Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Александар Павић | 6.3.20 | Sveosrpskoj.com | Standard.rs

Недавно објављени британски документи о Сребреници показују да смо све време говорили истину. То је важно како бисмо се одбранили од агресије у хибридном рату

Када су почетком ове године наши медији објавили делове докумената из Националног архива Велике Британије који садрже претходно необјављене чињенице о Сребреници, истицало се неколико кључних делова. На пример, у извештају Министарства одбране Велике Британије, од 11. јула 1995. године, наводи се следеће: „Недавни напади армије босанских Срба на Сребреницу су изазвани константним босанско-херцеговачким нападима у претходна три месеца на њихове руте снабдевања јужно од енклаве. Напади ове армије су готово сигурно покренути од стране локалног команданта и ми не мислимо да су део плана Пала да се прегази енклава.“

28.02.2020 | Спутњик | Бранкица Ристић

Ни један Трибунал, нити Судско веће или суд не сме да користи праксу коју је примењивао Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ).

Ово за Спутњик тврди Бранко Лукић, бивши шеф адвокатског тима генерала Ратка Младића. Овај адвокат каже да се о овоме још не говори отворено, јер би то значило да се признају нелогичности и крупне мане у правним поступцима Хашког трибунала, већ да се то дефинише на други начин.

„Једноставно, судови не примењују та правила, и то је урађено по договору. Сви су донели своја посебна правила, и нико није ишао путем Трибунала, и није преузео баш ништа из њихове праксе,“ тврди за Спутњик Лукић.

БЕОГРАД, 21. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић оцијенио је поводом најаве да ће у Меморијалном центру Поточари 11. јула бити укопана 82 неидентификована лица, да је тај центар "велики бошњачки фалсификат" јер су и до сада на том мезарју "сахрањивани они којима тамо није место".

"Цело то мезарје је један велики фалсификат", рекао је Иванишевић Срни.

Он је додао да постоји оправдана сумња да су идентификоване и жртве првог укопа у Поточарима.

понедељак, 06.01.2020 | Политика | Независне новине

ЛОНДОН/БАЊАЛУКА - У америчкој администрацији је у јуну 1995. године било озбиљног неслагања о томе како би требало да изгледа америчка политика према БиХ, а према британским документима са којих је управо скинута ознака тајности, Бил Клинтон, тадашњи председник САД, приклонио се умереној струји и одбио да се умеша у рат.

Наиме, како произлази из докумената из јуна 1995, главни сукоб у америчкој администрацији се водио између Медлин Олбрајт, тадашње амбасадорке САД у УН, која је заговарала јачи амерички ангажман, и Сендија Бергера, заменика саветника за националну безбедност Била Клинтона, који је заговарао немешање Америке.

У документу у којем је препричан разговор између Џона Мејжора, британског премијера, и Клинтона било је речи о финансирању снага за брзи одговор УН, које је требало разместити у БиХ. Тема разговора је било и залагање америчке администрације и Конгреса да се Бошњацима укине ембарго на оружје и да САД обуставе финансирање УН трупа.

04/01/2020 | РТРС  | Извор: Независне

Напад Срба на Сребреницу испровоциран је од бх. стране, а Пале нису имале план да се освоји енклава, већ је до напада дошло на иницијативу локалног командира, наведено је у декласификованим документима Владе Британије, који су објављени на сајту Националног архива те земље.

У званичном документу Министарства одбране те земље од 11. јула 1995. године описују се догађаји који су претходили дешавањима у Сребреници, као и реакцији холандског УН батаљона након што су у њу ушле трупе Војске РС.

- Недавни напади армије босанских Срба на Сребреницу су изазвани константним бх. нападима у претходна три мјесеца на њихове руте снабдијевања јужно од енклаве. Напади ове армије су готово сигурно покренути од стране локалног командира и ми не мислимо да су дио плана из Пала да се прегази енклава - истакнуто је у документу, а у њему се под Палама сматра тадашњи званични врх Републике Српске.

СКРОМАН ПРИЛОГ ЗА ОДБРАНУ ИСТИНЕ КОЈУ ПОШТУЈЕ
И ПЕТЕР ХАНДКЕ О СРПСКИМ СТРАДАЊИМА

Или покољи српских жена и деце у 2. светском рату у БиХ

Уобичајено је да се страдали у рату и оружаним сукобима, односно људски губици, деле на војне и цивилне жртве. Та класификација никад није посебно евидентирала децу, а веома ретко женску популацију. У овој студији желимо да у границама доступне документације сагледамо бар основне показатеље који ће до извесне мере осветлити обим страдања те две до сада ретко изучаване популације. Упоредни преглед обима страдања жена и деце у три националне, или верске, заједнице Босне и Херцеговине даје довољно квалификовану документацију за сагледавање судбине жена и деце српске националности на подручју ове бивше југословенске републике у Другом светском рату. На жалост, испоставило се чим је Југославија постала сувишна, са њом је постао сувишан и српски народ у свим бившим југословенским републикама, па и у Босни и Херцеговини.

13/08/2019 | РТРС

Аутор недавно објављеног Зборника резолуција Савјета безбједности УН Миливоје Иванишевић изјавио је да та књига представља подсјетник на инквизиторско понашање и злочине које је УН учинила према Србима деведесетих година прошлог вијека, укључујући и онај најмонстуознији - када су бањалучким бебама одузели право на кисеоник и живот.

- У ствари, учинили су нешто најсуровије што су могли. Одузели су им право на дисање. Замислите да одузмете ваздух човјечанству, а тим бебама је одузето право да дишу. То је директан злочин УН и Савета безбејдности - рекао је Срни Иванишевић који је и директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку.