Институт за истраживање српских страдања у XX веку

27. 09. 2010. 00:00h  | Приредио: Ђорђе БАРОВИЋ

Вешто скривана тајна

 

ПРВА ЖРТВА: Сахрана убијеног Србина Николе Гардовића

Прве године рата 1992, од маја па у наредних седам месеци, у Сарајеву убијено више Срба него у време Другог светског рата и усташке Независне Државе Хрватске 

 

У издању "Хришћанске мисли" из Београда ускоро ће се појавити до сада најобухватније истраживање о страдању Срба у Сарајеву током последњег рата.

 

Књига у којој ће се наћи и списак са до сада евидентираним убијеним грађанима српске националности обрађује сва дешавања у некадашњем највећем српском граду у Босни и Херцеговини, а захваљујући љубазности њеног аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за проучавање страдања Срба у 20. веку, "Вести" објављују најзанимљивије делове.

 

 

28. 09. 2010. 00:00h | Приредио: Ђорђе БАРОВИЋ

 

Цео град гробница

Прва масовна мучења и погубљења српских регрута ЈНА и становника околних општина изводила се на неколико места у самом срцу Сарајева

ПОТРЕСНО СВЕДОЧАНСТВО: Српске жртве из Граховишта

Први злочин муслимана у последњем рату почињен над Србима у Сарајеву догодио се 1. марта 1992. године када је испред старе православне цркве убијен свештеник Никола Гардовић. "То је и прво индивидуално убиство. А први масован злочин догодио се након непуна два месеца, или ускоро пошто је БиХ стекла међународно признање, чиме су муслимани, према властитом схватању и понашању, добили одрешене руке за поход на Србе и злочине над српским становништвом. Ликвидација заробљених припадника Југословенске народне армије је и први евидентиран масован злочин на подручју града Сарајева."

29. 09. 2010. 00:00h  |

Збрисали читава села

У неколико дана јуна 1992, Армија БиХ се на најстравичнији начин решила Срба у околини Сарајева, а потом су муслимани 8. јун прогласили - националним празником 

МУСЛИМАНИ СЛАВЕ, СРБИ ПРОКЛИЊУ: Стратиште у Вогошћи

У књизи о страдању Срба у Сарајеву током ратних година, је навео више од 50 примера најбруталнијих злочина од којих сваки потпада под категорију ратног злочина или злочина против човечности. Међутим, до сада нико од званичника некадашњег ратног Председништва БиХ или директних егзекутора није одговарао. Међу злочинима који су до данас остали некажњени је и масакр Срба у селу Ледићи, у сарајевској општини Трново. "Ледићи су веома мало планинско и сиромашно српско село са свега 36 становника на обронцима планине Бјелашнице.

30. 09. 2010. 00:00h |

 

Снајпер прекинуо дечју игру

Девојчице Наташа Учур и Милица Лаловић изашле су да се играју пред зградом у Новом Сарајеву, и више се нису вратиле кући
 
  

МАСОВНА ГРОБНИЦА У СЕЛУ КРТИНЕ: Есхумирана тела српске породице Росуљаш

Убиства српских цивила у самом Сарајеву обележила је велика бруталност. У књизи која баца ново светло на догађаје у овом граду током рата у Босни и Херцеговини Миливоје Иванишевић је навео више десетина примера најмонструознијих убистава која су до данашњих дана остала потпуно некажњена. У Озренској улици, у урбаном делу града, припадници муслиманских "зелених беретки" су 8. јуна 1992. у породичној кући Ђорђа Драшковића и у околним стамбеним објектима, без непосредног повода убили и нанели тешке телесне повреде великом броју цивилних лица српске националности. Иванишевић тврди да се из овог, али и свих других примера изводи недвосмислен закључак да су ти људи убијени искључиво зато што су Срби и хришћани.

- Сви злочини су инспирисани једино националним и верским мотивима. То је било довољно да им се ускрати живот у Сарајеву. Куће и имовина страдалих мештана и њихових суседа опљачкане су и демолиране. У приближно истом временском раздобљу у граду оштећен је историјски и културни споменик, српска Саборна црква из 1872, опљачкан је и спаљен део Митрополије са библиотеком значајних издања и публикација. У више наврата гранатирана је и српска црква Светих Архангела Михаила и Гаврила - наводи Иванишевић.

01. 10. 2010. 00:00h  | Пише: Ђорђе БАРОВИЋ

 

Логори смрти и у становима

 

У разним "државним", али и приватним затворима и јавним кућама зверској тортури подвргнуто 40.000 сарајевских Срба и Српкиња 

 

Грађевински факултет у Сарајеву

Миливоје Иванишевић, истраживач убистава Срба у Сарајеву, каже да ни 15 година од краја рата још није утврдио тачан број места за масовно уништавање људи, а да је према подацима Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права у граду било између 123 и 126 логора.

- Реч је о местима на којима су оргијали сарајевски муслимани, њихова санџачка браћа из Србије и Црне Горе, и пријатељи из иностранства, муџахедини. Многе куће и станови су били мучилишта и стратишта, као и логори. Српске породице, родитељи и деца, мајке и кћерке, су свакодневно и немилосрдно у својим кућама и становима биле подвргнуте незамисливим облицима духовне и физичке тортуре, жене силоване, живи станари су са високих спратова солитера избацивани кроз прозоре. Убијани су, као и у логорима, свим средствима и на све начине. Тиме су српске куће и станови претворени у испоставе, истурена места или филијале, државних и приватних градских логора и мучилишта - наводи Иванишевић.

 

02. 10. 2010. 00:00х | Пише: Ђорђе БАРОВИЋ

Проговорио Алијин агент

 

У интервјуу хрватском листу, Един Гараплија открио је ко је давао задатке муслиманским снајперистима, чија су злодела дотле подмукло приписивана Србима  

У Хашком трибуналу је до сада, у више одвојених процеса, Сарајево наглашавано као место на коме су снаге босанских Срба починиле највише злочина. Управо овај град је и окосница оптужнице против некадашњег председника Републике Српске Радована Караџића, али и команданта Војске РС генерала Ратка Младића. Они су оптужени за својеврсну опсаду Сарајева, као и за гранатирање многих цивилних објеката, а нарочито снајперску ватру од које је страдао велики број цивила. У до сада најкломплекснијем истраживању ових догађаја, Миливоје Иванишевић, публициста и истраживач ратних злочина у Босни, у својој новој књизи баца потпуно ново светло на све ове догађаје тврдњом да је у Сарајеву током рата било више од 5.000 легитимних војних циљева.