Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Велика нам је част и радост да вас обавестимо да је господин Миливоје Иванишевић, оснивач и директор Института за истраживање српских страдања у XX веку, унет у 4. том Енциклопедије Републике Српске; добијање енциклопедијске одреднице је још једна потврда посвећености темељима Републике Српске.

Енциклопедија Републике Српске јесте најзначајнији пројекат који реализује Академија наука и уметности Републике Српске и представља националну енциклопедију општег типа. Реализација пројекта почела је крајем 2007. године, законом о Енциклопедији Републике Српске. 

Одазивајући се позиву Завичајног удружења Тузлака у Бијељини, преносимо њихов позив да сазнања која имате о нападу муслиманских нерегуларних наоружаних снага у Тузли, 15. маја 1992, а посебно имена страдалих или несталх припадника ЈНА. За шире информације можете погледати и књигу оснивача и директора Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоја Иванишевића „Поља несреће“ .

Институт за истраживање српских страдања у 20. веку

ЗАВИЧАЈНО УДРУЖЕЊЕ
ТУЗЛАКА У БИЈЕЉИНИ
Б И Ј Е Љ И Н А

Поштовани, молимо вас да поводом обиљежавања 25. годишњице злочина у Тузли, 15. МАЈА 1992. године, објавите на вашем порталу списак жртaвa стрaдaлих у злoчинaчкoм нaпaду у Tузли.

КЊИГА СTРAДAЛНИКA У НАПАДУ НА КОЛОНУ ЈНА
15. МАЈА 1992.ГОДИНЕ
НА ЛОКАЛИТЕТУ БРЧАНСКА МАЛТА У ТУЗЛИ

Oвoг 15. мaja навршава се чeтврт вијекa oд злочина у Тузли, кaдa je нa прeвaру и мучки мaсaкрирaнa кoлoнa нeдужних припaдникa JНA. Они су, пo нaлoгу jугoслoвeнскoг вojнoг рукoвoдствa, нa oснoву спoрaзумa сa муслимaнским прeдстaвникoм БиХ, и пo дoгoвoру сa грaдским влaстимa Tузлe, нa нeбoрбeни нaчин нaпуштaли касарну, кaкo би сe дислoцирaли извaн прoстoрa oвe рeпубликe. У тoj нeбoрбeнoj кoлoни билo je, oсим професионалних војних лица, вojникa-регрута, пoзaдинaцa и цивилних лицa нa служби у JНA, и мoбилисaних рeзeрвистa, кojи су пoмaгaли у нeoпхoдним пoслoвимa тoкoм припрeмa зa eвaкуaциjу.

Од чланова више београдских породица, многобројних колега и пријатеља, протераних Срба из БиХ, Космета и Хрватске настањених у Београду и Новом Саду, чланова Српске академије наука и уметности и Академије наука и уметности Републике Српске, свештеника Српске православне цркве, бивших министара и пензионисаних генерала Србије и Републике Српске, српских ратника против Нато агресије, професора виших школа и факултета, пензионера, студената, ученика и људи с којима скоро свакодневно сарађујем, добио сам поводом најављене посете председника владе Републике Србије Сребреници тешку обавезу да затражим опроштај.

Од Александра ДИМИТРИЈЕВИЋА, који је у време кад су га убили једва имао шест година и његовог три године старијег брата Радисава, убијених 16. јануара 1993. год. у Скеланима, што ће председник Владе Републике Србије, не дај Боже,  11. јула посетити  Поточаре и одати почест вашим убицама.