Институт за истраживање српских страдања у XX веку

14/09/2021 | РТРС | Аутор: СРНА

Предсједник Независне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године Рафаел Израели изјавио је да је Комисија током истраживања дошла до чињеница о уништењу српске заједнице у овом дијелу града од поличко-војних структура СДА.

Израели је, учествујући у Београду на онлајн међународној конференцији "Резултати рада међународних независних комисија: српске жртве у грађанском рату у Сарајеву 1991–1995. и жртве свих народа у региону Сребренице 1991–1995 године", истакао да су ове структуре биле увезане са глобалним радикалним исламистичким структурама као што су "Муслиманско братство" и други, а циљ им је био стварање муслиманске државе БиХ.

Он је нагласио да су међународни западни медији углавном извјештавали једнострано о овом сукобу и често извртали чињенице о страдању српског народа или чак фабриковали наративе о "злим Србима и недужним муслиманима".

03/09/2021 |  РТРС | Аутор: sputniknews.com

Оно што се 25 година одржава као тврдња, да се наратив о убијених 8.000 цивила одржава потпуно нетакнут, усудићу се да кажем да је највећи пропагандни успјех од 1945. године у Европи, каже Валтер Маношек, професор на Факултету политичких наука у Бечу.

Професор на Факултету политичких наука у Бечу и један од чланова Међународне комисије која је израдила Извјештај о страдању у Сребреници у периоду од 1992-1995. године је оцијенио да западни медији игноришу овај Извјештај и да је тешко супротставити се наративима који се његујују већ 25 година.

Током онлајн дискусије под називом "Сребреница: Ратни злочин? Геноцид?" коју је водио Ханес Хофбауер публициста и власник издавачке куће "Промедиа", Маношек је рекао да наративи опстају обично дуго.

08. 08. 2021 | Вечерње новости | Фото В. Данилов

У СРЕБРЕНИЦУ сам као гост бораца Братуначке бригаде ушао наредног дана по доласку из Београда, док се још пуцало по околним брдима - у помало ризичној ситуацији - заједно са ослободиоцима и сином Бошком, у аутомобилу београдских регистарских таблица БГ-859-237, у рану зору на Петровдан 1995. године.

УБРЗО по доласку смо се уверили да у граду нема живих Срба. Све мештане, претежно непокретне, старе и болесне особе и њихове рођаке или пријатеље који су били са њима да их негују, муслимани су поубијали. Поубијани су и сви српски ратни заробљеници.

Поубијани су и затвореници похватани при освајању околних српских села. Иста судбина је задесила и српске затворенике спроведене у Сребреницу 28. јануара са подручја Церске.

БАЊАЛУКА, 30. ЈУЛА /СРНА/ - Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године навела је у свом извјештају да су поједини београдски листови у неколико наврата 1989. године писали о угрожености српског народа на подручју Сребренице и Братунца, те о присилном исељавању Срба са тог подручја.

ПРЕДРАТНЕ ГОДИНЕ

Националне тензије на простору средњег Подриња, посебно на подручјима Сребренице и Братунца, током осамдесетих година 20. вијека биле су изразито високе.

Због изразито високих тензија међу Муслиманима и Србима јуна 1990. године донесена је одлука југословенских органа о измијештању наоружања територијалне одбране са подручја општине Сребреница и Братунац, наводи се у извјештају Комисије.

29. 07. 2021 | Novosti online

Историја Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) дјелује помало попут фикције, са својим причама о политичком притиску, застрашивању свједока, контроверзним пресудама… Објашњења и пресуде Суда, као и многи аргументи тужилаца, били су богати описима сцена ужаса, разарања и хаоса, али су пружали врло мало доказа који оптужене појединце директно повезују са злочинима.

Иако се „командна одговорност“ формално спомиње у врло мало случајева, у стварности то значи да се „командна одговорност“ подразумијевала у готово свим случајевима, јер у оваквим случајевима нису потребни јасни, конкретни докази, већ само оптужба да је „знао или требало да зна“. То не значи да је свака одлука коју је Суд донио била погрешна, али значи да постоји довољан разлог да се рад МКСЈ-а чешће описује као политички подухват него као спровођење правне исправности и правде.

БАЊАЛУКА, 29. ЈУЛА /СРНА/ - Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године навела је у свом извјештају да су, према подацима Хашког тужилаштва, 70,1 одсто укупног броја несталих/страдалих током пробоја Бошњака у јулу 1995. године са подручја под контролом Војске Републике Српске чинили су припадници тзв. Армије РБиХ.

У извјештају је наглашено да је заробљенике у Батковићу 26. јула 1995. године регистровао Међународни комитет Црвеног крста, којем нису наметнута никаква ограничења у приступу кампу.

"Укупно око 185 заробљеника регистровани су као ратни заробљеници у кампу Батковић у другој половини јула 1995. године. Размјена ратних заробљеника из логора `Батковић` почела је у јулу 1995, а окончана је 24. децембра 1995. године, када је логор и затворен", наведено је у извјештају.

26.07.2021 | Вељко Зељковић | Глас Српске

БАЊАЛУКА - У Сребреници је 8. маја 1992. од стране припадника муслиманских јединица територијалне одбране из засједе убијен посланик у тадашњој Скупштини БиХ и првак СДС-а у средњем Подрињу, адвокат Горан Зекић. Убиство Зекића, првог Србина Подриња, било је увод у трагично страдање и етничко чишћење Срба са ових простора.

Наведено је ово у извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. Према мишљењу чланова ове комисије, да би се схватили и разумјели сви ови немили догађаји, треба се вратити у прошлост, у вријеме успостављања НДХ, када су сву власт у сребреничком срезу чинили локални муслимани у којима је новостворена “држава” нашла јак ослонац.

- У Сребреници се тада на удару прво нашла СПЦ. Свештенство је било изложено сталној тортури. Пет свештеника је убијено, а посебно је сурово било убиство свештеника Драгомира Максијевића, којем су усташе извадиле очи, одсјекле уши и згулиле кожу са леђа. Спровођен је терор над свим виђенијим Србима. Према неким процјенама, само у априлу и мају 1942. убијено је између четири и шест хиљада подрињских Срба - истакнуто је у овом документу.