Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Број: 06-И/13
Дана, 28.01.2013.

Поштовани г. Кустурица,

Кликунути за увећање

Пре свега желим Вам пун успех у бројним пословима које сте покренули и којима се већ деценијама бавите у корист нашег народа и наших држава.

Један од тих подухвата је и Андрићград. Нисам  имао прилику да се упознам са концепцијом и садржајем тог без сумње веома знаменитог културног и духовног центра и немојте ми због тога замерити ако предлажем нешто већ предвиђено.

С обзиром на природу нашег ангажовања већ две деценије, али и познавања не само БиХ, већ и тог дела Подриња, логично је што мислимо и на своје покојнике. На српске жртве овог и претходних ратова. По томе је познат не само Вишеград, већ и све околне општине. То је једини мотив нашег јављања. Сматрамо да је неопходно обезбедити извесан простор за музејску или ахривску грађу и изложбену поставку посвећену српским страдањима. То српски народ овог краја заслужује. Ствар је договора које временско раздобље ће бити обухваћено (само последњи рат или цео двадесети век, или српска страдања од искона, и сл.) и на које географско подручје се односи (само Вишеград, или Горње Подриње, БиХ, итд). Битно је да посетилац добије прилику да се упозна и са једним делом наше трагичне прошлости.

Без сумње, свака публикација у којој се јавности саопштавају неспорне чињенице у случају Сребренице завређују пажњу. У том контексту посматрам и тумачим радове и наступе Стефана Каргановића.

Квалитет сваког стручног рада потврђују чињенице које је аутор открио и доказао јавности. Кад се тако посматра, лако је закључити, да нисмо добили ништа, бар ми који познајемо сребреничка збивања и догађаје од њиховог настанка 1992. до данас. Поменути господин, осим прикривеног преписивања и прекомпоновања углавном старог или рециклираног материјала, није дао ништа ново.

Помозите нам да поразимо антисрбизам.

Ко је Србин и српскога рода, нарочито у дијаспори, исувише добро зна обим антисрбизма - предрасуда против нашег народа. Зна да стотине стручњака не би биле довољне да га испрате и савладају, oно што можда не зна је да нема ни једног.

Ми имамо капацитет да постанемо победнички тим који је нашој заједници преко потребан.

У брошури коју Вам шаљемо можете сазнати:



 Medjunarodna inicijativa za pracenje antisrbizma (1.61 MB)

Координација српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије – Србије - Хрватске - Републике Српске - Црне Горе.

"Coordination of Serb Associations of Families of Missing Persons from the Territory of Former Yugoslavia - Serbia, Croatia, Republic of Srpska and Montenegro"

 

 

Позивамо Вас да 30.августа 2012.године будете уз породице киднапованих, несталих и убијених Срба у ратовима током деведесетих година на просторима бивше Југославије. Традиционално обележавање Дана несталих, почеће симболично у дванаест часова и пет минута на Савском платоу, програмом посвећеном овом дану.
   
У ратним сукобима у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, убијено је на десетине хиљада Срба, а хиљаде њих, углавном цивила-стараца, жена и деце, присилно је нестало. Тачан број убијених и присилно несталих Срба на поменутим просторима никада није тачно утврђен јер су српске жртве увек сматране жртвама другог реда, па је мали број извршилаца тих злочина процесуиран и праведно осуђен, а на листама несталих, чија се судбина још увек не зна, званично се налазе имена још четири хиљаде несталих лица.

„Сви су криви док се не ухвате они који су злочине починили“.
(Мустафа Церић, 11.07.2005.)

„...Србија хоће помирење са суседима и да ће учинити све да се индивидуализује кривица за ратни злочин, „како би се обескривили народи”“.                            (Борис Тадић, Политика, 11.07.2011.)

„Индивидуализација кривице за ратне злочине да би се народи ослободили кривице“  био је основни аргумент приликом хапшења одабраних појединаца српског народа након уништења Југославије. Каобајаги, када се похапси и осуди политичко и војно руководство Републике Српске тада ће српски народ бити прочишћен као Адам и Ева пре првога греха. При томе, Бошњаци нису хапшени, као да кривицу овог народа нико неће да индивидуализује. Српски народ је тако доведен у позицију оног дечака кога су питали шта је то рибље уље, а он одговара: „То је оно што сви причају да је много добро, а нико неће да га пије“.

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7

ЧЕТВРТАК, 22. 3. 2012, 19.00

Биљана Живковић: „ЈАСЕНОВАЦ И СРЕБРЕНИЧКИ МИТ“ (са предговором Предрага Р. Драгића Кијука )

Учествују: Биљана Живковић, аутор, Миле Медић, књижевник, Миливоје Иванишевић, историчар, Јован Пејин, историчар, проф. др Милоје Пршић, историчар, Зорка Скиба, гост, Весна Павловић, драмски уметник.

Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.

http://www.uksrbije.org.rs/dogadjaji/123%20Tribine%20UKS%20mart%202012.htm

 

Ових дана смо путем штампе поново обавештени о укупним људским губицима у Босни и Херцеговини током ратних сукоба 1992-1995.

 

Нисмо сазнали ништа посебно значајно у односу на више претходних саопштења лансираних из истог извора последњих година. Међутим, и овом приликом, као и раније, пажњу привлаче подаци о српским жртвама насталим у истом раздобљу и на истој територији. Пошто су предмет нашег интересовања и наших истраживања једино српска страдања сматрамо својом обавезом да саопштимо властите податке који су знатно погубнији за српску популацију у БиХ од оних које смо недавно добили из муслиманских извора Сарајева.

Реч је о укупним српским жртвама у БиХ и српским жртвама Сарајева. Притом морамо нагласити да у грађанском рату прилично бесмислено делује подела на војне и цивилне жртве, иако је та подела присутна и у многим међународним нормативима. Ми ћемо се овом приликом осврнути само на два глобална показатеља. То су укупни српски губици у БиХ и српски губици у Сарајеву.