Институт за истраживање српских страдања у XX веку

ДЕФЕКТНА ОПТУЖНИЦА

Иван ИВАНОВ | 03.11.2011 | 01:33
 
Тужилаштво МТБЈ тек што је објавило нову, трећу по реду оптужницу против генерала Ратка Младића.[1] Сада Генерала чека да се поново појави пред судом, како би одговорио на питање о томе да ли се по новој оптужници осећа крив или не. Практично, истовремено са том оптужницом донета је одлука суда у вези са захтевом Одбране да се оптужница призна за дефектну. Суд је одбио захтев Одбране.[2]  Међутим, дефектност оптужнице уопште не треба да се „констатује“, она је очигледна.

Тако, на пример, оптужница окривљује Младића за убиства по читавој територији Босне. Али, где, када и ко је убијен – о томе су подаци, лепо речено, јако-јако уопштени. Тако се констатује да је убијено „најмање шест људи“ или „отприлике њих деветоро“. Посебно „убедљиво“ изгледају тврдње о убиствима  „једног броја лица“ час овде, час онде (наравно, без указивања тачног времена и места). Чак и када се говори о убиству само „једне особе“ нема имена и осталих података, неопходних  за идентификацију. Нема информација ни о месту, ни о времену када је убиство извршено. Само се каже општина или град. А време се понекад наводи као период, на пример „у периоду између априла и маја 1995. године“ и томе сл, и тд. Такав „документ“ може било ко да смандрља. Очигледно је да је према таквој изјави немогуће направити одбрану.

 

 

Фонд СтратешкеКултуре
29.08.2011 | 11:23
Иван ИВАНОВ

25. августа у Међународном трибуналу за бившу Југославију одржано је редовно заседање суда по предмету генерала Ратка Младића. После громогласног почетка увођења у процес одмах после његовог хапшења крајем јуна, наступило је скоро двомесечно ћутање. Оно се умногоме објашњава летњим одморима Трибунала. Али не само тиме. У суштини, догађаји се развијају врло драматично и не наговештавају ништа добро.

Главно питање, које је суд разматрао 25. августа, је у захтеву тужилаштва да се оптужница подели на две, и да се направе два судска процеса – за сваку од њих, одвојено. У захтеву тужилаштво тврди да ће то бити јако корисно и за тужилаштво, и за одбрану. Нема сумње – за тужитеље ће то стварни бити врло корисно. А корист ће се састојати у томе, да одбрана неће имати ама баш никакве користи. Напротив, истовремено вођење два различита процеса ће одбрану да постави у врло компликовану ситуацију. Док буде вођен први поступак, посебна група тужилаца ће да се припрема за други процес. Али, одбрана се састоји само од једног адвоката, и он ће бити принуђен да замењује вођење једног процеса припремањем за други, што је чисто физички потпуно немогуће. Осим тога, треба да подсетимо да омиљену тактику тужилаштва представља давање одбрани стотина хиљада, може се мирно рећи и милиона (а у електронском облику и читава милијарда) страница „оптужујућих“ материјала, од којих се у стварности искористе један или два процента, или се уопште ништа не искористи. То окупира сво време одбране. Без обзира на спољну „безначајност“ такве тактике, она је способна да уништи невероватно много. Међутим, најважније се састоји у томе, да захтев тужилаштва да се уместо једног процеса воде два у потпуности мења смисао тужбе против Младића. Ако садашња оптужница полази од тога, да су сви злочини извршени као резултат заједничке завере (на језику Трибунала – „учешће у заједничком злочиначком подухвату“), сада тужиоци „одједном“ – 12 година после подизања оптужнице – мењају своје гледиште. По новој верзији тужилаштва генерал Младић је учествовао у једној завери „за читаву Босну“, а „само о Сребреници“ је посебно прављена завера. Никада пре тужилаштво није правило овакве пируете. То говори да тужилаштво све до сада – већ пошто је суд потврдио оптужбу – у ствари није сигурно за шта да терети Генерала!

 

 

 

(из књиге "РАЗГОВОРИ СА ГЕНЕРАЛОМ МЛАДИЋЕМ")

Сан властодржаца у Београду се испунио, генерал-легенда Ратко Младић је 26.маја 2011. кукавички и у лошем здравственом стању ухваћен и за неколико дана издајнички предан Кривичном трибуналу за ратне злочине (ICTY) у Хагу. Опсесија властодржаца Србије, пут по сваку цену у Европску унију (ЕУ) и НАТО, је према њима сада Србији осигуран. Тако мисле они, који су у међувремену Србију јефтино распродали. Према њима Мед и Млеко могу сада да почну да теку у Србију. И за њих, наравно. Али ЕУ, НАТО и САД стално измишљају нове, често нечасне, услове, које Србија и српски народ треба да испуне, да буду примљени у то друштво сумњивог, често чак и криминалног морала.

 

То друштво је Србију и српски народ толико оцрнило и оштетило разним преварама и лажима грандиозних размера, страшним санкцијама на основу провокације владе у Сарајеву (експлозија у улици Васе Мискина 27. маја 1992), избацивањем СРЈ (1993) из Светске здравствене организације, многим убиственим бомбама и осиромашеним уранијумом, великим разарањима у земљи, недозирним последицама приватизације за економију (продаја иностраним фирмама будзашто), пљачком колевке српске државности, православља и културе Косова и Метохије, деморализацијом народа сопственом владом, и тако даље.

 

02. 06. 2011 - НАТО докрајчује понос Срба

Ухапшен је и отпремљен у мучилиште НАТО  - Хашки трибунал – национални херој српског народа Ратко Младић. Српско политичко руководство, на челу са председником Тадићем извршило је, како оно мисли, последњи услов за пријем Србије у ЕУ – обавило је операцију на откривању пребивалишта и хапшењу Генерала Ратка Младића, који је почетком 90-их командовао српским оружаним формацијама у Босни и Херцеговини.

Операција, коју су обавили српски специјалци, је носила, стварно „херојски“, карактер, ако се узме у обзир да је Генерал одболовао тежак мождани удар и да му је десна страна тела парализована. А у верноподаничком служењу убицама српског народа Тадић и његова екипа су презрели традицију Срба да чувају своје јунаке и ратнике. Најважније за људе њихове сорте  је да их прихвате на чајанкама европске „елите“, огрезле у хомосексуалним скандалима, међународном разбојништву, корупцији. А без акта издаје свог народа у Европу не узимају! Па они „размењују“ националне јунаке час за ово, час за оно: прво С.Милошевића са групом генерала и официра за обећање да ће им платити за градове и села, разрушене у НАТО бомбардовању; затим Р. Караџића  за обећање да ће добити кредите, а сада Р.Младића – за обећање да ће српским „демократама“ дозволити улазак у Европу. Таква је особина политичара те сорте: да издају све што могу, како би заслужили да потапшу по рамену неког Саркозија или Обаму.