Институт за истраживање српских страдања у XX веку

БАЊАЛУКА, 3. ЈУНА /СРНА/ - Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да се на подручју Посавине налази велики број измјештених српских гробница.

"Постоје измјештене масовне српске гробнице на чије постојање је раније указао Нијаз Чаушевић Медо, бивши командир Интервентног вода ХВО-а чији су припадници у марту 1992. године починили злочине над српским цивилима у Сијековцу код Брода", рекао је Грабовац Срни.

Он каже да је највећи проблем то што Тужилаштво БиХ неће да покрене кривични поступак у вези са убиством 59 Рома 1992. године код Брода, чија су тијела пронађена у масовној гробници у Дубочцу.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 18. АПРИЛА /СРНА/ - Предсједник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић и шеф Канцеларије института за тражење несталих у Источном Сарајеву Српко Батинић посјетили су гробље у сарајевском насељу Ступ након сазнања да је на православном дијелу тог гробља у току рата укопано седам до осам војника српске националности.

"Човјек српске националности пренио ми је наводе Јагоде Трогрлић, која је у међувремену преминула, а која је живјела код цркве на Ступу, да је очевидац укопа српских војника на православном дијелу гробља на Ступу", рекао је Мандић Срни.

Он је напоменуо да је након реконструкције и проширења Ступске петље овај дио гробља доста уништен, те да ће се информисати ко сада газдује тим гробљем и ко је у то вријеме вршио укопавање.

13/01/2019 | РТРС | СРНА

Инспектор Управе МУП-а Републике Српске за сузбијање тероризма, екстремизма и истраге ратних злочина Симо Тушевљак изјавио је да предмет против министра одбране Хрватске Дамира Крстичевића и осталих оптужених за убиство више од 1.000 Срба у БиХ стоји у Тужилаштву БиХ од 2007. године и да ништа по том питању није урађено.

"Вечерње новости" подсјећају да се у извјештају МУП-а Српске упућеном Тужилаштву БиХ 2005. године, који је допуњен 2007. године, као осумњичени за ратне злочине на Србима на подручју Дрвара, Шипова, Петровца, Мркоњић Града, Бихаћа, Јајца и других западнокрајишких општина у септембру и октобру 1995. године, осим Крстичевића, наводе и Тихомир Блашкић, Станко Сопта, Марио Петровић и више Н.Н.лица.

Политика, 12.01.2019 |  Александра Петровић

Дамир Крстичевић био је командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, која је учествовала у убиству 81 цивила из избегличке колоне у месту Бравнице код Јајца 13. септембра 1995. године, наводи се у доказима поднетим тужилаштву

Данашњи министар одбране и потпредседник Владе Републике Хрватске генерал Дамир Крстичевић био је командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, која је учествовала у ракетирању колона српских избеглица у месту Бравнице код Јајца 12. и 13. септембра 1995. године. Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије управо је поднета кривична пријава против Крстичевића и саучесника, због сумње да су извршили убиство 81 цивила српске националности, пуцањем из ватреног оружја и испаљивањем ракета из ручног ракетног бацача на избегличку колону која се кретала путем Доњи Вакуф – Јајце.

БЕОГРАД, 29. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Тужилаштво Србије за ратне злочине подигло је три оптужнице за ратне злочине над српским цивилима, од којих се двије односе на Сарајево и Брчко, а једна на Косово и Метохију.

За ратне злочине против српских цивила почињене 1992. године у Сарајеву оптужен је држављанин БиХ чији су иницијали Х.М, пише "Политика".

Лице чији су иницијали М.Ч. оптужено је за ратни злочин над српским цивилима почињен 1992. године у Брчком

Оптужнице за злочине у Сарајеву и Брчком требало би да потврди суд.

В. Митрић | 28. децембар 2018 | Вечерње новости

Оптужени се терете да су “за време рата у својству команданата и припадника ТО Лукавац, Војне полиције, такозване „Фикине јединице“ и ХВО-а Модрац, поступали супротно одредбама Женевских конвенција

Тужилац Посебног одсека за ратне злочине подигао је оптужницу против Зијада Срабовића (57), из Тузле, Рефика Моранкића (56) званог “Фико“ из Модраца, Ахмета Бајрића, званог “Ахмо“ (53) из Лијешница, Абида Арапчића (49) из Тузле, Сенаида Ћосића (61) из Тузле, Пашаге Чајића(49) из Лукавца, Самира Џамбића (46), из Лукавца и Мирсада Жилића(54) из Тузле, сазнају „Новости“ у Тужилаштву БиХ.

28/11/2018 |  РТРС | СРНА

Адвокат неколико породица убијених војника ЈНА Милан Романић каже да није тачна изјава Јована Дивјака да такозвана Армија БиХ није била организатор ратног злочина у сарајевској Добровољачкој улици у мају 1992. године и истиче да је тај пензионисани генерал школски примјер некога ко треба да одговара према командној одговорности.

Романић каже да се на познатом видео-снимку из "Добровљачке" види Дивјак, који подређеним виче "Не пуцај, не пуцај!", али да није учинио ништа да казни оне који су убијали војнике ЈНА током повлачења.

"Шта је Дивјак као официр предузео да казни оне који га нису слушали? Да ли је казнио те починиоце? Није", рекао је Романић за "Еуроблиц".

Младен Кременовић| 23.11.2018 | Политика

У нападу на колону ЈНА у Сарајеву убијена 42 припадника војске, 73 су рањена, а раније вођеном истрагом утврђено да је убијено седам, а рањено 14 особа

Бањалука – Правосуђе БиХ поново ће истраживати страдање војника Југословенске народне армије (ЈНА) 2. и 3. маја 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву. Претходно вођена истрага о том злочину обустављена је пре шест година.

То је минулих година био повод за незадовољство српског народа на рад правосуђа јер се ради о злочину који се у политичким и правним круговима у Републици Српској схвата и као „напад на мир”. Од петнаест особа против којих је вођена претходна истрага, на списку су остала њих петорица.

23/11/2018 |  РТРС | СРНА

Адвокат Милан Романић рекао је да очекује да поновна истрага против пет лица у предмету "Добровољачка улица" неће трајати годинама, већ да ће бити завршена за неколико мјесеци, те да ће одговорни за тај ратни злочин коначно бити оптужени.

Романић, који је пуномоћник Богдане Томовић, мајке Здравка Томовића, војника ЈНА убијеног 3. маја 1992. године у нападу на колону у сарајевској Добровољачкој улици, те Гордане Гвозденовић, сестре Обрада Гвозденовића, поручника ЈНА убијеног 2. маја исте године на Скендерији, рекао је да није добио никакву одлуку о поновном покретању истраге, већ да је о томе сазнао из медија.

"Не знам тачно против којих лица се истрага покреће, али могу рећи да је Тужилаштво коначно ријешило нешто након шест година и десет мјесеци чекања, након што смо ми уложили приговор на одлуку о обустави истраге", изјавио је Романић Срни.