Институт за истраживање српских страдања у XX веку

БАЊАЛУКА, 23. ЈУЛА /СРНА/ - Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године закључила је да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште.

Иако Комисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она уважава чињеницу да су хиљаде људи углавном ратних заробљеника убијене на најстрашнији начин и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити.

У извјештају који је од ове седмице доступан јавности на сајту Комисије и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица наводи се да налази Хашког трибунала о геноциду неће издржати тест времена.

10.07.2021 | Срна | Глас Српске

БЕОГРАД - Професор Универзитета у шведском граду Упсала Kјел Магнусон изјавио је да се у Сребреници није догодио геноцид и да прије суђења у Хагу ни научници ни правници нису могли ни замислити да ће појединачни масакри бити дефинисани као геноцид.

Он је навео да је ту идеју формулисао амерички професор права Махмуд Шариф Басиони, који је начинио студију насиља у БиХ, која је представљала основу за рад трибунала у Хагу.

“Басиони је пред америчким Конгресом рекао, да према конвенцији о геноциду, у БиХ није почињен геноцид, али да би се ситуација могла промијенити ако се заузме жпрогресиванж став који дозвољава ’локални‘ геноцид”, навео је он.

08.07.2021 | Пише Сандра Черин | Спутњик

Не можемо да прихватимо да се прича о наводном геноциду у Сребреници искористи да би се укинула Република Српска, поручио је српски члан председништва БиХ Милорад Додик. Данас се о Сребреници толико говори као да у време рата у БиХ нико нигде друго није страдао, а заправо је Сарајево било највеће етничко чистилиште у БиХ, каже Ненад Кецмановић.

Ово су неке од порука учесника трибине „Деконструкција митова о сарајевском суживоту и геноциду у Сребреници“, одржане поводом извештаја независних међународних комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву и страдања свих народа у сребреничкој регији.

Сребреница свима у фокусу захваљујући међународном фактору

Како је навео српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, идеја Републике Српске мора да остане чиста и беспрекорна, а свака врста сатанизације и прљања тог имена и процеса мора бити одбачена.

08/07/2021 |  РТРС | Аутор: СРНА

Сарајево је највеће етничко чистилиште у БиХ и мјесто гдје су Срби прогањани, убијани, силовани и мучени да би тај град постао исламски космополис и један од центара панисламизма чему је од почетка свог дјеловања тежио Алија Изетбеговић, један је од закључака трибине "Деконструкција митова о сарајевском суживоту и геноциду о Сребреници" која је одржана у Београду.

Професор Ненад Кецмановић указао је да је страдање Срба у Сарајеву остало у сјени наводног геноцида у Сребреници и да се злочинима који су почињени над Србима у том граду није бавило ни домаће ни међународно правосуђе.

Он је истакао да су они који су преживјели страхоте препуштени сами себи, а да у њиховим пријератним домовима живе муџехадини.

Дарко Момић | 14.06.2021 |  Глас Српске

БАЊАЛУКА - Официри и војници 28. дивизије такозване Армије БиХ у јулу 1995. године, када су снаге Републике Српске почеле офанзиву на лажну демилитаризовану зону Сребреница, кренули су у пробој према Тузли, гдје су по доласку дали изјаве органима безбједности Другог корпуса тзв. Армије БиХ.

У тим изјавама, у чијем посједу је “Глас Српске”, до детаља се описују мјеста на којима је дошло до оружаних сукоба са српским снагама, као и тврдње о масовним самоубиствима у њиховим редовима.

Једна од најупечатљивијих је изјава поручника Нуриза Селимовића, који се кретао на челу колоне. Он је детаљно описао све кроз шта је прошла колона, говорећи како су приликом пробоја разбијали “четничке” засједе.

БИЈЕЉИНА, 12. МАЈА /СРНА/ - Близу 100 насеља са српском популацијом је нападнуто, спаљено и опљачкано у регији Братунац, Скелани и Сребреница, наведено је у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године , који је упућен УН 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића.

Иако је у Меморандуму  наведено да је готово немогуће у овако кратком прегледу поменути све нападе, спаљивања и пљачкања српских села, ипак се истиче да опис разарања само неких од тих села и заселака може да буде увјерљив доказ њихове епопеје.

Оно што се десило њима је на неки начин типична судбина осталих насеља. Уколико разлике постоје, углавном је ријеч о именима нападача, извршилаца злочина, али не и о коначном исходу њихових напада. А тај коначни исход је увијек убијање људи, пљачкање имовине, паљење и уништавање села, истакнуто је у овом документу, који у дијеловима преноси Срна.

09. 05. 2021| Вечерње новости

ТЕШКО је бити Србин...* (* Узречица Србина из Сарајева: "Све је лако, само три ствари су тешке: тешко је бити Србин, бити поштен, и не пити ракије!")

* Није сасвим јасно да ли је морало доћи до рата, као и на коме лежи највећа одговорност за ту кризу. Да ли је тај рат био потребан локалним снагама, или је био пресудан интерес великих сила?

Данас већ можемо говорити да пресудан утицај на наша страдања имају "домаће снаге", а да се страни фактор тиме користи колико год може. Најновији догађаји потврђују да је у корену наших зала - манипулисање идентитетима. Неслагање између Хрвата и Срба не потиче ни од Карађорђевића, ни од Милошевића, а старије је и од Анте Старчевића, кад су Хрвати мислили да их Срби спречавају да добију статус у Ка-унд-Ка какав је изборила Угарска.

Срби и Крајина нису били у Хрватској, већ директно у Аустроугарској, од које су добили статус и привилегије, и били дужни лојалност Царству. Кад Никола Тесла у животопису напише да је рођен у Аустроугарској, он је врло тачан и прецизан. Ни Ивану Мажуранићу бану, и великом песнику, није успело да Српску Крајину укључи у хрватске територије.