Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Саопштења
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
 

Промоција новог 4. тома Енциклопедије Републике Српске Штампај Пошаљи
Петак, 14 април 2023
 Енциклопедија Републике Српске Фото: АНРУС, модел
Велика нам је част и радост да вас обавестимо да је господин Миливоје Иванишевић, оснивач и директор Института за истраживање српских страдања у XX веку, унет у 4. том Енциклопедије Републике Српске; добијање енциклопедијске одреднице је још једна потврда посвећености темељима Републике Српске.

Енциклопедија Републике Српске јесте најзначајнији пројекат који реализује Академија наука и уметности Републике Српске и представља националну енциклопедију општег типа. Реализација пројекта почела је крајем 2007. године, законом о Енциклопедији Републике Српске. 

Детаљније...
 
Миливоје Иванишевић: ОТВОРЕНО ПИСМО РЕДАКЦИЈИ АГЕНЦИЈЕ СРНА Штампај Пошаљи
Уторак, 25 мај 2021
Поштовани,

Објављивањем фељтона о страдању Срба сребреничког краја од априла 1992. до априла 1993. године СРНА је, без сумње, учинила значајан корак да се коначно објави тај деценијама прикриван муслимански злочин.

На жалост фељтон се, неочекивано, у једном важном делу разликује од оригинала. Реч је о изостављеним именима муслимана који су идентификовани у појединим ситуацијама које се описују у меморандуму. У оригиналу, који је месеца јуна 1993. год. достављен ОУН и неким битним институцијама америчке администрације у Вашингтону, наведене су све чињенице које су битне за верификовање догађаја на које се студија, или у овом случају меморандум, односи.

Те чињенице су место и време догађаја, а уз то и имена учесника. У фељтону су тачно преписане прве две чињенице, подаци о месту и времену. Прикривени су, значи и фалсификовани, подаци о именима. Делови текста са именима српских жртава верни су оригиналу, али су без мог одобрења изостављени делови текста са именима осталих лица која нису страдала, али су била присутна. Тако нешто по закону о ауторским правима није дозвољено. 

Детаљније...
 
Обиљежавање 25. годишњице злочина у Тузли Штампај Пошаљи
Петак, 19 мај 2017
Одазивајући се позиву Завичајног удружења Тузлака у Бијељини, преносимо њихов позив да сазнања која имате о нападу муслиманских нерегуларних наоружаних снага у Тузли, 15. маја 1992, а посебно имена страдалих или несталх припадника ЈНА. За шире информације можете погледати и књигу оснивача и директора Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоја Иванишевића „Поља несреће“ .

Институт за истраживање српских страдања у 20. веку

ЗАВИЧАЈНО УДРУЖЕЊЕ
ТУЗЛАКА У БИЈЕЉИНИ
Б И Ј Е Љ И Н А

Поштовани, молимо вас да поводом обиљежавања 25. годишњице злочина у Тузли, 15. МАЈА 1992. године, објавите на вашем порталу списак жртaвa стрaдaлих у злoчинaчкoм нaпaду у Tузли.

КЊИГА СTРAДAЛНИКA У НАПАДУ НА КОЛОНУ ЈНА
15. МАЈА 1992.ГОДИНЕ
НА ЛОКАЛИТЕТУ БРЧАНСКА МАЛТА У ТУЗЛИ

Oвoг 15. мaja навршава се чeтврт вијекa oд злочина у Тузли, кaдa je нa прeвaру и мучки мaсaкрирaнa кoлoнa нeдужних припaдникa JНA. Они су, пo нaлoгу jугoслoвeнскoг вojнoг рукoвoдствa, нa oснoву спoрaзумa сa муслимaнским прeдстaвникoм БиХ, и пo дoгoвoру сa грaдским влaстимa Tузлe, нa нeбoрбeни нaчин нaпуштaли касарну, кaкo би сe дислoцирaли извaн прoстoрa oвe рeпубликe. У тoj нeбoрбeнoj кoлoни билo je, oсим професионалних војних лица, вojникa-регрута, пoзaдинaцa и цивилних лицa нa служби у JНA, и мoбилисaних рeзeрвистa, кojи су пoмaгaли у нeoпхoдним пoслoвимa тoкoм припрeмa зa eвaкуaциjу.

Детаљније...
 
Споменик дечаку Слободану Стојановићу Штампај Пошаљи
Понедељак, 17 октобар 2016
Слободан Стојановић (11)
Институт за истраживање српских страдања у XX веку
Змај Јовина 15
Београд


Поштовани пријатељи,

Након хапшења жене осумњичене за убиство дечака Слободана Стојановића у зворничком селу Каменица 1992. године поново је актуализована идеја да на погодној локацији у Зворнику или Дрињачи подигнемо споменик у знак сећања на страдање српског дечака. 

Иницијативу за подизање споменика покренули смо 2008. год  у сарадњи и уз медијску подршку „Вечерњих новости“ из Београда. За реализацију овог посла формиран је Организациони одбор који су сачињавали представници иницијатора идеје: Института за истраживање српских страдања из Београда, Борачке организације општине и Скупштине општине Зворник (коју је заступао лично градоначелник Зворника, господин Будимир Аћимовић).

Детаљније...
 
Вјечнаја Памјат – пуковник Миленко Аврамовић (1959-2016) Штампај Пошаљи
Уторак, 15 март 2016
У неверици, опраштамо се од колеге, саборца и пријатеља пуковника Миленка Аврамовића, оснивача прве школе хуманитарног деминирања и даровитог књижевника посвећеног очувању памћења милићких и свесрпских жртава протеклог рата.

Пуковник Миленко Аврамовић (1959–2016) Фото: Радио Дунав
Пуковник Миленко Аврамовић рођен је 2. марта 1959. године у селу Вуковићи, недалеко од Милића, у Бирчу, оном делу Републике Српске које је у два светска, као и недавном рату за опстанак претрпело геноцидна разарања. Као школовни војник (средња Војна школа, Сарајево; Војна академија, инжињерија, Београд) био је на првим линијама одбране свог народа у последњем рату. Док је постојала Војска Републике Српске, пуковник Миленко Аврамовић био је један од руководилаца тешког и неизвесног посла разминирања, за који по његовим речима: „нису довољни само средства, стручност и знање, већ и срећа“.

Детаљније...
 
МОЛБА ЗА ОПРОШТАЈ - Интегралан текст саопшења Штампај Пошаљи
Уторак, 30 јун 2015
Намењена српским жртвама које су поубијали муслимани Сребренице. Ово је највише што ми који тражимо опроштај сада можемо да учинимо и у чему нас нико не може спречити.

Од чланова више београдских породица, многобројних колега и пријатеља, протераних Срба из БиХ, Космета и Хрватске настањених у Београду и Новом Саду, чланова Српске академије наука и уметности и Академије наука и уметности Републике Српске, свештеника Српске православне цркве, бивших министара и пензионисаних генерала Србије и Републике Српске, српских ратника против Нато агресије, професора виших школа и факултета, пензионера, студената, ученика и људи с којима скоро свакодневно сарађујем, добио сам поводом најављене посете председника владе Републике Србије Сребреници тешку обавезу да затражим опроштај.

Од Александра ДИМИТРИЈЕВИЋА, који је у време кад су га убили једва имао шест година и његовог три године старијег брата Радисава, убијених 16. јануара 1993. год. у Скеланима, што ће председник Владе Републике Србије, не дај Боже,  11. јула посетити  Поточаре и одати почест вашим убицама.


Детаљније...
 
Вјечнаја памјат: + Стела Џатрас Штампај Пошаљи
Понедељак, 17 јун 2013
15. јуна 2013. напустила је овај свет велики пријатељ Срба, чувар и борац за Истину и Правду,  наша грчка сестра Ставроула (Стела) Џатрас.

Преносимо последње збогом професора Вишеслава Симића.


 Stella Jatras
Земљом још гмижу и Медлинка и Хилари, и Наташа и Соње, за собом остављајући трагове непочинстава и плач и беду.

Али, узнела се једна душа, чиста и непорочна, телесно изнемогла да настави отпор онима који верују да су владари овог света.

Некада је моћ баш у телесном непостојању, у бивствовању вечном у сећању, у истрајном треперењу у висинама, као зрачак наде онима који по мраку тумарају, покорени, поробљени, немоћни да зажаре бакљу водиљу...

Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 Следећа страна > Крај >>

Резултати 1 - 7 од 28