Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Пише: Тимоти Бенкрофт Хинчи  

26. мај 2011.

Ратко Младић је ухапшен и његова екстрадиција Хашком трибуналу, је већ у току… И док НАТО лидери држе „победничке“ говоре, поставимо себи једно питање: Када ће коначно НАТО бити послат на оптуженичку клупу у Хагу, и када ће његови лидери коначно одговарати за властите злочине? Одговор на ово питање, у данашњем свету међународног безакоња, је веома прост: Никада.

Хм, хм, Ратко Младић, преморен и болестан, старац, који наводно болује од рака, је ухапшен и његова екстрадиција је у процесу између Србије и Хашког трибунала. Веома интересантно. Зашто га нису једноставно киднаповали, као што су то учинили својевремено са Милошевићем, и потом илегално отпремили у Холандију, кршећи тако сваку ставку међународног и српског закона?

 

 

Америчка колонија Србија ухапсила је генерала Ратка Младића, управо уочи долазак Кетрин Ештон у Београд, за коју се чини да је чудотворка- слама и најтврђе, плаши и најхрабрије. И тако, у том страху, а посебно у страху од евентуалног неодобравања статуса кандидата услед лошег извештаја Сержа Брамерца специјалне јединице Србије и њена „власт“ реаговале су жестоко и предано.

Једини је проблем што држава Србија реагује правовремено и искључиво селективно, само у туђем интересу а никада у српском. Тешко је разумном човеку објаснити зашто је хапшење Ратка Младића у политичком интересу Србије. Шта ћемо добити од хапшења? Једни се надају „бржим Еу интеграцијама“ а други „мањим притисцима“. Нећемо добити ни једно ни друго. Брзина европских интеграција је процес који зависи од мноштва фактора, а хапшење Ратка Младића, то треба свима да буде јасно, није један од њих. Сличну смо ситуацију имали када је ухапшен Радован Караџић. Могуће је да ћемо добити статус кандидата за пријем, али тај бисмо статус добили и без хапшења, упркос страху наших власти. Статус кандидата, са друге стране, не значи ништа; новчана помоћ из европских фондова биће опљачкана од стране локалних мафијаша који су у договору са лидерима политичких странака на власти (а за разлику од бугарских ови наши ни трагове неће оставити) а сам статус кандидата може трајати и двадесет, и тридесет година, или бесконачно.

јул 5, 2010 18:59 | Разговарао Угљеша Мрдић

Историчар Веселин Ђуретић у интервјуу за „Печат“ открива детаље у вези са наводима из бележнице првог команданта Војске Републике Српске генерала Ратка Младића, који се тичу српско-руских односа из периода ратних дешавања деведесетих година

Појављивање у јавности ратне бележнице генерала Ратка Младића из периода када је био командант Војске Републике Српске изазвала је многобројне недоумице и различите реакције, како домаће, тако и стране јавности. Један од сведока Младићеве бележнице, и човек који се у њој помиње на неколико места, јесте и угледни српски историчар, академик Веселин Ђуретић, који је деведесетих година прошлог века именован за једног од сенатора Републике Српске на предлог др Радована Караџића, тадашњег председника РС.

Међу личностима које су консултоване уочи пута делегација Републике Српске у Москву, генерал Младић у свом дневнику помиње и ваше име. Тада сте били председник Друштва српско-руског пријатељства. Какав је састанак био у питању?