Институт за истраживање српских страдања у XX веку

05/02/2019 | РТРС | СРНА

Данас се навршило 25 година од масакра на сарајевској пијаци Маркале, за шта су окривљени припадници Војске Републике Српске, иако је утврђено да не постоје докази да су пројектили испаљени са српских положаја. Замјеник главног и одговорног уредника дневног листа "Вечерње новости" Милан Бабовић рекао је за ТВ "Пинк" да постоје чврсти докази у самом Хашком трибуналу да Срби нису починили тај злочин.

Он је подсјетио да је прије извјесног времена заштићени свједок, који је био тјелохранитељ Алије Изетбеговића, и за чије свједочење постоји транскрипт, рекао да је чуо разговор између Алије Изетбеговића и Мустафе Церића да се спрема масакр на Маркалама.

"Постоји налаз наших балистичара, који је рађен у сарадњи са колегама из Америке, Француске, Њемачке, Чешке, Израела, да је физички било немогуће да граната долети са положаја које су држали Срби", рекао је Бабовић.

Драган Вујичић | 20. јануар 2019 | Вечерње новости

Професор Никола Моравчевић, о трагању за истином о ратним дешавањима на тлу бивше СФРЈ

ПЕТ земаља, сталних чланица СБ УН, деведесетих у Њујорку, имало је право да селектује извештаје с терена и да на седнице износи "истине" о рату на простору бивше СФРЈ које су биле њима у интересу.

Предњачили су Американци и Мадлен Олбрајт. Имао сам привилегију да многе архивиране извештаје пронађем и копирам на основу специјалног одобрења Бутроса Галија, тадашњег генералног секретара УН. Мислим да је Гали знао да радим за "српску ствар" и да је на неки начин, преко мене, спасавао своју савест и част организације на чијем је челу био.

Овако, за "Новости", говори проф. Никола Моравчевић, некадашњи проректор престижног универзитета Илиноис у Чикагу. Моравчевић објашњава да је Бутроса Галија упознао док је био проректор Каирског универзитета. Њихово дружење је настављено и пошто је он на основу препорука египатског председника Мубарака постао председник Генералне скупштине. Египћанин је Моравчевићу издао посебну дозволу за рад у Архиви сталних чланица СБ.

БЕОГРАД, 22. НОВЕМБРА /СРНА/ - Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је тунел испод сарајевског аеродрома током рата био пацовски канал којим су се сарајевски муслимани наоружавали, а не "тунел спаса", како је представљено у емисији "Квадратура круга" емитованој на РТС-у.

Он сматра да је сарајевски тунел био непримјерена тема за ту емисију, као и да је аутор ушао у низ обмана којима је подлегао и није схватио прави смисао тог тунела него га приказао хуманим, што, како је оцијенио Иванишевић, никако није био.

"Њима је тунел служио као пацовски канал, за набавку оружја, дотурање муниције. Имате парадоксалну ситуацију да су на крају рата муслимани били боље наоружани него на почетку. Имали су бољу опрему - најсавременију из магацина НАТО-а, а били су у наводној блокади", указао је Иванишевић.

Миливоје Иванишевић | 27. мај 2018 | Вечерње новости

У ауторском тексту за "Новости" о страдањима у 20. веку. Све упорнији захтеви за ревидирање броја убијених Срба

ПАЖЉИВО пратимо све чешће, понекад и срамотне лицитације око обима српских страдања у прошлим ратовима и окупацијама током двадесетог века: Јасеновцу, Јадовном, Старом сајмишту, "Бљеску", "Олуји" и многобројним стратиштима на просторима некад заједничке државе. Све је упадљивија жеља да се обезвреде српске жртве и узроци њиховог страдања. На нешто слично смо у доброј мери огуглали у претходним деценијама.

Али, то је било време кад су се на другој страни налазили представници народа и националних мањина које су прикривале свој допринос српској трагедији. Нажалост, данас се појављују и лица српске националности која своју политичку, можда и финансијску, афирмацију траже у додворавању опонентима српских страдања. Отуда све упорнији захтеви за ревидирање чињеница које оптерећују некадашње, или садашње окупаторе и њихове домаће сараднике.

Вечерње новости | 24. децембар 2017 |

Председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку, за "Новости" пише о масакрима у БиХ. У 536 логора било заточено на десетине хиљада људи српске националности

Недавно хапшење пуковника Армије БиХ и војног аташеа БиХ у Белгији Енеса Јахића, окривљеног за злочине у коњичком селу Брадина 25. маја 1992. године, само је доказ чињенице да у Босни и Херцеговини процес кажњавања одговорних за злочине, посебно кад је реч о муслиманским функционерима, још није приведен крају. Чак напротив, није честито ни започет.

В. Н. | 03. децембар 2017. 20:02

О прикривању страдања српског живља током последњег рата у БиХ. Међународна пракса је да државе броје убијене припаднике свог народа

ПРОШЛЕ седмице у неколико ТВ емисија о пресуди генералу Ратку Младићу учесници у тумачењу рата у БиХ, српски адвокати, новинари и разни аналитичари, веома често су се позивали на податке Информативно-документационог центра из Сарајева, потписане од директора Мирсада Токаче. То само по себи завређује пажњу, али и отвара питање шта о тим подацима знају они који се на њих позивају. Већ сама чињеница да је један од промотера, и финансијера, била госпођа Наташа Кандић, завређује сумњу бар у објективност. Поред ње, ту су проф. Омер Ибрахимагић и велечасни проф. на Фрањевачкој теологији у Сарајеву Иван Шарчевић. Подацима овог Центра служе се, не случајно, демографски експерти Хашког трибунала Пољакиња Ева Табо и Норвежанин Хелге Брунборг.

Вечерње новости, 24. 9. 2017, штампано издање

Недавно је приликом посете Босни и Херцеговини председник Србије Александар Вучић посетио и Источно, или Српско Сарајево. Изузетно редак догађај за ових скоро три деценије. За све то време разне београдске политичке и државне екипе приликом посета главном граду БиХ заборављале су Источно Сарајево и Србе који од  дејтонског прогона насељавају и живе у том делу града.

У рану јесен 2003. године обнародовани су ближи контакти и непосредна сарадња Београда и Сарајева. То је било време кад су још увек у Сарајеву проналажене и откопаване масовне гробнице. Супротно алармантним ратним извештајима о страдању муслимана у свим гробницама су ексхумирана искључиво тела српских жртава. До тада је већ откривено и откопано више масовних гробница побијених Срба (на гробљу Лав у једној од гробница откопано је 36 тела, у другој 16, трећој 41 и то није све; у селу Чемерно 20 тела, а ту је још двадесетак српских села и гробница:Миље, Ледићи, Тошићи, Кртине, Прача, Кијево, Млини, Хотањ, Требечај, Пријесница, да не набрајамо). Свака масовна гробница је доказ злочина. Такође се знало за преко сто концетрационих логора и да су река Миљацка и злогласна јама Казани на Требевићу, најмасовније гробнице у које је бачено више стотине побијених лица српске националности.