАЈЕВО, 14. АПРИЛА /СРНА/ - Суд БиХ осудио је данас Ивана Медића на седам година затвора, Ивана Зеленику на шест, Марину Грубишић Фејзић на пет година затвора, док је Срећка Херцега ослободио оптужбе за злочине почињене над српским заробљеницима у логору Дретељ 1992. године.

Првострепеном пресудом у предмету "Иван Зеленика и други", Едибу Буљубашићу изречена је казна од шест година, али како је он раније осуђен у Кантоналном суду у Зеници на 34 године, изречена му је јединствена казна од 34 године затвора.

Суд БиХ потврдио је 13. марта 2012. године оптужницу која Зеленику, Срећка Херцега, Едиба Буљубашића, Ивана Медића и Марину Грубишић-Фејзић терети за почињење кривичног дјела злочин против човјечности.

У оптужници се, између осталог, наводи да су оптужени у периоду од маја до августа 1992. године починили злочин против човјечности над жртвама српске националности заробљеним у логору Дретељ.

27/01/2015 | 18:05 | Извор: СРНА

Тужилаштво БиХ затражило је пред Судом БиХ да се оптужени у случају "Иван Зеленика и други" прогласе кривим за ратне злочине почињене над Србима у логору "Дретељ".

Затражено је да се за злочине над Србима прогласе кривим Иван Зеленика, Срећко Херцег, Едиб Буљубашић, Иван Медић и Марина Грубишић-Фејзић.

У наставку изношења завршне ријечи, Тужилаштво је навело да је извршен широк и систематичан напад на Србе и да су оптужени у њему свјесно учествовали.

"Сматрамо да су починили злочин против човјечности, па предлажем да Суд утврди њихову одговорност, прогласи их кривима и изрекне кривичну санкцију", рекла је тужилац Ремзија Смаилагић.

29/01/2013 | 20:57 | Агенције

На суђењу бившим припадницима Хрватских одбрамбених снага за злочине над српским цивилима у логору Дретељ, свједок Тужилаштва БиХ Сава Бојанић рекла је да су заробљеници били злостављани и силовани, а да је њу, по довођењу у Војну амбуланту у Мостару 1992. године, Иван Зеленика ударио палицом.

Бојанићева је испричала да су је војници ХОС-а 18. јула 1992. године одвели у канцеларију у Војној амбуланти, гдје је био Зеленика.

"Мене је ударио палицом. Ја сам онда смјештена у собу са женама, а муж у самицу", рекла је Бојанићева, додавши да је у тој канцеларији оставила документе и 500 њемачких марака, јавља Бирн. Током унакрсног испитивања, навела је да је за име Зеленике сазнала када је доведена у собу гдје су биле друге жене.

18/12/2012 | 18:50  | Независне новине

Вјештак Жељко Каран рекао је данас на суђењу за злочине над Србима у логору Дретељ да је на посмртним остацима Јове Пејановића и Божидара Балабана, за које је наведено да су нестали у Дретељу, утврђено више ломова костију.

Каран је додао да на основу посмртних остатака није могуће одредити тачан узрок смрти Пејановића и Балабана, који су, према подацима Канцеларије за нестале у Бањалуци, нестали у августу 1992. године, преноси Бирн.

Њихова тијела су, према информацијама, размијењена током рата.