Четвртак, 20 јун 2019 |
БЕОГРАД, 19. ЈУНА /СРНА/ - Бивша финска политичарка Пирко Турпијенен сматра да је фингирани случај "Рачак" трагедија истине и срамота Финске, као и да бивши начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал Ратко Младић није "балкански касапин", каквим га је представио Хашки трибунал.
Она је рекла да случај "Рачак" на Косову и Метохији, гдје је фингирани масакр над Албанацима послужио за доношење одлуке о НАТО агресији на тадашњу СР Југославију, није само трагедија Срба и истине, већ и срамота Финске.
Турпијененова каже да су /бивши медијатор УН/ Марти Ахтисари и Хелена Ранта /фински патолог која је истраживала "Рачак"/ само двоје од неколико Финаца који су били саучесници у креирању трагедије српског народа, која траје.
|
Детаљније...
|
Среда, 01 мај 2019 |
Верујем да ће се у овом кратком прилогу наћи не мали број чињеница и догађаја који су до данас добром делу јавности остали непознати. Предмет истраживања је територија коју је окупирао 8. корпус, преименован у 28. дивизију, Армије БиХ. Поред Сребренице ту су и знатни делови општина Братунац, Милићи, Скелани и Зворник.
Један сам од ретких, а можда и једини од Срба, на овом скупу који је сребреничке догађаје пратио и обавештавао јавност од првог великог злочина на Петровдан 1992. а сведок сам и догађаја од 7. до 24. јула 1995. У Сребреницу сам ушао такође на Петровдан 1995. На жалост у граду више није било живих Срба, сви који су остали у граду су убијени (последњу жртву мученицу Иву Мирковић, стару преко 80 година, нашао сам заклану и, као доказ, фотографисао на улазу у једну од вишеспратница близу полицијске станице). У Сребреници су побијени, сурово, углавном хладним оружјем, и сви српски ратни заробљеници. Те две, по мени пресудне, чињенице као да нису имали у виду српски председници који су из Београда и Бања Луке доносили цвеће на мезарје у Поточарима.
|
Детаљније...
|
Недеља, 14 април 2019 |
13/04/2019 | РТРС | СРНА
Злочин у Сребреници јула 1995. године не може се сматрати геноцидом у складу са општеприхваћеном дефиницијом коју је утврдила и међународна конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године, а која и данас егзистира као инструмент међународног права, један је од закључака међународне научне конференције "Сребреница, стварност и манипулације", одржане у Бањалуци с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и око ње од 1992. до 1995. године.
Организатори конференције су у завршном документу навели да је на скупу снагом аргумената разобличена неоснованост оптужби и пресуда усмјерених против српског народа у намјери да му се припише кривица и одговорност за наводни геноцид над Бошњацима Сребренице током јула 1995.
У протеклом рату у цијелој БиХ било је злочина различитог обима и интензитета, наводи се у закључцима и додаје да не постоји довољно научних и правно верификованих доказа да је на српској страни у грађанском рату у БиХ постојао удружени злочиначки подухват о присилном уклањању муслиманског становништва, као ни заједничка намјера и циљ за тако нешто, па тиме нема ни доказа о геноциду и удруживању ради његовог вршења.
|
Детаљније...
|
Недеља, 14 април 2019 |
13/04/2019 | РТРС
У Бањалуци је завршена међународна научна конференција ,"Сребреница – стварност и манипулације", на којој су представљени реферати бројних аутора из Србије, Русије, Аустрије, Холандије и САД.
Као један од закључака наведено је, да се злочин у Сребреници не може сматрати геноцидом, у складу са дефиницијом, коју је утврдила међународна Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године. Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је, да је истину о страдањима у Сребреници потребно утврдити само на основу чињеница, а не на основу интерпретације догађаја, како је то до сада рађено.
Користећи жртве сукоба у источном дијелу БиХ, као крајњи циљ борбе против српског народа, смишљен је, кажу, и уз пропагандне агенције Запада, вјешто лансиран појам геноцид. На подручју Сребренице, ту улогу преузели су радио-аматери у јануару '93.године, кажу публицисти.
|
Детаљније...
|
Субота, 13 април 2019 |
13/04/2019 | РТРС | СРНА
У Бањалуци је данас настављана Међународна научна конференција под називом "Сребреница, стварност и манипулације". Данас ће бити одржане четврта и пета сесија ове конференције на којој ће бити представљени реферати бројних аутора.
Екатерина Јурјева Пољгујева, новинар часописа "Совјетска Русија" из Москве, рекла је данас да су оптужбе против Срба за геноцид супротне стварним дешавањима у Сребреници, те да је у томе свему неспорна негативна улога међународног фактора.
|
Детаљније...
|
Петак, 12 април 2019 |
БАЊАЛУКА, 12. АПРИЛА /СРНА/ - Међународна научна конференција о теми "Сребреница, стварност и манипулације" почела је у Бањалуци гдје ће данас и сутра окупити еминентне стручњаке из Русије, САД, Њемачке, Израела, Италије, региона и БиХ с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године.
Скупу, који се одржава у просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске, присуствује и предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, као и представници Републичког центра за истраживање рата и организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рада.
Након конференције планирано је штампање зборника радова од 800 страница који ће обухватити 48 реферата 52 аутора.
|
Детаљније...
|
Среда, 06 фебруар 2019 |
С. Ј. МАТИЋ | 05. фебруар 2019 | Вечерње новости
Вештак Миле Попарић, за "Новости", открива нове детаље о малверзацијама доказима у Хашком трибуналу. Одбрани достављали неупотребљиве фотографије и снимке
У ХАШКОМ трибуналу систематски су прављене лоше копије фотографија са места злочина и то у црно-белој техници, са циљем да се на њима ништа не види. Такве су као доказни материјал достављане одбранама српских оптуженика и биле бескорисне за анализирање и коришћење у поступцима. Већина је била замрљана, потпуно црна и неупотребљива за обарање тврдњи тужилаштва.
Ово, за "Новости", прича вештак за балистику Миле Попарић, који је сведочио у неколико процеса у Хагу. Он наводи да је то било смишљено деградирање доказа, како би браниоцима отежали и онемогућили одбрану, јер је на таквим фотографијама било немогуће уочити битне чињенице.
|
Детаљније...
|
|